Dijagnostička oprema na Klinici za biohemiju na Kosovu postala je problem ne samo za građane, već i za osoblje koje tamo radi, jer je broj pacijenata veliki, a oprema stara više od 10 godina, upozorio je direktor Klinike za biohemiju Shemsi Veseli, prenosi Koha.
Veseli je istakao da su aparati na kojima se radi stari i imaju tehničke kvarove, a da zaposlenii, zahvaljujući donacijama, uspjevaju da valjano odrade posao.
Naveo je da su aparati projektovani za 200 pacijenata, a da broj pregleda nekada dostiže i 1.000.
"Radimo neku vrstu krupnog posla iz razloga su što aparati proizvedeni i projektovani da izdrže možda 200 pacijenata, ali ako kažem da imamo skoro hiljadu, onda je normalno da su i kvarovi neminovni i česti jer je oprema opterećena. Iznenađujuće je da traju već godinama", rekao je on.
Zaključio je da bi rad, ukoliko bi bilo savremenih aparata, bio tačniji i precizniji.
Istakao je da njegove kolege rade do četiri ili pet ujutru, jer moraju iznova da podešavaju kameru i aparate, te ponavljaju rezultate.
"Da postoje moderni modeli, digitalni uređaji koji imaju veći kapacitet i veću preciznost, onda bi to stvorilo komfor u profesionalnom pogledu", rekao je on.
Prema riječima direktora klinike, teškoće sa kojima se suočavaju su velike.
Veseli kaže da su često radnici ove klinike prinuđeni da obavljaju inženjerske poslove.
"Mi smo prva linija na kojoj se otkrivaju bolesti građana. Zamislite, dolazili smo u izazovne situacije, na primjer pacijent dolazi sa Instituta za onkologiju i ne možete da uradite tumor marker ili testove na štitnoj žlezdi koji su dosta česti. Skoro 80 odsto testova su na štitastu žlezdu. Čim 10 slučajeva prođe, aparat se često zagreje, moramo da ga isključimo, moramo da se maltretiramo, moramo da postanemo i inženjeri, što nije posao specijaliste", rekao je Veseli.
Izvor: Kosovo Online/Koha ditore
Naveo je da su aparati projektovani za 200 pacijenata, a da broj pregleda nekada dostiže i 1.000.
"Radimo neku vrstu krupnog posla iz razloga su što aparati proizvedeni i projektovani da izdrže možda 200 pacijenata, ali ako kažem da imamo skoro hiljadu, onda je normalno da su i kvarovi neminovni i česti jer je oprema opterećena. Iznenađujuće je da traju već godinama", rekao je on.
Zaključio je da bi rad, ukoliko bi bilo savremenih aparata, bio tačniji i precizniji.
Istakao je da njegove kolege rade do četiri ili pet ujutru, jer moraju iznova da podešavaju kameru i aparate, te ponavljaju rezultate.
"Da postoje moderni modeli, digitalni uređaji koji imaju veći kapacitet i veću preciznost, onda bi to stvorilo komfor u profesionalnom pogledu", rekao je on.
Prema riječima direktora klinike, teškoće sa kojima se suočavaju su velike.
Veseli kaže da su često radnici ove klinike prinuđeni da obavljaju inženjerske poslove.
"Mi smo prva linija na kojoj se otkrivaju bolesti građana. Zamislite, dolazili smo u izazovne situacije, na primjer pacijent dolazi sa Instituta za onkologiju i ne možete da uradite tumor marker ili testove na štitnoj žlezdi koji su dosta česti. Skoro 80 odsto testova su na štitastu žlezdu. Čim 10 slučajeva prođe, aparat se često zagreje, moramo da ga isključimo, moramo da se maltretiramo, moramo da postanemo i inženjeri, što nije posao specijaliste", rekao je Veseli.
Izvor: Kosovo Online/Koha ditore
