Ustavni sud Kosova ocenio je u četvrtak uveče, 28. maja, da je dekret predsednika Kosova Hašima Tačija (Hashim Thaçi) o određivanju Avudlaha Hotija iz Demokratskog saveza Kosova (DSK) za mandatara za premijera Kosova u skladu sa Ustavom.
Time su stvoreni uslovi za formiranje nove Vlade Kosova, umesto trenutne na dužnosti koju vodi Aljbin Kurti (Albin Kurti).
Ustavni sud objavio je sažetak presude, koja će u potpunosti, kako se navodi, biti objavljena u narednim danima.
Šta je u presudi?
Kako se navodi, Ustavni sud je u početku procenio da li je nakon uspešnog izglasavanja nepoveranja Kurtijevoj vladi, predsednik Kosova bio dužan da raspusti Skupštinu Republike i raspiše prevremene izbore.
Sud je utvrdio da predsednik “u slučaju uspešnog glasanja o nepoverenju Vlade, Predsednik ima mogućnost, ali ne i obavezu da raspusti Skupštinu”.
"Mogućnost predsednika da raspusti Skupštinu ne može se ostvariti nezavisno ili protivno volji Skupštine, već se mora vršiti u koordinaciji sa voljom potrebne većine narodnih predstavnika zastupljenih u Skupštini", utvrdio je Sud.
To pravosudno telo dalje podvlači da je Skupština jedina institucija u Republici Kosovo koju narod direktno bira na mandat od četiri godine, te da su predstavnici naroda obavezni pre svega prema slovu Ustava.
"Skupština ne može biti uslovljena samo-raspuštanjem ukoliko odluči da ne izrazi nepoverenje Vladi koju je izabrala, jer glasanje nepoverenja kao mehanizma ustavne kontrole Vlade od strane Skupštine kao predstavničkog tela naroda ne bi imalo smisla", dodaje se između ostalog.
"Kad bi predsednik mogao jednostrano da raspušta Skupštinu posle predloga o nepoverenju, tada bi predsednik imao moć jednaku sa dve trećine (2/3) glasova narodnih predstavnika i proizvoljno bi smanjio potrebnu volju dve trećine poslanika za raspuštanje Skupštine, sa samo šezdeset i jednim (61) glasom, koliko je potrebno za predlog nepoverenja", izračunato je u odluci Ustavnog suda, pa shodno tome zaključeno:
"Takvu moć, predsednici, na osnovu mišljenja Venecijanske komisije, nemaju čak ni u većini država sa predsedničkom uređenjem."
Sud ukazuje da je u ovom slučaju za predlog nepoverenja Vladi glasalo dve trećine svih narodnih predstavnika i da im ne treba pomoć predsednika da se samoraspuštaju. S obzirom na takve okolnosti podvlači se da bi raspuštanje Skupštine od strane predsednika bilo "proizvoljno".
"Predsednik je bio dužan da krene u postupak za davanje mogućnosti formiranju nove Vlade na osnovu odredbi člana 95 Ustava", objašnjava Ustavni sud Kosova.
Ocene suda o pravilima formiranja vlade
Sud u nastavku analizira stanje nastalo nakon što su poslanici u Skupštini Kosova 25. marta, jedva mesec i po dana nakon što je formirana, izglasali nepoverenje Vladi koju vodi Aljbin Kurti.
Podvlači se da u ovakvim političkim okolnostima postoje dve ustavno pravne mogućnosti. Najpre da stranka koja je izborna pobednica formira novu vladu. Potom, u slučaju da ta mogućnost ne uspe, pravo formiranja vlade prelazi na parlamentarnu grupaciju koja "po mišljenju predsednika, ima najviše šansi za formiranje Vlade kako bi se izbegli izbori".
Tek ako ne uspe ni jedan od dva scenarija, takva situacija "rezultira obavezom predsednika da raspiše izbore, kako je definisano Ustavom".
Sud podseća da pobednica izbora na Kosovu nije predložila novog kandidata za premijera ni nakon četiri zahteva predsednika države.
Sud smatra, nastavlja se dalje, da postoje dve vrste rokova bitnih u trenutnim okolnostima. Prvi je raspuštanje Skupštine ako se izbor vlade ne izvrši u roku od 60 dana od preuzimanja mandata, kao i rok od deset dana u kojem predsednik određuje drugog kandidata za premijera, u slučaju da prvi kandidat za premijera ne uspe da obezbedi parlamentarnu većinu.
Sud naglašava i da u okolnostima konkretnog slučaja, politička stranka koja je predvodila Vladu nije ponudila drugog mandatara za premijera.
"Odbijanje u stvari znači nepreduzimanje konkretnih radnji da bi se ispunila ova obaveza, naime odsustvo konkretnih radnji, u pravcu i predlaganje kandidata za premijera od strane pobedničke stranke ili koalicije. Ustav i njegov duh određuju da se ovo pravo i istovremeno obaveza, kako za prvu stranku, tako i za predsednika, ne može zloupotrebiti i mora da se izvrši u dobroj veri i u funkciji formiranja Vlade", precizira se u odluci suda.
Međutim, podnosioci zahteva tvrde da oni nikada nisu izričito odbili preuzimanje ovog mandata. Sud se i o tome izjašnjava:
"Tvrdnja podnosilaca zahteva da je 'Sud izjavio da predsednik može zaobići pobednika na izborima samo ako se ovaj izričito odrekne svog prava, ali ni pod bilo kojim drugim okolnostima', nije tačna. To je zato što bi ovlašćenje za pobedničku političku stranku da odbijanje preuzimanja mandata, izvrši samo izričito, poverilo pobedničkoj političkoj stranki neosporivo pravo da blokira proces određivanja mandatara od strane predsednika."
Prvi komentari kosovskih čelnika
Predsednik Kosova Hašim Tači pozdravio je odluku Ustavnog suda, navodeći da je bio ubeđen da je njegov svaki poduzeti korak bio u skladu sa Ustavom Kosova. Dodao je da su pred Kosovom mnog izazovi i stoga se ne treba gubiti vreme za formiranje nove vlade.
"Političke partije i sve institucije treba da iskažu političku zrelost, poštovanje posvećenost za red, zakon i institucije Kosova. Oni trebaju poštovati, prihvatiti i sprovesti odluke poslednjeg autoriteta za interpretaciju Ustava", napisao je on na Fejsbuku.
Predsednik Demokratskog saveza Kosova Isa Mustafa, partije koja teži da formira novu vladu, kazao je da presuda Ustavnog suda dokazuje da funkcionišu "država i pravda".
Premijer na dužnosti Aljbin Kurti još uvek nije reagovao ali su članovi njegovog kabineta, kao što je Haki Abazi, zamenik premijera, i Aljbuljena Hadžiu, ministarka pravde, kratko prokomentarisali na Fejsbuku da je presuda Ustavnog suda "skandalozna i udarac na volju naroda", kao i da je" država uzurpirana".
Avdulah Hoti, koga je Tači odredio za mandatara nove vlade, pozdravio je odluku Ustavnog suda i poručio da je "vreme da se ujedinimo za budućnost države i naših građana".
"Niko nije izgubio. Povratak poverenja između nas i poštovanje institucionalnog reda je naš zajednički zadatak i obaveza", napisao je on na Fejsbuku.
Alijansa za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj pozdravila je odluku suda i navela da Hoti treba što pre da kompletira ekipu, a Skupština bez gubljenja vremena odredi sednicu za izglasavanje vlade.
"U stvorenim okolnostima, svaki izgubljeni dan ima cenu za ekonomiju i blagostanje građana. Kosovo nema vremena za gubljenje", dodao je.
Odluku je pozdravio i Fatmir Ljimaj, navodeći da je presuda okončala dileme da li parlamentarna većina u Skupštini ima pravo da izabere novu vladu nakon rušenja prethodne.
Novu vladu teži da formira Demokratski savez Kosova, dosadašnji Kurtijev koalicioni partner, sa Alijansom za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, Inicijativom za Kosovo Fatmira Ljimaja i pripadnicima manjinskih zajednica.
Poruka SAD
Ambasada SAD na Kosovu ovim povodom pozvala je u četvrtak institucije i političke stranke da "sprovedu sve odluke Ustavnog suda Kosova".
"Molimo sve čelnike da rade zajedno u cilju tranzicije po zakonu u interesu mira, stabilnosti i prosperiteta za sve stanovnike Kosova", saopšteno je iz Ambasade.
Šta je prethodilo odluci Ustavnog suda
Ustavni sud je razmatrao ustavno dekreta na zahtev poslanika Kurtijevog pokreta Samoopredeljenje.
Taj pokret je tražio od najviše pravosudne institucije u zemlji da se izjasni o ustavnosti Tačijev dekreta od 30. aprila.
Tada je Tači objavio da pošto Samoopredjeljenje kao pobednik izbora 6. oktobra 2019. godine nije iskoristio svoju ustavnu priliku za imenovanje mandatara, to pravo prenosi na DSK, drugoplasiranu stranku na izborima.
Samoopredeljenje, pak, izlaz iz političke krize koja je nastala 25. marta izglasavanje nepoverenja Kurtijevoj Vladi, nepuna dva meseca nakon što je izabrana, vidi u vanrednim izborima. Nepoverenje Kurtiju je inače izglasano zbog nezadovoljstva njegovih partnera iz DSK načinom na koji je vodio zemlju u pandemiji, kao i zbog zaoštravanja odnosa sa SAD.
