Mnoga pitanja bez odgovora Problemi na relaciji Vučić – sjever Kosova?

Prvi put od kada traju sukobi i trzavice na Kosovu, vlast u Srbiji ćuti, izuzev četrdesetominutnog obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića koje je svakako bilo skandalozno. Upravo ovaj podatak, ali i činjenica da na televizijama nije bilo specijalnih emisija sa Vučićevim prvoborcima za takve situacije, govori o tome da predsednik Srbije ne kontroliše situaciju na terenu.

Na mnoga pitanja Vučić nije dao odgovore. Sve do nedelje u 20 sati nijedan zvaničnik Srbije se nije oglasio. Najveći paradoks je taj da su građani Srbije informacije o oružanom sukobu dobijali od medija sa Kosova i od kosovskog premijera Albina Kurtija. Srbija je ćutala i nije imala predstavu šta se to dešava na Kosovu. Čak ni informacija da je ubijen jedan kosovski policajac, a kasnije i nekoliko Srba nije bilo dovoljno da se neko obrati građanima.

Vučićeva šutanja

Koliko je cela ta situacija bila konfuzna, zbog nedostataka informacija, govori i to da su se svakakve vesti objavljivale po društvenim mrežama, pa čak da su među ubijenim Srbima nekadašnji novinar Pinka, kao i vođa Levijatana. Vučić se, doduše, izvinio zbog kasnog oglašavanja, jer je valjalo prikupiti sve informacije, a obavestio nas je i da se prevodilac sa albanskog jezika onesvestio u Kuršumliji, pa nisu stigli da prevedu razgovore koje su presreli.

Zašto se ćutalo, a spremalo se za rat, primera radi, zbog saobraćajnih tablica? Mnogo je toga moguće. Ono što je možda najverovatnije, ujedno je i najporaznije po Vučića. Utisak je da je ovo prvi put da je do sukoba došlo bez Vučićevog znanja, odnosno amina. Srbi sa Kosova imali su puno poverenja u Vučića i redovno su ga slušali oko svega. Ovoga puta kao da se to nije desilo i da se sve to desilo mimo njegove volje. Ako je ovo tačno, onda je Vučić u velikim problemima, jer nema više kontrolu nad kosovskim Srbima.

Predsedniku Srbije ovako nešto najmanje odgovara posle nedavnih neuspelih pregovora u Briselu. Evropski domaćini susreta Vučić – Kurti, jasno su stavili do znanja da je predsednik Srbije bio spreman da prihvati evropsko kompromisno rešenje, a da je kosovski premijer bio taj koji je to odbio. Zašto bi Vučić izazvao nove probleme na Kosovu i ugrozio za nijansu bolju poziciju u odnosu na Kurtija je pitanje koje dva dana visi u vazduhu. Da je sve ovo toliko konfuzno govori i podataka da je i sam Vučić osudio ubistvo kosovskog policajca i izjavio saučešće.

Možda je glavno pitanje zašto su Srbi uopšte postavili barikade u mrkloj noći. Kada bismo to znali, bilo bi lakše i shvatiti šta se desilo. Ovo ostavlja razne spekulacije u igri, a kriminalne radnje su svakako jedna od njih. Naročito ako se pokažu kao tačne informacije da je u celu ovu priču uključen i kontroverzni Milan Radojičić, neformalni vođa Srba sa severa Kosova, a zvanični potpredsednik Srpske liste. I ta lista, ta organizacija koja je pretplaćena na brigu za srpski narod na Kosovu je ćutala i nijedan njen zvaničnik se nije oglasio. Posle 36 sati od sukoba, izdali su saopštenje.

Bes odgovora je ostalo, takođe izuzetno važno pitanje, odakle toliko ljudi pod oružjem i uniformama. Vučić je ljutito reagovao na ovo pitanje, jer je u njemu video insinuaciju da iza svega stoji Beograd. On je isključio mogućnost da je Srbija naoružala te ljude, a da uniforme koji su nosili nisu ni vojne ni policijske. Prema rečima predsednika Srbije, takvo oružje i uniforme mogu svuda da se kupe. On je, doduše, naglasio da su to sve ljudi sa Kosova i da među njima nema Srba iz centralne Srbije i tako prebacio odgovornost na kosovske Srbe. I ovo dovoljno govori o tome da postoje veliki problemi na relaciji Vučić – sever Kosova.

Prosto je nemoguće da Vučić nije imao informaciju o tome da na severu Kosova postoji, očigledno organizovana grupa ljudi sa oružjem spremna za sukob. Ovo je apsurdno posebno ako imamo u vidu da se Vučić hvalio obaveštajnim radom i time kako su presreli razgovore kosovskih policajaca tokom akcije.

Mnogo neodgovorenih pitanja

Upad naoružanih Srba u manastir Banjska je, takođe, misterija. Saopštenje Eparhije Raško-prizrenske je veoma interesantno. U njemu je jasno osuđen napad na kosovsku policiju i upućeno je saučešće porodici poginulog policajca. Kada je reč o pojavi neidentifikovanih ljudi u manastiru, ova Eparhija je izrazila zabrinutost zbog toga što je “grupa naoružanih i maskiranih ljudi, blindiranim vozilom upala u sam manastir, pri čemu su provalili manastirsku zaključanu kapiju”. Još veća je misterija kako se ta grupa od 30 naoružani i maskiranih ljudi izvukla iz dvorišta manastira i pobegla u Srbiju. Kosovska policija kaže – pešice.

U trenutku kada nastaje ovaj tekst, u Srbiji i dalje nisu zvanično objavljeni identiteti ubijenih, ranjenih i uhapšenih Srba. Još jedno ogromno – zašto. Imena se, međutim, objavljuju na društvenim mrežama, na kojima je prisutno ogromno nezadovoljstvo Vučićevim ponašanjem u ovoj kriznoj situaciji. Mnogi citiraju i ismejavaju njegove reči, ponovljene u nekoliko navrata, a tiču se odbrane Srba sa Kosova.

“Napadnu li naš narod, neće biti ‘kreni, stani, skloni se, povuci se’, ja nisam ni Milošević, ni Koštunica, ni Tadić. Borićemo se za mir, čuvaću svaki sekund mira, ali poslije prvog minuta napada na Srbe na Kosovu… Srbija neće sediti skrštenih ruku. Hoćete li da proterujete Srbe, nećete ih proterati”, govorio je Vučić, ne tako davno.

I bez odgovora na mnoga pitanja, i apsolutnog ćutanja institucijama u Srbiji, jasno je da se na severu Kosova dešava nešto krupno. Ako pod hitno ne dobijemo odgovore na sva ova, i mnoga druga pitanja, biće jasno da je Vučić izgubio kontrolu nad Srbima na Kosovu. Za naredne dane, Vučić je najavio neke odluke koje će da saopšti narodu. Poznavajući njegov način komunikacije, jasno je da će mnogo toga i dalje ostati i nejasno, da je glavni krivac za sve Kurti, a da on nije noćima spavao, jer je brinuo za ugroženi srpski narod na Kosovu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.