Premijer Albanije Edi Rama saopštio je na konferenciji za novinare da je 7. juna predsedniku Francuske Emmanuelu Macronu i nemačkom kancelaru Olafu Scholcu prosledio nacrt Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
"Ovde sam da vas obavestim o do sada nepoznatoj činjenici. Juče sam Šolcu i Makronu prosledio nacrt Zajednice, o čemu sam obavestio i Šarla Mišela (Charles Michel, predsednik Evropskog saveta) i američku stranu", rekao je Rama.
Dodao je da je dokument poverljiv, te izrazio uverenje da je to "dokument najvišeg međunarodnog nivoa koji uzima u obzir sve razloge za stvaranje Zajednice", te da će ona biti deo Kosova.
Premijer Albanije je poručio da se o izradi nacrta statuta za formiranje Zajednice nije konsultovao sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem, te napomenuo da je veoma zabrinut zbog situacije u kojoj se Kosovo našlo.
Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena 2013. u okviru dijaloga Kosova i Srbije.
Dve godine kasnije dve strane su usaglasile principe na osnovu kojih ona treba da bude formirana ali je Ustavni sud Kosova utvrdio da neki od njih nisu u skladu sa zakonima Kosova. Ipak, zaključeno je da oni mogu da se usaglase sa Ustavom Kosova ali su vlasti ipak odbijale da formiraju Zajednicu.
Potom se dve strane krajem februara prihvatile Sporazum o normalizaciji odnosa na osnovu predloga EU, dok je aprila usaglašen i Aneks za njegovu implementaciju.
Pored ostalog, ovi dokumenti predviđaju da se srpskoj zajednici na Kosovu pruži određeni nivo samomenadžiranja, a evropski i američki zvaničnici su potvrdili da se zapravo radi o Zajednici opština sa srpskom većinom.
Potom je početkom maja srpska strana predstavila svoj nacrt statuta za formiranje Zajednice, koji je Kosovo odbilo uz navode da zvanični Beograd želi Republiku Srpsku (jedan od entiteta u Bosni i Hercegovini).
S druge strane, premijer Kosova Aljbin Kurti je izneo svoju 'viziju' za pružanje određenog nivoa samomenadžiranja Srbima na Kosovu.
Inače, formiranje Zajednice je jedan od uslova Srba da se vrate u kosovske institucije koje su napustili novembra prošle godine.
Dodao je da je dokument poverljiv, te izrazio uverenje da je to "dokument najvišeg međunarodnog nivoa koji uzima u obzir sve razloge za stvaranje Zajednice", te da će ona biti deo Kosova.
Premijer Albanije je poručio da se o izradi nacrta statuta za formiranje Zajednice nije konsultovao sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem, te napomenuo da je veoma zabrinut zbog situacije u kojoj se Kosovo našlo.
Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena 2013. u okviru dijaloga Kosova i Srbije.
Dve godine kasnije dve strane su usaglasile principe na osnovu kojih ona treba da bude formirana ali je Ustavni sud Kosova utvrdio da neki od njih nisu u skladu sa zakonima Kosova. Ipak, zaključeno je da oni mogu da se usaglase sa Ustavom Kosova ali su vlasti ipak odbijale da formiraju Zajednicu.
Potom se dve strane krajem februara prihvatile Sporazum o normalizaciji odnosa na osnovu predloga EU, dok je aprila usaglašen i Aneks za njegovu implementaciju.
Pored ostalog, ovi dokumenti predviđaju da se srpskoj zajednici na Kosovu pruži određeni nivo samomenadžiranja, a evropski i američki zvaničnici su potvrdili da se zapravo radi o Zajednici opština sa srpskom većinom.
Potom je početkom maja srpska strana predstavila svoj nacrt statuta za formiranje Zajednice, koji je Kosovo odbilo uz navode da zvanični Beograd želi Republiku Srpsku (jedan od entiteta u Bosni i Hercegovini).
S druge strane, premijer Kosova Aljbin Kurti je izneo svoju 'viziju' za pružanje određenog nivoa samomenadžiranja Srbima na Kosovu.
Inače, formiranje Zajednice je jedan od uslova Srba da se vrate u kosovske institucije koje su napustili novembra prošle godine.
