Kosovo troši tokom zime više struje nego što proizvodi i zbog visokih troškova ta „rupa“ najvjerovatnije neće moći biti potpuno popunjena zbog čega se građani ponovo pripremaju na isključenja struje, piše švicarski „Neue Zürcher Zeitung“ (NZZ).
Dnevnik prenosi da se ispred većine radnji i restorana u Prištini ovih dana mogu videti agregati za struju.
Kosovski problem sa energijom je stariji od rata u Ukrajini, podvlači NZZ, dodajući da je, i pored toga, isključenje struje u avgustu prošle godine privuklo veliku pažnju. Uzrok za ta isključenja bili su remonti u elektrani Obilić, koja proizvodi oko 90 odsto struje na Kosovu.
Visoke cijene na evropskom tržištu struje otežavaju Kosovu da nadomesti nedostatke kupovinom struje, navodi list. Suša u regionu, ukazuje „NZZ“ dodatno je zaoštrila problem.
List podsjeća da Kosovo redovno dobija struju iz Albanije, koja za proizvodnju koristi hidroelektrane. Zbog niskog vodostaja je i u Albaniji bio prisutan problem sa strujom.
Na Kosovu očekuju da će se scenario isključenja ponoviti ove zime.
„Proizvodimo maksimalno 1.000 megavat sati, ali imamo potrošnju do 1.400“, objasnio je ekspert u oblasti energetike Burim Ejupi iz „Indep-a“
On je rekao da je to zbog gubitaka na zastareloj mreži i prije svega grijanja na struju.
Na Kosovu, prema „NZZ“, samo dijelovi Prištine, zahvaljujući projektu razvoja uz švicarsko učešće, i Đakovica imaju daljinsko grijanje.
Na međunarodnu gasnu mrežu Kosovo nije priključeno, a na selima se greju na drva, u gradovima na električno grejanje i klima uređaje.
"Kosovo ne može sebi da priušti da nedostajuću količinu struje uvozi, barem ne po aktuelnim cijenama", podvlači Ejupi.
On ukazuje da bi za nedostajućih 400 megavat sati, po trenutnoj cijeni od 400 eura, Kosovo moralo da plati 160.000 eura po satu. Zbog toga, kaže, isključenja su jedino rješenje kada je potrošnja prevelika.
Ejupi ukazuje da je problem Kosova što je predugo zapostavljalo izgradnju drugih izvora energije. Gotovo nigdje u svijetu zavisnost od uglja nije veće nego na Kosovu, a to ne dolazi od bilo kuda, jer Kosovo ima jedno od najvećih nalazišta uglja u Evropi.
„NZZ“ ukazuje da je dekarbonizacija važna ne samo za Kosovo, već ceo Balkan, jer je vazduh veoma loš, pošto je većina elektrana na ugalj zastarelo i ne odgovara postojećim ekološkim standardima.
Tako i Obilić zbog kojeg, hladnim zimskim danima, nad Prištinom lebdi težak, smrdljivi smog, dodaje list.
Ejupi kaže da je za izlazak iz uglja potrebna regionalna perpsektiva, jer male države na Zapadnom Balkanu nisu u mogućnosti da postignu energetsku sigurnost.
„Kosovo ima potencijal prije svega u solarnoj energiji. U Albaniji to je hidropotencijal. Moramo da sarađujemo“, smatra on.
I pored tih izazova Ejupi ne očekuje veće socijalne probleme tokom zime.
„Nije lijepo kada nema struje, ali znamo kako treba da se ophodimo sa takvim situacijama“, rekao je on.
Izvor: Kosovo Online/NZZ.ch
Kosovski problem sa energijom je stariji od rata u Ukrajini, podvlači NZZ, dodajući da je, i pored toga, isključenje struje u avgustu prošle godine privuklo veliku pažnju. Uzrok za ta isključenja bili su remonti u elektrani Obilić, koja proizvodi oko 90 odsto struje na Kosovu.
Visoke cijene na evropskom tržištu struje otežavaju Kosovu da nadomesti nedostatke kupovinom struje, navodi list. Suša u regionu, ukazuje „NZZ“ dodatno je zaoštrila problem.
List podsjeća da Kosovo redovno dobija struju iz Albanije, koja za proizvodnju koristi hidroelektrane. Zbog niskog vodostaja je i u Albaniji bio prisutan problem sa strujom.
Na Kosovu očekuju da će se scenario isključenja ponoviti ove zime.
„Proizvodimo maksimalno 1.000 megavat sati, ali imamo potrošnju do 1.400“, objasnio je ekspert u oblasti energetike Burim Ejupi iz „Indep-a“
On je rekao da je to zbog gubitaka na zastareloj mreži i prije svega grijanja na struju.
Na Kosovu, prema „NZZ“, samo dijelovi Prištine, zahvaljujući projektu razvoja uz švicarsko učešće, i Đakovica imaju daljinsko grijanje.
Na međunarodnu gasnu mrežu Kosovo nije priključeno, a na selima se greju na drva, u gradovima na električno grejanje i klima uređaje.
"Kosovo ne može sebi da priušti da nedostajuću količinu struje uvozi, barem ne po aktuelnim cijenama", podvlači Ejupi.
On ukazuje da bi za nedostajućih 400 megavat sati, po trenutnoj cijeni od 400 eura, Kosovo moralo da plati 160.000 eura po satu. Zbog toga, kaže, isključenja su jedino rješenje kada je potrošnja prevelika.
Ejupi ukazuje da je problem Kosova što je predugo zapostavljalo izgradnju drugih izvora energije. Gotovo nigdje u svijetu zavisnost od uglja nije veće nego na Kosovu, a to ne dolazi od bilo kuda, jer Kosovo ima jedno od najvećih nalazišta uglja u Evropi.
„NZZ“ ukazuje da je dekarbonizacija važna ne samo za Kosovo, već ceo Balkan, jer je vazduh veoma loš, pošto je većina elektrana na ugalj zastarelo i ne odgovara postojećim ekološkim standardima.
Tako i Obilić zbog kojeg, hladnim zimskim danima, nad Prištinom lebdi težak, smrdljivi smog, dodaje list.
Ejupi kaže da je za izlazak iz uglja potrebna regionalna perpsektiva, jer male države na Zapadnom Balkanu nisu u mogućnosti da postignu energetsku sigurnost.
„Kosovo ima potencijal prije svega u solarnoj energiji. U Albaniji to je hidropotencijal. Moramo da sarađujemo“, smatra on.
I pored tih izazova Ejupi ne očekuje veće socijalne probleme tokom zime.
„Nije lijepo kada nema struje, ali znamo kako treba da se ophodimo sa takvim situacijama“, rekao je on.
Izvor: Kosovo Online/NZZ.ch
