Vijest o mogućoj amnestiji za ratne zločine na Kosovu demantovao je juče šef kabineta predsjednika Kosova Bekim Çollaku naglašavajući da u konačnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, ne može biti amnestije za krivična djela genocida, zločina protiv čovječnosti i ratnih zločina. Podsjećanja radi, vijest o amnestiji preneli su pojedini mediji na Kosovu pozivajući se na svoje izvore. RTK2 je ispitivao šta o amnestiji za ratne zločine na Kosovu misle iz Fonda za humanitarno pravo, ali i poznavaoci političkih prilika.
Direktor Fonda za humanitarno parvo na Kosovu Bekim Blakaj smatra da kosovska delegacija nema mandat da pregovara o amnestiji zločina na Kosovu.
"Za tako nešto bi trebalo da postoji jedan konsenzus, koji ja vjerujem moraju da imaju obje strane i naravno za tako nešto neophodna je i konsultacija sa žrtvama, jer je njihov stav po ovom pitanju veoma važan. Naravno da pitanje amnestije nije strano među mnogim državama koje su imale sporove ali to se uglavnom radilo preko takozvanim komisijama za istinu, gdje su se sve strane dogovorile da amnestiraju moguće počinioce zločina", rekao je Blakaj.
Nenad Rašić, lider PDS-a i nekadašnji poslanik i ministar rada i socijalnog staranja kaže da je amnestija za zločine počinjene tokom rata na Kosovu neprihvatljiva i da o tome ne bi smelo ni da se razmišlja.
"Tako nešto ne smije da postoji ni kao teza, ni kao ideja jer bi samo još više produbilo naša neslaganja, a znate i sami da je i Specijalni sud oformljen sa idejom da ratnim zločinom ne bude okarakterisan i predstavljen cio narod, već individualac jer zločin ima ime i prezime, koje ne nosi jedan narod već pojedinac koji za to treba da odgovara", ocenjuje on.
Mazllum Baraliu, profesor Ustavnog prava kaže da svaka odluka mora da bude u skaldu sa pravnim sistemom Kosova i Srbije.
"Ima jedna presuda Ustavnog suda Kosova iz 2012. godine koja ukazuje na to da se po međunarodnom pravu krivična djela i zločini počinjeni tokom rata ne mogu amnestirati. Takođe po humanitarnim pravom nemoguće je amnestirati krivična djela protiv humanosti i osnovnih ljudskih prava", kaže Baraliu.
Prema pisanju kosovske štampe, koja se pozvala na diplomatske izvore amnestija zločina počinjenih tokom rata na Kosovu u periodu od 1998-1999. važila bi za obje strane.
Marija Stanojković, RTK2
"Za tako nešto bi trebalo da postoji jedan konsenzus, koji ja vjerujem moraju da imaju obje strane i naravno za tako nešto neophodna je i konsultacija sa žrtvama, jer je njihov stav po ovom pitanju veoma važan. Naravno da pitanje amnestije nije strano među mnogim državama koje su imale sporove ali to se uglavnom radilo preko takozvanim komisijama za istinu, gdje su se sve strane dogovorile da amnestiraju moguće počinioce zločina", rekao je Blakaj.
Nenad Rašić, lider PDS-a i nekadašnji poslanik i ministar rada i socijalnog staranja kaže da je amnestija za zločine počinjene tokom rata na Kosovu neprihvatljiva i da o tome ne bi smelo ni da se razmišlja.
"Tako nešto ne smije da postoji ni kao teza, ni kao ideja jer bi samo još više produbilo naša neslaganja, a znate i sami da je i Specijalni sud oformljen sa idejom da ratnim zločinom ne bude okarakterisan i predstavljen cio narod, već individualac jer zločin ima ime i prezime, koje ne nosi jedan narod već pojedinac koji za to treba da odgovara", ocenjuje on.
Mazllum Baraliu, profesor Ustavnog prava kaže da svaka odluka mora da bude u skaldu sa pravnim sistemom Kosova i Srbije.
"Ima jedna presuda Ustavnog suda Kosova iz 2012. godine koja ukazuje na to da se po međunarodnom pravu krivična djela i zločini počinjeni tokom rata ne mogu amnestirati. Takođe po humanitarnim pravom nemoguće je amnestirati krivična djela protiv humanosti i osnovnih ljudskih prava", kaže Baraliu.
Prema pisanju kosovske štampe, koja se pozvala na diplomatske izvore amnestija zločina počinjenih tokom rata na Kosovu u periodu od 1998-1999. važila bi za obje strane.
Marija Stanojković, RTK2
