Jedno od kršenja radnih prava je i na osnovu pola. Kosovo ima pravni okvir za jednak tretman na radnom mjestu, međutim, to se u praksi ne sprovodi u potpunosti. Prema istraživanjima, rodna diskriminacija žena češće se javlja u privatnom sektoru.
Podaci nevladinih organizacija na Kosovu pokazuju da je najveći broj zaposlenih u javnom i privatnom sektoru na Kosovu muškarci, dok je samo 14 odsto žena zaposleno u privatnom sektoru. Iako Kosovo ima pravni okvir za pitanje diskriminacije i jednakog tretmana na radnom mjestu, to nije sprovedeno. Edona Selimi, iz Organizacije Inicijative za pravdu i jednakost, rekla je za Radio Kosovo da se prema istraživanju koje su uradili pokazuje da postoji rodna diskriminacija, posebno žena koje rade u privatnom sektoru.
"Na razgovoru za posao ženu se pita i za planiranje porodice i tu počinje diskriminacija. Oni imaju tendenciju da više zapošljavaju muškarce nego žene, s obzirom na to da imaju pravo da se bave planiranjem porodice i da će im biti potrebno porodiljsko odsustvo na koje imaju pravo po zakonu, pri čemu teret pada na privatni sektor da plati odsustvo. Žene koje su pogođene diskriminacijom su i one starije od 35 do 50 godina. Drugi prekršaj, sa kojim smo imali prilike da se suočimo, jeste diskriminacija napredovanja na radnom mjestu“, ističe ona.
Što se tiče diskriminacije na osnovu pola, predsjednik Unije nezavisnih sindikata Kosova Atde Hikolli rekao da su žene koje planiraju da imaju dlecu najviše diskriminisane.
"Mnogi su problemi u slučajevima trudnica, jer poslodavci nisu spremni da je podrže dok ostane kod kuće. Čuo sam priče da ženu pitaju za udaju, jer u slučaju proširenja porodice moraju da plate porodiljsko odsustvo“.
Predsjednik Sindikata radnika privatnog sektora Jusuf Azemi rekao je da je bilo slučajeva da su žene otpuštene sa posla samo zato što su trudne.
"Onog trenutka kada vlasnici preduzeća, ne svi, već ogromna većina, shvate da je radnica trudna, tada ta radnica bude otpuštena s posla uz obrazloženje da je nivo posla opao i tako zapravo one ostaju na ulici", navodi Azemi.
Institut GAP objavio je izveštaj o rodnoj diskriminaciji na konkursima za posao. Ovaj institut je analizirao preko 6.000 slobodnih radnih mjesta, gde je uočena rodna diskriminacija u odnuosu na žene, kojima se za isti posao nudi niža plata.
Rodno zasnovana diskriminacija u nazivima i opisima poslova javlja se kada se u oglasima za posao navodi prednost jednog pola. Takvi konkursni sadržaji su takođe zabranjeni zakonom na Kosovu. Sektori za koje je potrebno više žena su: administracija, obrazovanje i zdravstvo; dok su sektori za koje se traži više muškaraca: trgovina i privreda. Kako navode iz Instituta GAP, ova analiza zaključuje da postojeće zakonske odredbe nisu dovoljne da osiguraju rodnu ravnopravnost na tržištu rada i preporučuje strožije mjere za spriječavanje rodne diskriminacije pri zapošljavanju.
Prema podacima nevladinih organizacija, većina žena ne prijavljuje diskriminaciju na radnom mjestu iz straha da će ostati bez posla, a sudski procesi po ovim pitanjima traju godinama.
"Na razgovoru za posao ženu se pita i za planiranje porodice i tu počinje diskriminacija. Oni imaju tendenciju da više zapošljavaju muškarce nego žene, s obzirom na to da imaju pravo da se bave planiranjem porodice i da će im biti potrebno porodiljsko odsustvo na koje imaju pravo po zakonu, pri čemu teret pada na privatni sektor da plati odsustvo. Žene koje su pogođene diskriminacijom su i one starije od 35 do 50 godina. Drugi prekršaj, sa kojim smo imali prilike da se suočimo, jeste diskriminacija napredovanja na radnom mjestu“, ističe ona.
Što se tiče diskriminacije na osnovu pola, predsjednik Unije nezavisnih sindikata Kosova Atde Hikolli rekao da su žene koje planiraju da imaju dlecu najviše diskriminisane.
"Mnogi su problemi u slučajevima trudnica, jer poslodavci nisu spremni da je podrže dok ostane kod kuće. Čuo sam priče da ženu pitaju za udaju, jer u slučaju proširenja porodice moraju da plate porodiljsko odsustvo“.
Predsjednik Sindikata radnika privatnog sektora Jusuf Azemi rekao je da je bilo slučajeva da su žene otpuštene sa posla samo zato što su trudne.
"Onog trenutka kada vlasnici preduzeća, ne svi, već ogromna većina, shvate da je radnica trudna, tada ta radnica bude otpuštena s posla uz obrazloženje da je nivo posla opao i tako zapravo one ostaju na ulici", navodi Azemi.
Institut GAP objavio je izveštaj o rodnoj diskriminaciji na konkursima za posao. Ovaj institut je analizirao preko 6.000 slobodnih radnih mjesta, gde je uočena rodna diskriminacija u odnuosu na žene, kojima se za isti posao nudi niža plata.
Rodno zasnovana diskriminacija u nazivima i opisima poslova javlja se kada se u oglasima za posao navodi prednost jednog pola. Takvi konkursni sadržaji su takođe zabranjeni zakonom na Kosovu. Sektori za koje je potrebno više žena su: administracija, obrazovanje i zdravstvo; dok su sektori za koje se traži više muškaraca: trgovina i privreda. Kako navode iz Instituta GAP, ova analiza zaključuje da postojeće zakonske odredbe nisu dovoljne da osiguraju rodnu ravnopravnost na tržištu rada i preporučuje strožije mjere za spriječavanje rodne diskriminacije pri zapošljavanju.
Prema podacima nevladinih organizacija, većina žena ne prijavljuje diskriminaciju na radnom mjestu iz straha da će ostati bez posla, a sudski procesi po ovim pitanjima traju godinama.
