"Na svakom putu kroz Kosovo, nailazite na mjesta gdje je bilo masovnih kršenja ljudskih prava, gdje je bilo teških zločina, gdje je bilo ubistava, masovnih grobnica. Sve je skoro neobilježeno..."
Tragovi zločina srpskih snaga su, i nakon 24 godina od rata na Kosovu, vidljivi na kući Arbena Gašija (Arben Gashi) u selu Landovica.
Ovo selo, koje se nalazi na teritoriji opštine Prizren, napadnuto je 26. marta 1999. godine a jedna od meta bila je upravo kuća porodice Gaši, u koju su se skrivale još dve dve porodice - Morina i Ćereti (Qerreti). Arben, koji je tada imao 16 godina, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa se priseća tog događaja.
"Bombardovali su nas sa asfalta, na putu Prizren-Đakovica. Ubijena je Njomza Morina (Njomëza), stara 15 godina. U trenutku kada je Njomza ubijena, izašli smo iz kuće kako bi otišli u šumu. Kako smo izašli iz kuće bombardovali su nas svom artiljerijom koju su imali, a ubijeno je trinaestoro a ranjeno dvanaestoro", priča Arben.
Među ubijenima je bilo i dece mlađe od godinu dana, te starijih od 70 godina.
Arben kaže da su tela odnele srpske snage a da je 12 posmrtnih ostataka pronađeno u masovnoj grobnici u Batajnici kod Beograda 2004. godine.
Njomza Morina i Nazmie Kereti, koje su poginule u ovom napadu, i dalje se vode kao nestala lica, među drugih 1.600 za kojima se još uvek traga.
Fond za humanitarno pravo je decembra 2013. godine povodom ovog slučaja podneo krivičnu prijavu protiv više lica zbog sumnje da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Međutim, prema rečima Bekima Bljakaja iz ovog Fonda, tužilaštvo u Srbiji nije podiglo optužnicu.
Šta su preduzele institucije?
Rupe u zidovima kuće porodice Gaši, nastale od tenkovskih granata i municije teškog kalibra, nikada nisu zatvorene. Granatama je uništen i deo krova.
Arben objašnjava da kuća nikada nije obnovljena kako dokazi ne bi nestali.
Ipak, napominje da niko iz državnih institucija - niti na lokalnom, niti na centralnom nivou - nije evidentirao te dokaze. Zapravo, kako kaže, tu kuću niko nikada nije obišao.
"Kuća je ista danas kao i tog dana. Mi, kao članovi porodice, nismo ništa preduzeli... kako bi se sačuvali (dokazi) za državu, da se vidi šta se ovde desilo. Ali državne institucije ništa nisu preduzele", kaže Arben.
"Dokumentovanjem zločina i ratnih šteta mi i delimo bol, ali i širimo priču o tragičnoj istoriji kosovskih Albanaca, u odnosu na zločinačku Srbiju", rekao je premijer.
Zakon o Institutu za zločine počinjene tokom rata na Kosovu stupio je na snagu u julu ove godine, ali je reč o procesu koji je započet još 2020. godine.
Ovaj zakon se odnosi na "sprovođenje istraživanja i dokumentovanje zločina počinjenih tokom rata na Kosovu, od 1. januara 1998. do 20. juna 1999. godine".
Taj period se smatra ratnim. Međutim, zakonom je predviđeno da se istraga i dokumentovanje ratnih zločina "mogu primeniti i na zločine počinjene nakon ratnog perioda, najkasnije do 31. decembra 2000. godine".
Radio Slobodna Evropa se obratio direktoru Instituta za ratne zločine, Atdeu Hetemiju, sa upitom koji su naredni koraci i kako će funkcionisati institucija koju će voditi. Međutim, rekao je da nije spreman da pruži odgovore "bar u narednih nekoliko dana".
Na uput RSE oko ovog pitanja nisu odgovorili ni iz Vlade Kosova.
"Jednostavno rečeno, na svakom ćošku, na svakom putu kroz Kosovo, nailazite na mesta gde je bilo masovnih kršenja ljudskih prava, gde je bilo teških zločina, gde je bilo ubistava, masovnih grobnica. Sve je skoro neobeleženo. I danas ljudi prolaze pored toga i ne znaju šta se dogodilo. Veliki je broj (neobeleženih mesta zločina)", kaže Bljakaj za RSE.
Profesor međunarodnog krivičnog prava u penziji, Ismet Saljihu (Salihu), smatra da je Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu zapravo preteča Instituta za istraživanje ratnih zločina, koji je osnovan 2011. godine na osnovu uredbe tadašnjeg premijera Hašima Tačija (Hashim Thaci).
Profesor Saljihu ističe da se prethodni Institut, na čijem je čelu bio on, suočavao sa brojnim poteškoćama oko obezbeđivanja budžeta i odgovarajućih stručnjaka.
Prema njegovoj oceni, "ironično" je što je taj Institut zatvoren 2018. godine, kada je na čelu Vlade Kosova bio Ramuš Haradinaj (Ramush).
Ne može da razume kako ni 24 godine od rata institucije nisu ništa uradile oko rasvetljavanja, dokazivanja i dokumentovanja svih ratnih zločina i mesta na kojima su se oni dogodili.
Veruje da će ovo pitanje biti izazov i za novi Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, koji je, za razliku od onog 2011. godine, formiran na osnovu posebnog zakona.
"Ovaj institut treba da bude naučnoistraživački. Međutim, nije zabranjeno da podatke, činjenice, dokaze, koji će se prikupljati i sistematizovati, koriste organi gonjenja – policija, tužilaštvo, sudovi i drugi", ukazuje Saljihu.
On podseća i da, prema međunarodnom krivičnom pravu, ratni zločini ne zastarevaju.
Na ovu činjenicu se pozvao i premijer Aljbin Kurti kada je imenovao direktora Instituta.
"Ratni zločinci moraju biti izvedeni pred lice pravde. Srbija mora da odgovara za zločine počinjene na Kosovu", rekao je Kurti.
U međuvremenu, neka od mesta na kojima su se zločini dogodili postala su privatni ili javni objekti, te su vremenom promenjeni ili su ih sami vlasnici obnovili.
Takva situacija će, prema oceni Bljakaja, biti izazov ne samo za Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, već i za pravosuđe.
"Ratni zločini ne zastarevaju ali svedoci umiru. Umiru i počinioci zločina i porodice žrtava, nove generacije iz tih porodica ostaju bez pravde. Zato ne treba da se zadovoljavamo činjenicom da ratni zločini ne zastarevaju", kaže Bljakaj.
On dodaje da Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu nema mandat da procesuira počinioce ratnih zločina, ali da nalazi tog Instituta mogu da posluže kao posredni dokazi u raznim sudskim procesima.
Saljihu kaže da su rezultati istraživanja objavljeni na albanskom i engleskom jeziku uz „veoma slabu podršku“ tadašnjih vlada.
On je ranije rekao da je taj Institut zatvoren "sa ciljem reforme administracije pravosuđa".
Međutim, funkcioneri aktuelne Vlade navode da je problem prethodnog Instituta bila slaba osnova, te njegovo formiranje na osnovu odluke bez operativne strategije.
Na osnovu podataka Fonda za humanitarno pravo, tokom rata na Kosovu 1998-1999 godine, ubijeno je više od 13.500 ljudi. Još uvek se traga za oko 1.600 nestalih lica.
Ovo selo, koje se nalazi na teritoriji opštine Prizren, napadnuto je 26. marta 1999. godine a jedna od meta bila je upravo kuća porodice Gaši, u koju su se skrivale još dve dve porodice - Morina i Ćereti (Qerreti). Arben, koji je tada imao 16 godina, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa se priseća tog događaja.
"Bombardovali su nas sa asfalta, na putu Prizren-Đakovica. Ubijena je Njomza Morina (Njomëza), stara 15 godina. U trenutku kada je Njomza ubijena, izašli smo iz kuće kako bi otišli u šumu. Kako smo izašli iz kuće bombardovali su nas svom artiljerijom koju su imali, a ubijeno je trinaestoro a ranjeno dvanaestoro", priča Arben.
Među ubijenima je bilo i dece mlađe od godinu dana, te starijih od 70 godina.
Arben kaže da su tela odnele srpske snage a da je 12 posmrtnih ostataka pronađeno u masovnoj grobnici u Batajnici kod Beograda 2004. godine.
Njomza Morina i Nazmie Kereti, koje su poginule u ovom napadu, i dalje se vode kao nestala lica, među drugih 1.600 za kojima se još uvek traga.
Fond za humanitarno pravo je decembra 2013. godine povodom ovog slučaja podneo krivičnu prijavu protiv više lica zbog sumnje da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Međutim, prema rečima Bekima Bljakaja iz ovog Fonda, tužilaštvo u Srbiji nije podiglo optužnicu.
Šta su preduzele institucije?
Rupe u zidovima kuće porodice Gaši, nastale od tenkovskih granata i municije teškog kalibra, nikada nisu zatvorene. Granatama je uništen i deo krova.
Arben objašnjava da kuća nikada nije obnovljena kako dokazi ne bi nestali.
Ipak, napominje da niko iz državnih institucija - niti na lokalnom, niti na centralnom nivou - nije evidentirao te dokaze. Zapravo, kako kaže, tu kuću niko nikada nije obišao.
"Kuća je ista danas kao i tog dana. Mi, kao članovi porodice, nismo ništa preduzeli... kako bi se sačuvali (dokazi) za državu, da se vidi šta se ovde desilo. Ali državne institucije ništa nisu preduzele", kaže Arben.
Hoće li formiranje Instituta za ratne zločine nešto promeniti?
Ovakva situacija se može promeniti. Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) je 8. novembra saopštio da njegova vlada formira Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, te za direktora imenovao Atde Hetemija (Atdhe Hetemi)."Dokumentovanjem zločina i ratnih šteta mi i delimo bol, ali i širimo priču o tragičnoj istoriji kosovskih Albanaca, u odnosu na zločinačku Srbiju", rekao je premijer.
Zakon o Institutu za zločine počinjene tokom rata na Kosovu stupio je na snagu u julu ove godine, ali je reč o procesu koji je započet još 2020. godine.
Ovaj zakon se odnosi na "sprovođenje istraživanja i dokumentovanje zločina počinjenih tokom rata na Kosovu, od 1. januara 1998. do 20. juna 1999. godine".
Taj period se smatra ratnim. Međutim, zakonom je predviđeno da se istraga i dokumentovanje ratnih zločina "mogu primeniti i na zločine počinjene nakon ratnog perioda, najkasnije do 31. decembra 2000. godine".
Radio Slobodna Evropa se obratio direktoru Instituta za ratne zločine, Atdeu Hetemiju, sa upitom koji su naredni koraci i kako će funkcionisati institucija koju će voditi. Međutim, rekao je da nije spreman da pruži odgovore "bar u narednih nekoliko dana".
Na uput RSE oko ovog pitanja nisu odgovorili ni iz Vlade Kosova.
Brojna neobeležena mesta zločina
Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo Kosovo - nezavisne organizacije koja se bavi dokumentovanjem činjenica iz ratng perioda – ukazuje da ima puno slučajeva poput porodične kuće Gašija u Landovici."Jednostavno rečeno, na svakom ćošku, na svakom putu kroz Kosovo, nailazite na mesta gde je bilo masovnih kršenja ljudskih prava, gde je bilo teških zločina, gde je bilo ubistava, masovnih grobnica. Sve je skoro neobeleženo. I danas ljudi prolaze pored toga i ne znaju šta se dogodilo. Veliki je broj (neobeleženih mesta zločina)", kaže Bljakaj za RSE.
Profesor međunarodnog krivičnog prava u penziji, Ismet Saljihu (Salihu), smatra da je Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu zapravo preteča Instituta za istraživanje ratnih zločina, koji je osnovan 2011. godine na osnovu uredbe tadašnjeg premijera Hašima Tačija (Hashim Thaci).
Profesor Saljihu ističe da se prethodni Institut, na čijem je čelu bio on, suočavao sa brojnim poteškoćama oko obezbeđivanja budžeta i odgovarajućih stručnjaka.
Prema njegovoj oceni, "ironično" je što je taj Institut zatvoren 2018. godine, kada je na čelu Vlade Kosova bio Ramuš Haradinaj (Ramush).
Ne može da razume kako ni 24 godine od rata institucije nisu ništa uradile oko rasvetljavanja, dokazivanja i dokumentovanja svih ratnih zločina i mesta na kojima su se oni dogodili.
Veruje da će ovo pitanje biti izazov i za novi Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, koji je, za razliku od onog 2011. godine, formiran na osnovu posebnog zakona.
"Ovaj institut treba da bude naučnoistraživački. Međutim, nije zabranjeno da podatke, činjenice, dokaze, koji će se prikupljati i sistematizovati, koriste organi gonjenja – policija, tužilaštvo, sudovi i drugi", ukazuje Saljihu.
On podseća i da, prema međunarodnom krivičnom pravu, ratni zločini ne zastarevaju.
Na ovu činjenicu se pozvao i premijer Aljbin Kurti kada je imenovao direktora Instituta.
"Ratni zločinci moraju biti izvedeni pred lice pravde. Srbija mora da odgovara za zločine počinjene na Kosovu", rekao je Kurti.
'Ratni zločini ne zastarevaju ali svedoci umiru'
S druge strane, Saljihu i Bljakaj poručuju da su kosovske institucije potrošile gotovo četvrt veka na evidentiranje i dokumentovanje svih ratnih zločina.U međuvremenu, neka od mesta na kojima su se zločini dogodili postala su privatni ili javni objekti, te su vremenom promenjeni ili su ih sami vlasnici obnovili.
Takva situacija će, prema oceni Bljakaja, biti izazov ne samo za Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, već i za pravosuđe.
"Ratni zločini ne zastarevaju ali svedoci umiru. Umiru i počinioci zločina i porodice žrtava, nove generacije iz tih porodica ostaju bez pravde. Zato ne treba da se zadovoljavamo činjenicom da ratni zločini ne zastarevaju", kaže Bljakaj.
On dodaje da Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu nema mandat da procesuira počinioce ratnih zločina, ali da nalazi tog Instituta mogu da posluže kao posredni dokazi u raznim sudskim procesima.
Čime se bavio prošli Institut?
Prošli Institut za istraživanje ratnih zločina, koji je takođe formirala Vlada Kosova, tokom svog rada objavio je osam knjiga o ubistvima, nestalim licima, zločinima Srbije, te uništavanju albanskih spomenika i imovine.Saljihu kaže da su rezultati istraživanja objavljeni na albanskom i engleskom jeziku uz „veoma slabu podršku“ tadašnjih vlada.
On je ranije rekao da je taj Institut zatvoren "sa ciljem reforme administracije pravosuđa".
Međutim, funkcioneri aktuelne Vlade navode da je problem prethodnog Instituta bila slaba osnova, te njegovo formiranje na osnovu odluke bez operativne strategije.
Na osnovu podataka Fonda za humanitarno pravo, tokom rata na Kosovu 1998-1999 godine, ubijeno je više od 13.500 ljudi. Još uvek se traga za oko 1.600 nestalih lica.
