Evropski parlament (EP) će izglasati Rezoluciju o Kosovu i Srbiji u svjetlu posljednjih dešavanja, kojom će evropski zastupnici najoštrije osuditi napada 24. septembra u Banjskoj na sjeveru Kosova.
Pozvaće se Evropska unija (EU) da uvede sankcije Srbiji ako se utvrdi povezanost države sa ovim napadom, a od EU će se zatražiti da promeni pristup u dijalogu kako bi se povratilo poverenje u ovaj proces.
Rad na Rezoluciji je primenjen vanrednom procedurom, a kao autor ovog dokumenta je imenovan evropski zastupnik Tonino Picula.
Početkom oktobra je takođe hitnom procedurom održana debata u EP koja je poslužila kao osnova za izradu teksta nacrta Rezolucije koja će biti izglasana 19. oktobra.
U nacrtu Rezolucije se poziva Evropska komisija i Savet EU da preduzmu mere protiv Vlade Srbije ako istrage otkriju da je država Srbije direktno umešana u teroristički napad na Banjskoj ili nasilne napade koji su se dogodili na severu Kosova u maju 2023. godine, ili ako srpske vlasti nisu voljne da u potpunosti sarađuju.
U tom kontekstu se poziva Evropska komisija da zamrzne sredstva koja su Srbiji obezbeđena u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć ako rezultati istrage pokažu da je srpska država bila direktno uključena u ove napade.
U nacrtu Rezolucije se spominje da je Srbija obeležila nacionalni dan žalosti u čast svih žrtava, a da EP duboko žali što su "trojica mrtvih terorista prikazani kao heroji koji su se borili za srpsku stvar, što kao posledicu snažno povećava političke tenzije u regionu".
U tekstu se "osuđuje i žali" postupak srpskih vlasti prema napadu u Banjskoj, uključujući njihovo oklevanje da sarađuju u istrazi, propagandi, veličanju, političkoj podršci, njihov blag odnos prema organizatorima i izvršiocima napada, pa čak i obezbeđivanje skloništa, te retorike koju su srpski lideri koristili tokom ove krize, i pokušaje destabilizacije Kosova.
Pozvaće se Savet EU da uvede ciljane restriktivne mere, protiv destabilizirajućih aktera na severu Kosova i vođa velikih mreža organiziranog kriminala. U tom kontekstu poziva se Savet EU da slijedi primer Sjedinjenih Američkih Država i uvede ciljane mere protiv Milana Radoičića.
"Evropski parlament naglašava da takvo agresivno vojno ponašanje, zajedno sa radikalizovanim političkim porukama u Srbiji i jakim indikacijama umešanosti srpske države u nedavno političko nasilje na severu Kosova, ukazuju na veoma opasnu, ali koherentnu politiku srpske vlade vis-a-vis Kosova i zapadnih partnera", navodi se u nacrtu Rezlucije koja će biti izglasana u četvrtak 19. oktobra.
"Evropski Parlament poziva Evropsku komisiju da deluje kao pošten posrednik u procesu normalizacije i da izbegava bilo kakvu politiku pomirenja prema Srbiji. EP izražava zabrinutost zbog nedostatka glasnih kritika od strane Komisije, uprkos neusklađivanja zemlje sa sankcijama.
EU protiv Rusije, stalnim i čestim sastancima na visokom nivou sa ruskim vlastima, uključujući Rusiju, demokratskom nazadovanju zemlje i nedostatku napretka u njenom reformama u vezi sa EU i uprkos destabilizirajućem efektu srpske politike i za ceo region", navodi se u nacrtu Rezolucije.
Evropski zastupnici će Rezolucijom izražiti žaljenje zbog negativnih mera koje je Savet EU preduzeo protiv Kosova i pozvaće da se one ukinu što je pre moguće.
Evropski parlament će rezolucijom podržati proces normalizcije odnosa između Kosova i Srbije. Ponoviće se poziv stranama da se angažuju u dijalogu u dobroj veri i u duhu kompromisa kako bi se postigao sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji njihovih odnosa, "zasnovan na principu međusobnog priznavanja".
Uputiće se poziv Beogradu i Prištini da u potpunosti sprovodu Briselski sporazum od 27. februara 2023. i Aneks implementacije (Ohridski sporazum) od 18. marta 2023., kao i sve prethodne sporazume.
Izraziće se žaljenje što je Srbija odbila da potpiše Briselski i Ohridski sporazum. Kosovo će biti pozvano da bez daljeg odlaganja uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom.
Rezolucijom će se izražiti žaljenje što je Srbija nastavila kampanju za oduzimanje priznanja Kosova. Pozvaće se Beograd da se uzdrži od pokušaja da izoluje Kosovo od međunarodne scene kampanjom protiv priznanja, te će se izraziti duboko žaljenje zbog prigovora Srbije članstvu Kosova u Savetu Evrope, što je, prema evropzastupnicima, "jasno kršenje Briselskog sporazuma od 27. februara 2023".
Poseban poziv će se uputiti obema stranama na odgovarajuću istragu o svim etničkim napadima širom Kosova, uključujući napade na most na Bistrici i u Štrpcu na pravoslavno Badnje veče.
U nacrtu Rezolucije koja će biti izglasana 19. oktobra, pozvaće se strane da rade na deeskalaciji situacije na severu Kosova i izbegavaju bilo kakvu retoriku ili akciju koja bi dovela do daljeg povećanja tenzija.
Uputiće se poziv da se utvrde sve činjenice.
Pozvaće se EU da podrži istragu kosovskih vlasti, a da se počinioci odgovorni za ove "žalosne napade moraju smatrati odgovornim i suočiti se s pravdom bez odlaganja".
Vlasti u Prištini će se pozvati da obelodane sve dokaze u vezi sa incidentom, a vlasti u Beogradu da u potpunosti sarađuju u istrazi te da one koji su odgovorni za napad i koji trenutno borave u Srbiji privede pravdi u skladu sa zakonom, uključujući njihovo izručenje Kosovu.
Rad na Rezoluciji je primenjen vanrednom procedurom, a kao autor ovog dokumenta je imenovan evropski zastupnik Tonino Picula.
Početkom oktobra je takođe hitnom procedurom održana debata u EP koja je poslužila kao osnova za izradu teksta nacrta Rezolucije koja će biti izglasana 19. oktobra.
Poziv za uvođenje mera protiv Srbije ako se utvrdi povezanost sa napadom u Banjskoj
Evropski parlament ocenjuje da se 24. septembra dogodio "odvratan i kukavički teroristički napad na kosovske policajce od strane srpskih dobro organizovanih paravojnih formacija u Banjskoj".U nacrtu Rezolucije se poziva Evropska komisija i Savet EU da preduzmu mere protiv Vlade Srbije ako istrage otkriju da je država Srbije direktno umešana u teroristički napad na Banjskoj ili nasilne napade koji su se dogodili na severu Kosova u maju 2023. godine, ili ako srpske vlasti nisu voljne da u potpunosti sarađuju.
U tom kontekstu se poziva Evropska komisija da zamrzne sredstva koja su Srbiji obezbeđena u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć ako rezultati istrage pokažu da je srpska država bila direktno uključena u ove napade.
U nacrtu Rezolucije se spominje da je Srbija obeležila nacionalni dan žalosti u čast svih žrtava, a da EP duboko žali što su "trojica mrtvih terorista prikazani kao heroji koji su se borili za srpsku stvar, što kao posledicu snažno povećava političke tenzije u regionu".
U tekstu se "osuđuje i žali" postupak srpskih vlasti prema napadu u Banjskoj, uključujući njihovo oklevanje da sarađuju u istrazi, propagandi, veličanju, političkoj podršci, njihov blag odnos prema organizatorima i izvršiocima napada, pa čak i obezbeđivanje skloništa, te retorike koju su srpski lideri koristili tokom ove krize, i pokušaje destabilizacije Kosova.
Pozvaće se Savet EU da uvede ciljane restriktivne mere, protiv destabilizirajućih aktera na severu Kosova i vođa velikih mreža organiziranog kriminala. U tom kontekstu poziva se Savet EU da slijedi primer Sjedinjenih Američkih Država i uvede ciljane mere protiv Milana Radoičića.
Osuda zbog raspoređivanja vojnih snaga Srbije na granici sa Kosovom
Evropski parlament će Rezolucijom oštro osuditi vojno gomilanje srpske vojske na granici sa Kosovom. Oceniće se da ovo ukazuje na ozbiljno vojno jačanje i predstavlja veliku eskalaciju, što je, kako stoji u nacrtu dokumenta, nezakonito i protivno je ponovljenim pozivima EU na deeskalaciju na severu Kosova."Evropski parlament naglašava da takvo agresivno vojno ponašanje, zajedno sa radikalizovanim političkim porukama u Srbiji i jakim indikacijama umešanosti srpske države u nedavno političko nasilje na severu Kosova, ukazuju na veoma opasnu, ali koherentnu politiku srpske vlade vis-a-vis Kosova i zapadnih partnera", navodi se u nacrtu Rezlucije koja će biti izglasana u četvrtak 19. oktobra.
Zabrinutost ulogom Beograda u celom regionu
Evropski parlament će ovom Rezolucijom izraziti zabrinutost zbog "destabilizirajućeg uticaja srpskih vlasti na čelu sa predsednikom Vučićem na ceo region". Naglasiće se nepokolebljivu podrška građanima Srbije u njihovoj borbi za evropsku demokratsku budućnost, a izraziće se žaljenje što neke politike srpskog rukovodstva ometaju želju građana Srbije za takvom evropskom budućnošću."Evropski Parlament poziva Evropsku komisiju da deluje kao pošten posrednik u procesu normalizacije i da izbegava bilo kakvu politiku pomirenja prema Srbiji. EP izražava zabrinutost zbog nedostatka glasnih kritika od strane Komisije, uprkos neusklađivanja zemlje sa sankcijama.
EU protiv Rusije, stalnim i čestim sastancima na visokom nivou sa ruskim vlastima, uključujući Rusiju, demokratskom nazadovanju zemlje i nedostatku napretka u njenom reformama u vezi sa EU i uprkos destabilizirajućem efektu srpske politike i za ceo region", navodi se u nacrtu Rezolucije.
Zahtev EU da promeni pristup u dijalogu
Evropski parlament poziva EU "da ojača svoju ulogu posrednika u dijalogu Srbije i Kosova i na Zapadnom Balkanu uopšte i da predloži nov, inovativan i uravnotežen pristup posredovanju između strana kako bi se prevazišao trenutni zastoj, s obzirom na prelomne posledice napada 24. septembra 2023. i da se mora vratiti poverenje u proces", navodi se u nacrtu Rezolucije.Evropski zastupnici će Rezolucijom izražiti žaljenje zbog negativnih mera koje je Savet EU preduzeo protiv Kosova i pozvaće da se one ukinu što je pre moguće.
Evropski parlament će rezolucijom podržati proces normalizcije odnosa između Kosova i Srbije. Ponoviće se poziv stranama da se angažuju u dijalogu u dobroj veri i u duhu kompromisa kako bi se postigao sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji njihovih odnosa, "zasnovan na principu međusobnog priznavanja".
Uputiće se poziv Beogradu i Prištini da u potpunosti sprovodu Briselski sporazum od 27. februara 2023. i Aneks implementacije (Ohridski sporazum) od 18. marta 2023., kao i sve prethodne sporazume.
Izraziće se žaljenje što je Srbija odbila da potpiše Briselski i Ohridski sporazum. Kosovo će biti pozvano da bez daljeg odlaganja uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom.
Poseban poziv Srbiji da se uzdrži od akcija protiv Kosova
Evropski parlament će takođe pozvati Srbiju da se uzdrži od bilo kakve dalje eskalacije koja podriva ustavni poredak Republike Kosovo i da spreči svaki šverc oružja preko granice. S tim u vezi, uputiće se poziv kosovskim vlastima da rade na otvorenoj trgovini za svu civilnu robu i usluge.Rezolucijom će se izražiti žaljenje što je Srbija nastavila kampanju za oduzimanje priznanja Kosova. Pozvaće se Beograd da se uzdrži od pokušaja da izoluje Kosovo od međunarodne scene kampanjom protiv priznanja, te će se izraziti duboko žaljenje zbog prigovora Srbije članstvu Kosova u Savetu Evrope, što je, prema evropzastupnicima, "jasno kršenje Briselskog sporazuma od 27. februara 2023".
Poziv stranama na uzdržanost
Evropski parlament će Rezolucijom pozvati Srbiju i Kosovo da osude sve oblike nasilja i provokacije, pozivajući na uzdržanost i hitan prekid svih akcija koje bi mogle dalje eskalirati tenzije. Uputiće se poziv da se Priština i Beograd uzdrže od jednostranih akcija koje bi mogle potkopati mir i stabilnost u regionu, i da umesto toga aktivno rade na mirnom rešavanju sporova kroz dijalog.Poseban poziv će se uputiti obema stranama na odgovarajuću istragu o svim etničkim napadima širom Kosova, uključujući napade na most na Bistrici i u Štrpcu na pravoslavno Badnje veče.
U nacrtu Rezolucije koja će biti izglasana 19. oktobra, pozvaće se strane da rade na deeskalaciji situacije na severu Kosova i izbegavaju bilo kakvu retoriku ili akciju koja bi dovela do daljeg povećanja tenzija.
Uputiće se poziv da se utvrde sve činjenice.
Pozvaće se EU da podrži istragu kosovskih vlasti, a da se počinioci odgovorni za ove "žalosne napade moraju smatrati odgovornim i suočiti se s pravdom bez odlaganja".
Vlasti u Prištini će se pozvati da obelodane sve dokaze u vezi sa incidentom, a vlasti u Beogradu da u potpunosti sarađuju u istrazi te da one koji su odgovorni za napad i koji trenutno borave u Srbiji privede pravdi u skladu sa zakonom, uključujući njihovo izručenje Kosovu.
