Samoopredjeljenje će javno objaviti organizaciju ministarstava poslije postizanja sporazuma sa DSK, rečeno je na okruglom stolu o efektima i posljedicama organizovanja Ministarstva za evropske integracije u okviru Ministarstva spoljnih poslova u svijetlu evropskih integracija u organizaciji "Demokratije plus".
Diskusiji su prisustvovali predstavnici Ministarstva za državnu upravu i Ministarstva unutrašnjih poslova, predstavnici Pokreta Samoopredjeljenje, stručnjaci iz oblasti koja pokrivaju dva navedena ministarstva, predstavnici kancelarije EU, kao i članovi organizacija civilnog društva, piše Zeri.
Visar Rushiti, analitičar politike Demokratije plus, predstavio je kratku analizu efekata i posljedica integracije dva ministarstva.
„Ministarstvo za evropske integracije trebalo bi da bude organizovano kao izvršna agencija sa horizontalnim koordinacionim funkcijama u kabinetu premijera. Ova opcija eliminiše sve negativne efekte na program evropskih integracija koje potencijalno može imati integracija MEI u MSP; Ministarstvo državne uprave trebalo bi da ostane posebno ministarstvo zbog svoje centralne uloge i funkcija u reformi javne uprave“, rekao je Rushiti.
Taulant Kryeziu iz Samoopredjeljenja rekao je da će, nakon postizanja koalicionog sporazuma s DSK, biti objavljeni detalji o tome kako će izgledati organizovanje ovih ministarstva.
„Postoje tri modaliteta koja želim da napomenem u vezi s tim. Prvi model je onaj koji ima Srbija, a do sada je imalo i Kosovo, dakle, da imamo posebno Ministarstvo za evropske integracije. Drugi model je kakav imaju Albanija i Crna Gora da Ministarstvo za integracije bude u sklopu Ministarstvu spoljnih poslova, a treći je kao u Bugarskoj, u sklopu premijerovog kabineta“, rekao je Kryeziu.
Artan Qollaku, predstavnik Ministarstva za evropske integracije, naglasio je zašto to ministarstvo treba ostati i ojačati njegovu ulogu.
„Prvo, da donošenje odluka bude koherentno, da se reforme sprovode kao unutrašnje. Drugo, Odgovornost prema EU da bude centralizovana. Treće, komunikacija sa političkim akterima, konsenzus ne samo deklarativni, već i institucije da očuvaju svoju nezavisnost, a da vlada odigra svoju ulogu u raspodeli resursa. Ministarstva ne treba politizovati“, rekao je Qollaku.
Naser Shamolli, predstavnik Ministarstva za državnu upravu, istakao je gdje treba da se zasniva element reorganizacije ovog ministarstva.
„Budući da je odluka u rukama pobjedničkih stranaka, moramo imati na umu jedan element, šta će se poslije dogoditi? Element reorganizacije mora biti zasnovan i na pravnim posljedicama po osoblje, a ti procesi nisu jednostavni“, rekao je Shamolli.
Prema analizi Demokratije plus, Ministarstvo za evropske integracije može postati dio Ministarstva spoljnih poslova u organizacionom i strukturalnom smislu, ali u funkcionalnom smislu imaće negativne efekte na program evropskih integracija, jer ga čini dijelom spoljnih poslova, a Evropske integracije su u velikoj mjeri interni program reformi.
Izvor: Kosovo Online/Zeri
Visar Rushiti, analitičar politike Demokratije plus, predstavio je kratku analizu efekata i posljedica integracije dva ministarstva.
„Ministarstvo za evropske integracije trebalo bi da bude organizovano kao izvršna agencija sa horizontalnim koordinacionim funkcijama u kabinetu premijera. Ova opcija eliminiše sve negativne efekte na program evropskih integracija koje potencijalno može imati integracija MEI u MSP; Ministarstvo državne uprave trebalo bi da ostane posebno ministarstvo zbog svoje centralne uloge i funkcija u reformi javne uprave“, rekao je Rushiti.
Taulant Kryeziu iz Samoopredjeljenja rekao je da će, nakon postizanja koalicionog sporazuma s DSK, biti objavljeni detalji o tome kako će izgledati organizovanje ovih ministarstva.
„Postoje tri modaliteta koja želim da napomenem u vezi s tim. Prvi model je onaj koji ima Srbija, a do sada je imalo i Kosovo, dakle, da imamo posebno Ministarstvo za evropske integracije. Drugi model je kakav imaju Albanija i Crna Gora da Ministarstvo za integracije bude u sklopu Ministarstvu spoljnih poslova, a treći je kao u Bugarskoj, u sklopu premijerovog kabineta“, rekao je Kryeziu.
Artan Qollaku, predstavnik Ministarstva za evropske integracije, naglasio je zašto to ministarstvo treba ostati i ojačati njegovu ulogu.
„Prvo, da donošenje odluka bude koherentno, da se reforme sprovode kao unutrašnje. Drugo, Odgovornost prema EU da bude centralizovana. Treće, komunikacija sa političkim akterima, konsenzus ne samo deklarativni, već i institucije da očuvaju svoju nezavisnost, a da vlada odigra svoju ulogu u raspodeli resursa. Ministarstva ne treba politizovati“, rekao je Qollaku.
Naser Shamolli, predstavnik Ministarstva za državnu upravu, istakao je gdje treba da se zasniva element reorganizacije ovog ministarstva.
„Budući da je odluka u rukama pobjedničkih stranaka, moramo imati na umu jedan element, šta će se poslije dogoditi? Element reorganizacije mora biti zasnovan i na pravnim posljedicama po osoblje, a ti procesi nisu jednostavni“, rekao je Shamolli.
Prema analizi Demokratije plus, Ministarstvo za evropske integracije može postati dio Ministarstva spoljnih poslova u organizacionom i strukturalnom smislu, ali u funkcionalnom smislu imaće negativne efekte na program evropskih integracija, jer ga čini dijelom spoljnih poslova, a Evropske integracije su u velikoj mjeri interni program reformi.
Izvor: Kosovo Online/Zeri
