Njemački emisar za Zapadni Balkan Manuel Sarrazinrekao je da će Njemačka podržati Kosovo ka članstvu u Savjetu Evrope, jer je rekao da Srbija ne djeluje u skladu sa Ohridskim sporazumom. On je u intervjuu za European Western Balkans rekao je da je Kosovo po sporazumima dužno da formira Zajednicu srpskih opština, kao i da su manjinska prava ključna tema za Savjet Evrope. On se osvrnuo i na prijedlog rezolucije o Srebrenici i kazao da ona nije usmjerena protiv Srbije i Republike Srpske.
"Pomno smo pratili dešavanja u Parlamentarnoj skupštini. I mi, naravno, uzimamo u obzir odluku Parlamentarne skupštine u našim razmatranjima. Naravno, mi smo jaki prijatelji i pristalice Kosova. I mi stojimo iza ideje da Kosovo približimo Evropi, što znači i članstvo u Savjetu Evrope. Ali odluka će na kraju biti na Savjetu ministara, i ključno je da Kosovo sada učini sve što može da ubedi ogromnu većinu država članica. Posebno su manjinska prava ključna tema za Savjet Evrope. Moram da priznam da ne mogu baš da pratim argumentaciju Srbije. Barem za njemačku stranu mogu da kažem da kriterijumi koje pominje Srbija nikada nisu objavljeni kao naši kriterijumi za eventualno članstvo Kosova u Savjetu Evrope. Generalno, situacija u vezi sa manjinama na Kosovu je veoma relevantna. Ali Kosovo ima obavezu iz Briselskih sporazuma postignutih 2011. i 2013. kao i iz Ohridskog sporazuma da primjeni formiranje Zajednicu srpskih opština. Ono što je jasno jeste da i Kosovo i Srbija treba da sprovode Ohridski sporazum, koji podrazumeva uspostavljanje ZSO", kaže Sarrazin.
Dodaje da u u Ohridskom sporazumu postoji jasna obaveza, a to je da Srbija ne sme da spreči Kosovo da uđe u međunarodne organizacije.
"Ne vidim koliko su sadašnje akcije Srbije u skladu sa tekstom ili duhom sporazuma", navodi.
Govoreći o rezoluciji o Srebrenici kaže da je Njemačka bila kosponzor ove rezolucije zajedno sa Ruandom i nizom drugih država članica UN.
"Mi smo globalno i u svakom trenutku posvećeni sprečavanju genocida. Za nas je od velikog značaja da očuvamo sjećanje na užase holokausta. Zato smo takođe posvećeni izoštravanju sećanja na druge međunarodno priznate genocide u novijoj istoriji. Predstojećeg 11. jula navršava se 30 godina od genocida nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici 1995. godine. Genocid je istorijski i pravno dokazan i klasifikovan kao genocid od strane nezavisnih međunarodnih sudova i osuđeni su pojedinačni počinioci. Ovom komemoracijom takođe bismo odali počast procesuiranju genocida od strane međunarodnih jurisdikcija. Mislim da se mora jasno reći da ova rezolucija nije protiv Srbije, Republike Srpske ili bilo koje druge države, entiteta ili grupe. To je povezano sa počinjenim zločinima i genocidom koji se dogodio. To govore ne samo međunarodni sudovi, već i zakonodavstvo Bosne i Hercegovine. Tekst rezolucije je uperen protiv radnji kao što su negiranje i veličanje genocida. Rezolucija ne pominje nijednu državu ili bilo koju grupu posebno. Rezolucije za obilježavanje Holokausta kao i genocida u Ruandi postoje već dugi niz godina", rekao je Sarrazin.
Dodao je da ga brine retorika koja se koristi u Srbiji.
"To se ne uklapa u moju ideju o iskrenom prijateljstvu i pozitivnom angažmanu Njemačke, kao jednog od advokata koji pokušava da približi Srbiju Evropskoj uniji. Kao iskreni prijatelj, govorimo i o deficitima koje vidimo, posebno u pogledu demokratskog razvoja, pluralizma i vladavine prava u zemlji. Srbija je zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i stoga, naravno, EU očekuje da Srbija sledi naš primjer i da se uskladi sa našim vrijednostima i politikom. Veliki deficiti u izbornim procesima koče aspiracije Srbije za članstvo u EU. Vlada sada radi na preporukama OSCE-a i mi smo naravno spremni da podržimo gde god možemo. Angažujemo se pozitivno i stalno", kaže Sarrazin ocjenjujući situaciju u Srbiji.
Podsjetio je i da će ovogodišnji 10. Samit Berlinskog procesa biti u oktobru.
Berlinski proces je veoma konstruktivan politički forum, smatra Sarrazin i dodaje da na njemu zapadnobalkanska šestorka može zajedno da se dogovori o nekim stvarima, a da se možda ne slažu o drugim temama.
"Berlinski proces je ustaljeni format u kojem svako mora da unese svoj dio, ali i da dobije nešto od toga. Istovremeno, Berlinski proces je alat koji pomaže zemljama da postanu spremni za članstvo u EU. To je jasno povezano sa novim Planom rasta za Zapadni Balkan i strategijom Evropske unije. Mislim da većina lidera u regionu vidi priliku da Berlinski proces može doneti nešto što je pozitivno za njih i njihove zemlje. Mi sebe i Berlinski proces vidimo kao uslugu i kao doprinose Evropskoj agendi i ukupnom napretku u regionu", ističe Sarrazin.
Dodaje da u u Ohridskom sporazumu postoji jasna obaveza, a to je da Srbija ne sme da spreči Kosovo da uđe u međunarodne organizacije.
"Ne vidim koliko su sadašnje akcije Srbije u skladu sa tekstom ili duhom sporazuma", navodi.
Govoreći o rezoluciji o Srebrenici kaže da je Njemačka bila kosponzor ove rezolucije zajedno sa Ruandom i nizom drugih država članica UN.
"Mi smo globalno i u svakom trenutku posvećeni sprečavanju genocida. Za nas je od velikog značaja da očuvamo sjećanje na užase holokausta. Zato smo takođe posvećeni izoštravanju sećanja na druge međunarodno priznate genocide u novijoj istoriji. Predstojećeg 11. jula navršava se 30 godina od genocida nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici 1995. godine. Genocid je istorijski i pravno dokazan i klasifikovan kao genocid od strane nezavisnih međunarodnih sudova i osuđeni su pojedinačni počinioci. Ovom komemoracijom takođe bismo odali počast procesuiranju genocida od strane međunarodnih jurisdikcija. Mislim da se mora jasno reći da ova rezolucija nije protiv Srbije, Republike Srpske ili bilo koje druge države, entiteta ili grupe. To je povezano sa počinjenim zločinima i genocidom koji se dogodio. To govore ne samo međunarodni sudovi, već i zakonodavstvo Bosne i Hercegovine. Tekst rezolucije je uperen protiv radnji kao što su negiranje i veličanje genocida. Rezolucija ne pominje nijednu državu ili bilo koju grupu posebno. Rezolucije za obilježavanje Holokausta kao i genocida u Ruandi postoje već dugi niz godina", rekao je Sarrazin.
Dodao je da ga brine retorika koja se koristi u Srbiji.
"To se ne uklapa u moju ideju o iskrenom prijateljstvu i pozitivnom angažmanu Njemačke, kao jednog od advokata koji pokušava da približi Srbiju Evropskoj uniji. Kao iskreni prijatelj, govorimo i o deficitima koje vidimo, posebno u pogledu demokratskog razvoja, pluralizma i vladavine prava u zemlji. Srbija je zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i stoga, naravno, EU očekuje da Srbija sledi naš primjer i da se uskladi sa našim vrijednostima i politikom. Veliki deficiti u izbornim procesima koče aspiracije Srbije za članstvo u EU. Vlada sada radi na preporukama OSCE-a i mi smo naravno spremni da podržimo gde god možemo. Angažujemo se pozitivno i stalno", kaže Sarrazin ocjenjujući situaciju u Srbiji.
Podsjetio je i da će ovogodišnji 10. Samit Berlinskog procesa biti u oktobru.
Berlinski proces je veoma konstruktivan politički forum, smatra Sarrazin i dodaje da na njemu zapadnobalkanska šestorka može zajedno da se dogovori o nekim stvarima, a da se možda ne slažu o drugim temama.
"Berlinski proces je ustaljeni format u kojem svako mora da unese svoj dio, ali i da dobije nešto od toga. Istovremeno, Berlinski proces je alat koji pomaže zemljama da postanu spremni za članstvo u EU. To je jasno povezano sa novim Planom rasta za Zapadni Balkan i strategijom Evropske unije. Mislim da većina lidera u regionu vidi priliku da Berlinski proces može doneti nešto što je pozitivno za njih i njihove zemlje. Mi sebe i Berlinski proces vidimo kao uslugu i kao doprinose Evropskoj agendi i ukupnom napretku u regionu", ističe Sarrazin.
