"Važno je da dokumentujemo zločin, bez obzira da li uspemo da otkrijemo ili identifikujemo počinioca. Nedostatak [identifikacije] počinioca ne znači da se zločin nije dogodio"
Arben je imao samo 14 godina kada je doživeo najveći šok u životu - seksualni napad od strane srpskih vojnika na Kosovu.
Jednog dana, tokom rata 1999. godine, vozio se biciklom ka prodavnici u mestu u kom je živeo. Na ptutu su ga su ga pripadnici srpskih snaga zaustavili, i prisili da uđe u kuću u kojoj je silovan tokom noći i sledećeg dana.
Arben je samo svojoj majci ispričao šta mu se dogodilo.
"Odveli su me u kuću udaljenu 400 metara od moje kuće, a ja sam mislio da će da me ubiju, jer nisam mogao da smislim ništa drugo... Ta kuća je još uvek tu…Nadam se da neću nikada više da je vidim, želim da je sruše", ispričao je Arben.
Arben danas ima porodicu, i otac je tri ćerke.
On je jedan od 84 muškarca koji su do sada stekli status žrtve seksualnog nasilja.
Arben, čije je pravo ime poznato redakciji, svoju je priču podelio u knjizi "Nečujni glasovi" u kojoj su sakupljene priče muškaraca o prevazilaženju traume seksualnog nasilja u ratu.
Ova knjiga predstavljena je 30. novembra u Prištini, u okviru međunarodne konferencije “Obrasci seksualnog nasilja tokom rata protiv muškaraca i dečaka” koju organizuje Kosovski centar za rehabilitaciju žrtava torture.
"Ćutanje nije rešenje. Ne možemo oprostiti nasilniku. Takođe želim da ohrabrim ovaj element zbog činjenice jer znate da samo silovanje, kao čin, ima za cilj da ućutka osobu koja je preživela ovaj zločin, da živi sa tim. Zato vas molim sve da ovo ćutanje pretvorite u snagu da idete dalje i da ne sprovodite strategiju nasilnika kako on to želi", rekla je direktorka Kosovskog centra za rehabilitaciju preživelih od torture Feride Rušiti (Rushiti) tokom konferencije.
Sa konferencije je takođe upućen poziv da se više radi na otklanjanju predrasuda o žrtvama.
"Zločini koje smo doživeli tokom rata su jednaki, u smislu da se osoba koja je ranjena ne može posmatrati kao heroj, a osoba koja je silovana ne može biti stigmatizovana u našem društvu. Mislim da je ovo dodatna nepravda koja je učinjena ovim preživelima i moramo da radimo na tome da dignemo glas i progovorimo u našim krugovima, u našim porodicama, u zajednici u kojoj živimo i promenimo ovaj pristup", rekao je zamenica predsednika Skupštine Kosova Saranda Bogujevci.
Shyrete Tahiri-Sulimani, koja je preživela seksualno nasilje tokom poslednjeg rata na Kosovu, pozvala je žrtve da prekinu ćutanje i traže svoja prava.
"Prekidajući ovu tišinu, ne samo da osnažujemo jedni druge, već i izazivamo štetne norme koje održavaju kulturu ćutanja i srama", rekla je ona.
Prema zvaničnim procenama na Kosovu se tokom rata dogodilo oko 20.000 slučajeva seksualnog nasilja.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je ranije razgovarao sa muškarcem koji je žrtva seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu.
Nekoliko nedelja je bio zaključan u podrumu jedne zgrade. Više od 20 godina nakon rata, život ovog čoveka i dalje je težak. Pati od psihičke traume i teško živi bez stalnog prisustva nekog od članova porodice. On takođe nastavlja da se leči od povreda koje je zadobio tokom rata.
2018. godine na Kosovu je počela sa radom komisija koja priznaje status seksualno zlostavljanih lica tokom rata.
Za pet godina mandata ovoj komisiji podneseno je oko 2.000 zahteva za status žrtve seksualnog nasilja tokom rata, od kojih je 1.600 dobilo ovaj status.
Selvi Izeti, psiholog u Kosovskom centru za rehabilitaciju preživelih od torture, rekao je za RSE da više od 20 godina nakon završetka rata, pitanje seksualnog nasilja nad muškarcima i dalje ostaje skriveno.
Prema njenim rečima, za razliku od nekih žena, muškarci i dalje ne govore, ne tražeći ni lečenje ni priznanje statusa.
"Mogu reći da je stigma oko preživelih muškaraca mnogo izraženija od stigme oko preživelih žena i žena koje se suočavaju sa seksualnim nasiljem. To je zbog činjenice da su muškarci odrasli sa uverenjem da treba da budu jaki i da mogu da se brane", rekao je Izeti.
U međuvremenu je podignuto nekoliko optužnica.
Tužiteljica Drita Hajdari, iz Odeljenja za ratne zločine pri Specijalnom tužilaštvu Kosova, rekla je za RSE krajem prošle godine da vodi istrage o više od 60 slučajeva seksualnog nasilja.
Prema njenim rečima, žrtve su identifikovale veći broj izvršilaca zločina, a po nalogu suda su izdati međunarodni dokumenti.
Ona je naglasila da se nakon objavljivanja međunarodne literature očekuje da reguje INTERPOL.
"Za nas, kao tužioca, važno je da dokumentujemo zločin, bez obzira da li uspemo da otkrijemo ili identifikujemo počinioca. Nedostatak [identifikacije] počinioca ne znači da se zločin nije dogodio, pa nastavljajući sa ovim slučajevima mi na neki način prikupljamo i dokaze i statističke podatke za ovu vrstu krivičnih dela počinjenih tokom rata na Kosovu", rekla je Hajdari.
Povodom istraga o slučajevima silovatelja osoba muškog pola, ona je rekla da to nije veliki broj i da postoji "nespremnost muškaraca da iznesu ove slučajeve".
Jednog dana, tokom rata 1999. godine, vozio se biciklom ka prodavnici u mestu u kom je živeo. Na ptutu su ga su ga pripadnici srpskih snaga zaustavili, i prisili da uđe u kuću u kojoj je silovan tokom noći i sledećeg dana.
Arben je samo svojoj majci ispričao šta mu se dogodilo.
"Odveli su me u kuću udaljenu 400 metara od moje kuće, a ja sam mislio da će da me ubiju, jer nisam mogao da smislim ništa drugo... Ta kuća je još uvek tu…Nadam se da neću nikada više da je vidim, želim da je sruše", ispričao je Arben.
Arben danas ima porodicu, i otac je tri ćerke.
On je jedan od 84 muškarca koji su do sada stekli status žrtve seksualnog nasilja.
Arben, čije je pravo ime poznato redakciji, svoju je priču podelio u knjizi "Nečujni glasovi" u kojoj su sakupljene priče muškaraca o prevazilaženju traume seksualnog nasilja u ratu.
Ova knjiga predstavljena je 30. novembra u Prištini, u okviru međunarodne konferencije “Obrasci seksualnog nasilja tokom rata protiv muškaraca i dečaka” koju organizuje Kosovski centar za rehabilitaciju žrtava torture.
Ćutanje o zločinu
Više od dve decenije nakon rata, na Kosovu još uvek postoji stigma prema žrtvama, a kao posledica toga mnogi od njih utočište pronalaze u ćutanju."Ćutanje nije rešenje. Ne možemo oprostiti nasilniku. Takođe želim da ohrabrim ovaj element zbog činjenice jer znate da samo silovanje, kao čin, ima za cilj da ućutka osobu koja je preživela ovaj zločin, da živi sa tim. Zato vas molim sve da ovo ćutanje pretvorite u snagu da idete dalje i da ne sprovodite strategiju nasilnika kako on to želi", rekla je direktorka Kosovskog centra za rehabilitaciju preživelih od torture Feride Rušiti (Rushiti) tokom konferencije.
Sa konferencije je takođe upućen poziv da se više radi na otklanjanju predrasuda o žrtvama.
"Zločini koje smo doživeli tokom rata su jednaki, u smislu da se osoba koja je ranjena ne može posmatrati kao heroj, a osoba koja je silovana ne može biti stigmatizovana u našem društvu. Mislim da je ovo dodatna nepravda koja je učinjena ovim preživelima i moramo da radimo na tome da dignemo glas i progovorimo u našim krugovima, u našim porodicama, u zajednici u kojoj živimo i promenimo ovaj pristup", rekao je zamenica predsednika Skupštine Kosova Saranda Bogujevci.
Shyrete Tahiri-Sulimani, koja je preživela seksualno nasilje tokom poslednjeg rata na Kosovu, pozvala je žrtve da prekinu ćutanje i traže svoja prava.
"Prekidajući ovu tišinu, ne samo da osnažujemo jedni druge, već i izazivamo štetne norme koje održavaju kulturu ćutanja i srama", rekla je ona.
Prema zvaničnim procenama na Kosovu se tokom rata dogodilo oko 20.000 slučajeva seksualnog nasilja.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je ranije razgovarao sa muškarcem koji je žrtva seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu.
Nekoliko nedelja je bio zaključan u podrumu jedne zgrade. Više od 20 godina nakon rata, život ovog čoveka i dalje je težak. Pati od psihičke traume i teško živi bez stalnog prisustva nekog od članova porodice. On takođe nastavlja da se leči od povreda koje je zadobio tokom rata.
2018. godine na Kosovu je počela sa radom komisija koja priznaje status seksualno zlostavljanih lica tokom rata.
Za pet godina mandata ovoj komisiji podneseno je oko 2.000 zahteva za status žrtve seksualnog nasilja tokom rata, od kojih je 1.600 dobilo ovaj status.
Selvi Izeti, psiholog u Kosovskom centru za rehabilitaciju preživelih od torture, rekao je za RSE da više od 20 godina nakon završetka rata, pitanje seksualnog nasilja nad muškarcima i dalje ostaje skriveno.
Prema njenim rečima, za razliku od nekih žena, muškarci i dalje ne govore, ne tražeći ni lečenje ni priznanje statusa.
"Mogu reći da je stigma oko preživelih muškaraca mnogo izraženija od stigme oko preživelih žena i žena koje se suočavaju sa seksualnim nasiljem. To je zbog činjenice da su muškarci odrasli sa uverenjem da treba da budu jaki i da mogu da se brane", rekao je Izeti.
Istraga zločina
Do sada je na Kosovu jedna osoba osuđena na 13 godina zatvora zbog izvršenja krivičnog dela seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu.U međuvremenu je podignuto nekoliko optužnica.
Tužiteljica Drita Hajdari, iz Odeljenja za ratne zločine pri Specijalnom tužilaštvu Kosova, rekla je za RSE krajem prošle godine da vodi istrage o više od 60 slučajeva seksualnog nasilja.
Prema njenim rečima, žrtve su identifikovale veći broj izvršilaca zločina, a po nalogu suda su izdati međunarodni dokumenti.
Ona je naglasila da se nakon objavljivanja međunarodne literature očekuje da reguje INTERPOL.
"Za nas, kao tužioca, važno je da dokumentujemo zločin, bez obzira da li uspemo da otkrijemo ili identifikujemo počinioca. Nedostatak [identifikacije] počinioca ne znači da se zločin nije dogodio, pa nastavljajući sa ovim slučajevima mi na neki način prikupljamo i dokaze i statističke podatke za ovu vrstu krivičnih dela počinjenih tokom rata na Kosovu", rekla je Hajdari.
Povodom istraga o slučajevima silovatelja osoba muškog pola, ona je rekla da to nije veliki broj i da postoji "nespremnost muškaraca da iznesu ove slučajeve".
