Nije važno u današnjoj Srbiji šta kaže ministar odbrane, već šta kaže predsjednik Republike, a on se ne izjašnjava nakon Vulinove izjave o bh. entitetu Republika Srpska.
Nije prošlo mnogo vremena od poslednjeg gafa ministra vojnog Srbije Aleksandra Vulina na temu Bosne i Hercegovine, a najpoznatiji srpski dezerter je ponovo "briljirao". I ovoga puta fokus mu je na Bosni i Hercegovini, ali za razliku od prethodno iskazane spremnosti da brani srpski narod ako neko "uznemiri Republiku Srpsku", sada je Vulin rekao da za njega ovaj bh. entitet više nije deo Bosne i Hercegovine, već je "posebna i tako će je oslovljavati".
Povod za ovakvu reakciju bio je, kako je ministar vojni razjasnio, razgovor predsedavajućeg Predsjedništva Bosne i Hercegovine Šefika Džaferovića sa, kako tvrdi Vulin, lažnim premijerom nepostojeće države Kosovo Albinom Kurtijem. Vulin je Džaferovića optužio da još jednom zabio nož u leđa predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, jer je sa Kurtijem pričao o unutrašnjim pitanjima Srbije. Prethodni put je bio pokušaj ubistva predsednika Srbije u Srebrenici. Ministar vojni je čak rekao da se Džaferović saglašava sa Kurtijem po pitanju promena granica. Na stranu kompletno ludilo od ovakve izjave jednog zvaničnika države, ali koliko smo obavešteni iz različitih sredstava informisanja u regionu, dvojica sagovornika su se složila da je "ideja razmene teritorija veoma opasna".
Šta je to Vulin video a da niko drugi nije ostalo je nejasno, ali je zato njegova izjava da će ubuduće na RS da gleda kao na posebnu državu van Bosne i Hercegovine ponovo poput munje sevnula regionom. Da se razumemo, Vulin kao osoba je samo jedna u nizu karikaturnih pojava na srpskoj političkoj sceni i njegove izjave ne treba uzimati za ozbiljno. Problem je što uz njegovo ime i prezime ide funkcija visokog državnog funkcionera, čije izjave unose nemir u veoma specifičnu situaciju u regionu. Njegove reči nemaju neku težinu, ali imaju odjek, a to nikome normalnom nije potrebno.
Nema ni ko da ga pita
Ono što jeste problem, to je ćutanje predsednika Srbije, koji ga je Bog-te-pita kakvom matematikom vratio u rotaciju vlasti u Srbiji. Najpre kao direktora Kancelarije za Kosovo, a onda, na opšte čuđenje svih političkih aktera u Srbiji, i na poziciju ministra odbrane, bez da je dotični odslužio i jedan jedini dan vojnog roka. Neka niko nema lažnu nadu da Vučić sa ovakvim stavom nema ništa. U današnjoj Srbiji je nemoguće da bilo ko od titulara vlasti može ovako nešto da iznese u javnosti. Da je suprotno i da je tačno to da, kako to Vulin posebno apostrofira, predsednik Srbije snažno podržava teritorijalni integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine, onda ne bi časio časa i smenio takvog ministra.
Ovako ćuti, nema ga nigde reč da spomene. Od trenutka od kada se Vulin izjasnio, nema ga, a nema ni ko da ga pita, jer se na njegovim medijskim nastupima uglavnom postavljaju pitanja koja su ranije dogovorena i na kojima se predsednik od srca zahvaljuje. Ono malo kolega što bi ga i pitalo nešto konkretno ne može da stigne na red, a i kada stigne, ne znaju šta će pre. Tako će Vulin još jednom proći nekažnjeno za izgovorene reči. Pitanje je gde je granica i kada će neko reći - dosta, ovako više ne možemo.
Kosovo je, a da ministar Vulin možda i stvarno toga nije svestan, odavno prestalo da bude unutrašnje pitanje Srbije. Da nije tako, Vulin bi imao vojsku i na Kosovu, mogao bi da paradira u svojoj uniformi, koju da gotovo i ne skida od kada ju je čudnim spletom okolnosti zadužio, u Štimlju, Suvoj Reci, Drenici... Ovako, sviđalo se to nekome ili ne, može da samo da sanja o tome, kao što se iz Srbije poručuje predsedniku Kosova Hašimu Tačiju da sanja Preševo, Medveđu i Bujanovac u sastavu Kosova.
Poput lutke trbuhozborca
Ovo je sigurno jedna od onih situacija kada bi i Evropa, zvanični Brisel, trebalo da se zapitaju šta se to dešava. Ne može se stalno sklanjati pod tepih i pravdati da je u toku predizborna kampanja. Krenuće kampanja i za parlamentarne izbore u Hrvatskoj, pa će biti sličnih gluposti, pa parlamentarni izbori u Crnoj Gori, pa lokalni u Bosni i Hercegovini. Dokle ćemo neozbiljnost balkanskih političara da pravdamo sa predizbornom kampanjom? Zdrav razum postavi prst na čelo i zapita se kakva je suština ovakvih poruka, šta imaju za cilj. Sigurno je da izjave redova Vulina ne mogu da uznemire u pravom smislu reči veći broj ljudi, ali nečinjenje po tom pitanju može, i te kako.
Nije važno u današnjoj Srbiji šta kaže Vulin, već šta kaže Vučić, a on se ne izjašnjava. On će odglumiti zabrinutog državnika, koji će baciti nisku bisera pred svinje i mirna Bačka. Odglumiće mirotvorca, ako uopšte bude imao potrebe za takvim potezom. Ako bude trebalo, prvenstveno zbog međunarodnog faktora, pokazaće zabrinutost i naglasiće da je to samo reakcija na nečiji drugi potez, ali da je on spreman da zbog mira učini sve, ako treba lično da sedne u avion i da omogući prijateljsko rukovanje Džaferovića i Vulina. Nije li to radio godinama unazad?
Neko bi rekao neka ide život, to su samo prazne reči, pas laje, vetar nosi. Nije baš da je tako. Ovakve reči su opasne, naročito što se olako izriču i bez ikakvih posledica. Ljudi moraju da budu svesni da se zalaganjem za nepostojanje ovakih reči zalažemo, ne za celovitu i suverenu Bosnu i Hercegovinu, već za normalnu Srbiju. Uostalom, ako ćemo pošteno, Džaferović i Kurti nisu rekli ništa teže reči o "unutrašnjem pitanju Srbije", koje već mnogo puta nisu naglasili neki od najvažnijih državnika sveta, uključujući Angelu Merkel ili Emanuela Makrona. Ministar vojni Vulin, očigledno, o tome i ne razmišlja. I ne mora. Njegovo je samo da, potput lutke trbuhozborca, otvori usta.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
