Zakon o pristupu javnim dokumentima i Zakon o žaštiti ličnih podataka bili su tema razgovora na konferenciji koju je organizovao Demokratski Institut Kosova. Učesnici su se složili da ovi zakoni imaju određene nedostatke i da treba raditi na edukaciji građana o njihovim pravima u pristup javnim dokumentima.
Vlada Kosova je početkom juna 2018. godine, odobrila Nacrt zakona o pristupu javnim dokumentima. Prema izvještaju Demokratskog Instituta Kosova građani Kosova nisu upoznati sa svojim pravima u pristupu javnim dokumentima, do kojih obično dolaze preko osoba koje poznaju, a koje rade u ovim institucijama.
"Promjene koje su predložene državnoj agenciji za zaštitu ličnih dokumenata jesu da se otvori Agencija za zaštitu privatnosti koja će imati zadatak da sprovodi dva zakona, takođe da se predloži komisioner koji će sankcionisati one koji ne poštuju ovo pravo. Nisu kažnjavane one institucije koje nisu ispoštovale ovaj zakon", izjavio je Albert Krasniqi, ispred Kosovskog demokratskog instituta.
"Ja sam učestvovala u Nacrtu zakona za pristup javnim dokumentima, imam puno kritika na račun parlamenta. Ovo je kolektivni rad, bez obzira koliko se jedna grupa angažuje na ovom polju. Predlažem da se nakon prvog čitanja formira zajednička grupa dveju komisija za pristup javnim dokumentima i zaštitu ličnih podataka. Novina koju sam vidjela u Zakonu za pristup javnim dokumentima je komisioner. Razočarana sam u nevladine organizacije koje ne učestvuju u javnim raspavama", rekla je ispred Komisije za lokalnu samoupravu i medije, Shqipe Pantina.
Iz institucije Ombudsmana ističu da je najveći nedostatak u sprovođenju ovih zakona edukacija građana o njihovim pravima, kada je u pitanju pristup javnim dokumentima.
"Mi smo u fazi tranzicije koja je dosta dugo trajala, ljudi su zainteresovani da zatraže određena dokumenta preko ljudi koje poznaju u javnim institucijama, ali to je njihovo pravo. Podnosioci zahtjeva rijetko odlučuju da se obrate nadležnim institucijama, većina njih se obraća Ombudsmanu. Ako određena institucija odbije pristup dokumentu zbog privatnosti, nismo uočili da su institucije dale obrazloženje zbog čega se zahtjev odbija", kazala je Valbona Puka Gola, institucija Ombudsmana.
"Ova dva zakona moraju biti veoma dobro koordinisana, kako bi stvorili balans između ovih prava. Potrebno je formiranje nove institucije iz dva razloga. Novim pravilnikom Evropske unije za zaštitu ličnih podataka predviđene su kazne za one institucije koje ne dozvoljavaju pristup dokumentima na adekvatan način. Ova agencija pruža mogućnost drugostepene žalbe, najprije institucije razmotraju zahtjev, a ukoliko se ne ispoštuje odluka Agencije, ona može izreći kaznu instituciji koja ne dozvoli pristup o podacima", kaže Bujar Sadiku, Agencija za zaštitu ličnih podataka.
Zbog neodobravanja pristupa javnim dokumenatima broj žalbi protiv javnih institucija je povećan u periodu od 2011. do 2014. godine, nakon čega je zabilježen znatno manji broj žalbi na račun javnih institucija.
Maja Denić, RTK2
"Promjene koje su predložene državnoj agenciji za zaštitu ličnih dokumenata jesu da se otvori Agencija za zaštitu privatnosti koja će imati zadatak da sprovodi dva zakona, takođe da se predloži komisioner koji će sankcionisati one koji ne poštuju ovo pravo. Nisu kažnjavane one institucije koje nisu ispoštovale ovaj zakon", izjavio je Albert Krasniqi, ispred Kosovskog demokratskog instituta.
"Ja sam učestvovala u Nacrtu zakona za pristup javnim dokumentima, imam puno kritika na račun parlamenta. Ovo je kolektivni rad, bez obzira koliko se jedna grupa angažuje na ovom polju. Predlažem da se nakon prvog čitanja formira zajednička grupa dveju komisija za pristup javnim dokumentima i zaštitu ličnih podataka. Novina koju sam vidjela u Zakonu za pristup javnim dokumentima je komisioner. Razočarana sam u nevladine organizacije koje ne učestvuju u javnim raspavama", rekla je ispred Komisije za lokalnu samoupravu i medije, Shqipe Pantina.
Iz institucije Ombudsmana ističu da je najveći nedostatak u sprovođenju ovih zakona edukacija građana o njihovim pravima, kada je u pitanju pristup javnim dokumentima.
"Mi smo u fazi tranzicije koja je dosta dugo trajala, ljudi su zainteresovani da zatraže određena dokumenta preko ljudi koje poznaju u javnim institucijama, ali to je njihovo pravo. Podnosioci zahtjeva rijetko odlučuju da se obrate nadležnim institucijama, većina njih se obraća Ombudsmanu. Ako određena institucija odbije pristup dokumentu zbog privatnosti, nismo uočili da su institucije dale obrazloženje zbog čega se zahtjev odbija", kazala je Valbona Puka Gola, institucija Ombudsmana.
"Ova dva zakona moraju biti veoma dobro koordinisana, kako bi stvorili balans između ovih prava. Potrebno je formiranje nove institucije iz dva razloga. Novim pravilnikom Evropske unije za zaštitu ličnih podataka predviđene su kazne za one institucije koje ne dozvoljavaju pristup dokumentima na adekvatan način. Ova agencija pruža mogućnost drugostepene žalbe, najprije institucije razmotraju zahtjev, a ukoliko se ne ispoštuje odluka Agencije, ona može izreći kaznu instituciji koja ne dozvoli pristup o podacima", kaže Bujar Sadiku, Agencija za zaštitu ličnih podataka.
Zbog neodobravanja pristupa javnim dokumenatima broj žalbi protiv javnih institucija je povećan u periodu od 2011. do 2014. godine, nakon čega je zabilježen znatno manji broj žalbi na račun javnih institucija.
Maja Denić, RTK2
