47 kandidata osuđeno za krivično djelo
Građani Kosova 14. februara biraju nove političke predstavnike na prijevremenim parlamentarnim izborima, ali se za sada ne zna da li će kandidatura za 47 osoba biti potvrđena.
Političke stranke na Kosovu, koje su predale liste za učešće na izborima, nisu se odrekle starog običaja da kandiduju osobe koje imaju problema sa zakonom, ocenjuje Ehat Miftaraj sa Kosovskog pravnog instituta.

Upravo to, kaže on, dokazuje odgovor Sudskog saveta Kosova upućen Centralnoj izbornoj komisiji (CIK), u kome se navodi da od 28 političkih subjekata na Kosovu, koji treba da budu verifikovani za učešće u izbornu trku, njih 15 ima kandidate čija kandidatura nije u skladu sa Zakonom o opštim izborima, odnosno njih 47 je u poslednje tri godine osuđeno pravosanažnom presudom za neko krivično delo.

U međuvremenu, predsednica Centralne izborne komisije Kosova Valjdete (Valdete) Daka, saopštila je u četvrtak da joj političke partije otvoreno prete a u cilju, kako navodi, onemogućavanja sprovođenja zakona i ustavnih pravila.

Kako je dodala, ona i njena porodica su zabrinuti zbog rizičnih zbivanja “bez presedana”. Nije navela ni jedno konkretno ime, niti je odgovorila na pitanje ko su oni koji joj upućuju pretnje.

Izjava Dake je došla dan nakon što je Ustavni savet Kosova, telo koje između ostalog imenuje sudije i proverava biografije izbornih kandidata, potvrdilo da je 47 kandidata u problem sa zakonom.

Miftaraj: 'Problematični' kandidati za biračko telo

Ehat Miftaraj u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da partije i pokreti pokazuju nedostatak političke volje da građanima ponude kandidate za poslanike ili vladu “čistih ruku”.

„To dokazuje da je za političke stranke mnogo zanimljivije nominovati kandidate pod optužnicama, koji imaju problema sa zakonom, ali mogu da donesu glasove. Sa druge strane, takvo ponašanje automatski utiče na poverenje javnosti, integritet kandidata i institucija, ali i same političke stranke. U normalnoj državi, u državi koja teži da primeni minimalne standarde dobrog upravljanja, vladavine zakona, takav pristup bi bio neprihvatljiv. Ali na Kosovu je to, nažalost, izgrađeno kao standard“, poručuje Miftaraj.

On podvlači da ovo nije prvi put da političke stranke na svojim izbornim listama imaju kandidate koji imaju problema sa zakonom.

Miftaraj podseća na presudu Vrhovnog suda iz 2017. godine, prema kojoj su osobe osuđene za neko krivično delo ili sa optužnicom, imale pravo da se kandiduju za poslanika u Skupštini Kosova.

Međutim, kako kaže, odluka Ustavnog suda iz decembra 2020. godine menja tu praksu i postavlja nove standarde, to jest svi oni koji su u poslednje tri godine osuđeni pravosnažnom presudom za krivično delo nemaju pravo da se kandiduju za poslanike.

Fljorent (Florent) Spahija iz Kosovskog demokratkog instituta napominje da politički subjekti moraju da deluju u skladu sa zakonom koji je na snazi, a koji zabranjuje kandidaturu licima osuđenim za krivično delo u poslednje tri godine.

„Normalno je da je presuda Ustavnog suda dala podsticaj zakonu i podstakla stranke da ga sprovode. Verujem da će CIK sprovoditi odluku Ustavnog suda (prilikom verifikacije) u skladu sa preporukama tog suda i u skladu sa zakonom“, kaže Spahija.

Kakvi su stavovi stranaka na Kosovu?

Centralna izborna komisija je već najavila da će Kancelarija za registraciju političkih partija i njihovo potvrđivanje dati preporuke za odobravanje ili odbijanje učešća političkih subjekata i kandidata na predstojećim izborima.

Ove preporuke će, zatim, biti predstavljene na sastanku CIK-a, a proces potvrđivanja kandidatura traje do petka, 22. januara.

Lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti i još neke od njegovih stranačkih kolega, Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu), Faton (Topalli) Topali i Donika Kadaj-Bujupi, osuđeni su 2018. godine na uslovne kazne zbog bacanja suzavca u Skupštini Kosova.

Kurti je 21. januara rekao da je on "nosilac liste" ispred Pokreta Samoopredeljenje.

„Ja sam nosilac liste, poštujem i striktno se pridržavam Ustava i zakona koji štite prava svih nas i svakog od nas“, rekao je Kurti.

Kandidat za premijera iz redova Demokratskog saveza Kosova i aktuelni predsednik Vlade na dužnosti Avdulah (Avdullah) Hoti, rekao je lokalnim medijima da će kandidati za poslanike sa njihove liste biti uklonjeni ukoliko CIK utvrdi da je neki od njih u poslednje tri godine prvosnažno osuđen za krivično delo.

"Verujem da bi sa svima trebalo da se postupa jednako, bez obzira ko su ti ljudi. Zakon je isti za sve i svi će se pridržavati pravila“, rekao je Hoti.

Isto to su poručili i zvaničnici Demokratske partije Kosova (DPK). Portparol te stranke Avni (Bytyqi) Bitići je u pisanom odgovoru za RSE naveo da je “zakonska obaveza stranaka da sa liste povuku kandidate koji eventualno imaju problema sa zakonom”.

Ustavni sud, poslednja instanca za žalbu?

Politička partija ili kandidat, koji ne bude verifikovan, može da podnese žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke (IPŽP). Slučaj može da ode i na Vrhovni sud ako je strana nezadovoljna odlukom Izbornog panela za žalbe i predstavke.

Stručnjak iz oblasti prava Ehat Miftaraj navodi da se nezadovoljne strane mogu obratiti ponovo Ustavnom sudu ukoliko njihove žalbe ne uvaži Vrhovni sud Kosova.

„Nakon odluke Vrhovnog suda, ovi kandidati imaju pravo da se obrate Ustavnom sudu i taj sud može dati konačni epilog šta se podrazumeva poslednjom odlukom koju je objavio i na neki način da objasni javnosti šta je bio cilj i koje kategorije ne mogu da se kandiduju (na izborima) na osnovu najnovije odluke“, kaže on.

Sličnog mišljenja je i Fljorent Spahija iz Kosovskog demokratskog instituta.

„Ustavni sud može da deluje, da se utvrdi da li su prekršena ljudska prava ili je u suprotnosti sa poglavljem o ljudskim pravima i koje je pravo na izbor i pravo na glasanje. Dakle, to je poseban član u Ustavu koji vam omogućava da budete birani i da birate. U tom smislu može da se podnese žalba Ustavnom sudu”, napominje Spahija.

Inače, period žalbi i odluke u vezi verifikacije kandidata za poslanike u Skupštini Kosova biće zaključen 31. januara, dok će 1. februara biti obavljen žreb za rangiranje političkih subjekata na izborima 14. februara.