Kako Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) pretvoriti u temeljni proces reformi na Kosovu bila je tema debate održane u Prištini na kojoj su svoje stavove izneli predstavnici kosovske Vlade, opozicije, ali i kancelarije EU.
Evropska unija je dokazala da podržava Kosovo na evropskom putu, a sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ima veliku ulogu u ovom procesu.
"Želimo da vidimo porast kosovske ekonomije, da ljudi podržavaju jedni druge i da svoju budućnost vide na Kosovu, a ne van njega, a nadamo se da će tome doprineti Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Glavni cilj je poboljšanje pozicije Kosova u međunarodnoj trgovini i mogućnost izvoza proizvoda sa Kosova", rekao je specijalni predstavnik EU na Kosovu Samuel Žbogar.
Da je Sporazum o stabilizaciji i prudruživanju najvažniji dokument koji je kosovska Vlada potpisala nakon proglašenja nezavisnosti istakao je premijer Isa Mustafa, koji je napomenuo da je glavni cilj kosovskog društva sprovođenje ovog sporazuma za koji je Vlada prošle godine usvojila plan.
"Kosovo želi da ispuni svoje obaveze. Ono što planiramo jesu reforme koje bi vodile privrednom rastu, ali i konsolidaciji fiskalnog sektora u cilju smanjenja javne potrošnje i deficita budžeta. To će doprineti jačanju finansijske stabilnosti i podršci poslovnom sektoru, ali i povećanju stranih ulaganja i pripremi naših kompanija za izvoz na evropsko tržište", rekao je Mustafa.
Predsjednik pokreta Samoopredjeljenje Visar Ymeri definisao je put Kosova ka Evropskoj uniji kao mit, a ne realnost, pitajući se šta Kosovo može da dobije od učlanjenja, a šta da pruži EU.
"SSP ima evropsku perspektivu, rečeno je u Solunu, ali ta perspektiva ne postoji jer nas nije priznalo još pet država EU. Kosovo ima potrebu da čuje istinu. Postoji nekoliko problema vezanih za ovaj sporazum, prije svega Kosovo se ne tretira kao država odvojena od Srbije i obavezno je da primjeni sve sporazume sa Srbijom. Glavni dio sporazuma odnosi se na trgovinske odnose sa EU, proizvodnja na Kosovu je mala i ne ispunjava standarde EU. Kosovo treba da bude dio EU, ali treba razgovarati o našim pravima”, zaključio je Visar Ymeri.
Obraćajući se prisutnima predsjednik Skupštine Kosova je potvrdio da SSP otvara vrata velikog tržišta, ali da mora mnogo toga da se uradi da bi se dostigli evropski standardi. On je izrazio zabrinutost zbog uticaja Srbije na sjeveru.
"Zajedničkim snagama treba da se potrudimo da naši građani na sjeveru ne budu izmanipulisani, naš strateški plan je da građani sjevera budu integrisani u institucije Kosova. Evropska zajednica treba da nadgleda taj proces, jer to otežava naš posao, pred našim građanima ostavljamo utisak da nismo sposobni da išta uradimo. Pozivam opozicione kolege da se vrate u Skupštinu kako bi i oni bili uključeni u rad komisije za sprovođenje SSP-a”, rekao je Kadri Veseli.
Evropska perspektiva je perspektiva Kosova, poručuje Jakup Krasniqi, nekadašnji predsjednik Skupštine Kosova, a sada funkcioner opozicione Inicijative za Kosovo.
"Nedostaje nam ekonomski razvoj, liberalizacija viza, nema sigurnisti za strane investicije za šta su odgovorne naše institucije. Takođe, EU ima svoje odgovornosti jer je dijalog sa Srbijom spao na razgovor sa jednom osobom, već dvije godine nema kvalitetnog dijaloga pozicije i opozicije i EU treba promjeniti taktiku dijaloga u Briselu između Kosova i Srbije. U dijalog nisu uključeni svi eksperti na Kosovu i zato će njegova realizacija ići teško", naglasio je Krasniqi.
Kosovo je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU potpisalo 27. oktobra 2015. godine. Ovaj sporazum je počeo da se sprovodi 1. aprila, a današnji sagovornici su saglasni da je veoma važan u političkom i ekonomskom smislu.
"Želimo da vidimo porast kosovske ekonomije, da ljudi podržavaju jedni druge i da svoju budućnost vide na Kosovu, a ne van njega, a nadamo se da će tome doprineti Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Glavni cilj je poboljšanje pozicije Kosova u međunarodnoj trgovini i mogućnost izvoza proizvoda sa Kosova", rekao je specijalni predstavnik EU na Kosovu Samuel Žbogar.
Da je Sporazum o stabilizaciji i prudruživanju najvažniji dokument koji je kosovska Vlada potpisala nakon proglašenja nezavisnosti istakao je premijer Isa Mustafa, koji je napomenuo da je glavni cilj kosovskog društva sprovođenje ovog sporazuma za koji je Vlada prošle godine usvojila plan.
"Kosovo želi da ispuni svoje obaveze. Ono što planiramo jesu reforme koje bi vodile privrednom rastu, ali i konsolidaciji fiskalnog sektora u cilju smanjenja javne potrošnje i deficita budžeta. To će doprineti jačanju finansijske stabilnosti i podršci poslovnom sektoru, ali i povećanju stranih ulaganja i pripremi naših kompanija za izvoz na evropsko tržište", rekao je Mustafa.
Predsjednik pokreta Samoopredjeljenje Visar Ymeri definisao je put Kosova ka Evropskoj uniji kao mit, a ne realnost, pitajući se šta Kosovo može da dobije od učlanjenja, a šta da pruži EU.
"SSP ima evropsku perspektivu, rečeno je u Solunu, ali ta perspektiva ne postoji jer nas nije priznalo još pet država EU. Kosovo ima potrebu da čuje istinu. Postoji nekoliko problema vezanih za ovaj sporazum, prije svega Kosovo se ne tretira kao država odvojena od Srbije i obavezno je da primjeni sve sporazume sa Srbijom. Glavni dio sporazuma odnosi se na trgovinske odnose sa EU, proizvodnja na Kosovu je mala i ne ispunjava standarde EU. Kosovo treba da bude dio EU, ali treba razgovarati o našim pravima”, zaključio je Visar Ymeri.
Obraćajući se prisutnima predsjednik Skupštine Kosova je potvrdio da SSP otvara vrata velikog tržišta, ali da mora mnogo toga da se uradi da bi se dostigli evropski standardi. On je izrazio zabrinutost zbog uticaja Srbije na sjeveru.
"Zajedničkim snagama treba da se potrudimo da naši građani na sjeveru ne budu izmanipulisani, naš strateški plan je da građani sjevera budu integrisani u institucije Kosova. Evropska zajednica treba da nadgleda taj proces, jer to otežava naš posao, pred našim građanima ostavljamo utisak da nismo sposobni da išta uradimo. Pozivam opozicione kolege da se vrate u Skupštinu kako bi i oni bili uključeni u rad komisije za sprovođenje SSP-a”, rekao je Kadri Veseli.
Evropska perspektiva je perspektiva Kosova, poručuje Jakup Krasniqi, nekadašnji predsjednik Skupštine Kosova, a sada funkcioner opozicione Inicijative za Kosovo.
"Nedostaje nam ekonomski razvoj, liberalizacija viza, nema sigurnisti za strane investicije za šta su odgovorne naše institucije. Takođe, EU ima svoje odgovornosti jer je dijalog sa Srbijom spao na razgovor sa jednom osobom, već dvije godine nema kvalitetnog dijaloga pozicije i opozicije i EU treba promjeniti taktiku dijaloga u Briselu između Kosova i Srbije. U dijalog nisu uključeni svi eksperti na Kosovu i zato će njegova realizacija ići teško", naglasio je Krasniqi.
Kosovo je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU potpisalo 27. oktobra 2015. godine. Ovaj sporazum je počeo da se sprovodi 1. aprila, a današnji sagovornici su saglasni da je veoma važan u političkom i ekonomskom smislu.
