Predsjednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je u četvrtak da je u razgovoru u Granadi s nekoliko evropskih lidera istakla značaj da Srbija bude odgovorna za "teroristički napad i akt agresije" na Kosovo, povodom napada u Banjskom na kosovsku policiju krajem septembra.
Osmani je na društvenim mrežama napisala da se tokom samita Evropske političke zajednice u španskom gradu sastala s liderima Francuske, Velike Britanije, Nemačke i Grčke.
Predsednica Kosova je navela da je imala "važan razgovor" s predsednikom Francuske Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron) o skorašnjim bezbednosnim dešavanjima na Kosovu i o zajedničkoj posvećenosti trajnom miru i stabilnosti.
"Istakla sam važnost da se Srbija smatra odgovornom za čin agresije na našu Republiku", napisala je Osmani na društvenoj mreži X posle sastanka s francuskim predsednikom.
U napadu naoružane grupe na kosovsku policiju u selu Banjske u opštini Zvečan 24. septembra je ubijen policajac, posle čega su u policijskoj akciji ubijena tri napadača srpske nacionalnosti.
Srbija je odbacila optužbe Kosova da stoji iza napada koje su kosovske vlasti opisale kao "pokušaj aneksije severa Kosova".
Osmani se u Španiji sastala i s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom (Scholz) i grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom, kojima je, kako je navela, "naglasio važnost pozivanja Srbije na odgovornost za njene napore da destabilizuje našu zemlju i ceo region".
Ona se sastala i s premijerom Velike Britanije Rišijem Sunakom (Rishi), kome je zahvalila što britanske snage pomažu da čuvaju granice Kosova, "kako bismo sprečili buduće akte agresije", dodajući da "Srbija mora da odgovara".
Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je 1. oktobra da će uskoro poslati oko 200 dodatnih vojnika u svoj kontingent na Kosovo, koji već ima 400 vojnika.
Osmani je pre ovih sastanaka rekla da nema razloga da se sastane s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem pre nego što mu budu uvedene sankcije zbog nedavnih dešavanja na severu Kosova.
U odgovoru Osmani, Vučić je u Granadi rekao da se Srbija nikada nije zalagala za uvođenje sankcija Kosovu.
Vučić je tokom samita takođe razgovarao britanskim premijerom i najavio razgovore s Makronom i visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom (Josep Borrell), kao i drugim evropskim zvaničnicima.
Predsednica Kosova je navela da je imala "važan razgovor" s predsednikom Francuske Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron) o skorašnjim bezbednosnim dešavanjima na Kosovu i o zajedničkoj posvećenosti trajnom miru i stabilnosti.
"Istakla sam važnost da se Srbija smatra odgovornom za čin agresije na našu Republiku", napisala je Osmani na društvenoj mreži X posle sastanka s francuskim predsednikom.
U napadu naoružane grupe na kosovsku policiju u selu Banjske u opštini Zvečan 24. septembra je ubijen policajac, posle čega su u policijskoj akciji ubijena tri napadača srpske nacionalnosti.
Srbija je odbacila optužbe Kosova da stoji iza napada koje su kosovske vlasti opisale kao "pokušaj aneksije severa Kosova".
Osmani se u Španiji sastala i s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom (Scholz) i grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom, kojima je, kako je navela, "naglasio važnost pozivanja Srbije na odgovornost za njene napore da destabilizuje našu zemlju i ceo region".
Ona se sastala i s premijerom Velike Britanije Rišijem Sunakom (Rishi), kome je zahvalila što britanske snage pomažu da čuvaju granice Kosova, "kako bismo sprečili buduće akte agresije", dodajući da "Srbija mora da odgovara".
Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je 1. oktobra da će uskoro poslati oko 200 dodatnih vojnika u svoj kontingent na Kosovo, koji već ima 400 vojnika.
Osmani je pre ovih sastanaka rekla da nema razloga da se sastane s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem pre nego što mu budu uvedene sankcije zbog nedavnih dešavanja na severu Kosova.
U odgovoru Osmani, Vučić je u Granadi rekao da se Srbija nikada nije zalagala za uvođenje sankcija Kosovu.
Vučić je tokom samita takođe razgovarao britanskim premijerom i najavio razgovore s Makronom i visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom (Josep Borrell), kao i drugim evropskim zvaničnicima.
