Bes premijera Albina Kurtija na evropske posrednike u pregovorima sa Srbijom je "potpuno razuman", kaže za Radio Slobodna Evropa viši saradnik Londonske škole za ekonomiju i političke nauke, Leon Hartwell.
Sa Kurtijeve tačke gledišta, kaže Hartwell, "izgleda kao da se od Kosova zahteva da striktno poštuje sporazume kojima posreduje EU", dok Srbija, koja se "nije obavezala da potpiše i ratifikuje bilo kakav takav sporazum, može da bira šta će da primeni".
Govoreći na pres-konferenciji u Prištini 18. septembra, Kurti je rekao da je izaslanik EU za pregovore o Kosovu i Srbiji Miroslav Lajčak bio pozicioniran protiv Kosova na sastanku između strana koji je održan 14. septembra.
Na tom sastanku Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nisu našli zajednički jezik o koracima koje treba da preduzmu u cilju sprovođenja Osnovnog sporazuma za normalizaciju odnosa, postignutog u Briselu u februaru.
Evropski zvaničnici, inače posrednici u dijalogu, rekli su da je upravo Kurti odbio njihov predlog za "istovremeno ispunjavanje" obaveza koje proizilaze iz ovog sporazuma, dok ga je Vučić prihvatio.
"Ili ćemo u celini primeniti Osnovni sporazum ili ne možemo da sprovodimo samo ono što Srbija želi", rekao je Kurti 18. septembra.
"Narednih dana ću sigurno imati sastanke sa svim međunarodnim faktorima koji su prihvatili državu Kosovo i koji žele da nam pomognu", istakao je.
Vlada Kosova nije odgovorila na pitanje Radija Slobodna Evropa da li premijer Kurti zatvara vrata Lajčaku.
Do objavljivanja ovog teksta, čak ni Evropska unija nije odgovorila na zahtev Radija Slobodna Evropa da prokomentariše izjave kosovskog premijera.
"Njegov bes je uglavnom usmeren na nastup Žozepa Borelja [Josep Borrell, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost] i Miroslava Lajčaka, dvojice najistaknutijih evropskih zvaničnika zaduženih za posredovanje u dijalogu Beograda i Prištine. Pored nemarnog tretmana dijaloga i njihovog neravnopravnog pristupa, vredi napomenuti da Borelj i Lajčak dolaze iz Španije i Slovačke, dve zemlje koje zvanično ne priznaju nezavisnost Kosova", smatra Hartwell.
Za Afrima Hotija, profesora međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini, nepoverenje prema Lajčaku datira još iz perioda kada je bio ministar spoljnih poslova Slovačke, u periodu 2009-2010., a zatim 2012-2020. godine.
Sa te pozicije, podseća Hoti, Lajčak je glasao protiv Kosova u procesu njegovog prijema u međunarodne organizacije.
"Ono što kosovski premijer već iznosi na videlo, praktično se znalo mnogo ranije, samo što se to sada govori vrlo jasno. Na osnovu činjenice da gospodin Lajčak ima podršku svih glavnih centara Evropske unije, ali i sekundarnih – odnosno svih zemalja članica EU, uključujući i snažnu podršku SAD, mislim da se situacija zaista komplikuje", kaže Hoti za Radio Slobodna Evropa.
Strane su postigle na desetine sporazuma, ali mnogi od njih nisu sprovedeni.
Kurti je 18. septembra rekao da Kosovo ne želi da Sjedinjene Države preuzmu dijalog jer, kako je istakao, u tom procesu su "Vašington i Brisel zajedno".
Hartwell ocenjuje da se i EU i SAD vide "kao da nagrađuju i udovoljavaju Vučićevom režimu, dok kažnjavaju Kosovo".
"Primer toga je kada su kosovski Srbi, koji imaju jake veze sa Beogradom, umešani u povređivanje pripadnika NATO u maju. Kao odgovor, EU i SAD su nametnule mere Kosovu, uključujući suspenziju učešća Kosova u vojnoj vežbi Defender 23", kaže Hartwell.
Hoti kaže da je Vlada Kosova odavno napravila jaz u odnosima sa Sjedinjenim Državama, koji je, prema njegovim rečima, sve dublji.
"To je čak i trenutak za brigu za sve građane zemlje. S tim u vezi, smatram da bi spoljnu politiku ili viziju spoljne politike trebalo rekonstruisati i repozicionirati, jer kako jeste, danas smo skoro bez spoljne politike, ali i ono što postoji, mislim, kreće se u pogrešnom pravcu", tvrdi Hoti.
Kosovo je postalo predmet kaznenih mera EU i SAD, uključujući suspenziju sredstava i sastanke na visokom nivou, nakon što su okrivili Prištinu za tenzije na severu zemlje.
Situacija na ovom području naseljenom većinom Srbima eskalirala je krajem maja, kada su grupe lokalnih Srba počele proteste protiv postavljanja albanskih gradonačelnika - pod policijskom pratnjom - u kancelarije opština na severu.
Tamošnji protesti su nekoliko puta prerasli u nasilne sukobe. Najžešći je bio 29. maja, kada je povređeno više desetina vojnika Misije NATO na Kosovu (KFOR).
Vlada Kosova kaže da radi na procesu sprovođenja plana EU za deeskalaciju tenzija na severu zemlje, koji uključuje i organizovanje novih lokalnih izbora.
Šef Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković rekao je da kosovski premijer Kurti "ne želi razgovore" niti "kompromis" sa Srbijom.
Obraćajući se novinarima 18. septembra naveo je da Kurti izjavom "da ne želi" da počne sa izradom statuta za Zajednicu opština sa srpskom većinom "sam sebe isterao na čistac", da "svi vide da je on taj koji ne želi kompromis".
"Vučić je jasno pokazao da je spreman na kompromisno rešenje, jer je to jedini način da se zaštite Srbi na Kosovu", rekao je Petković, čija zemlja teži članstvu u EU, ali održava bliske odnose sa Rusijom.
Opozicija na Kosovu ocenjuje da su mere koje je EU preduzela prema Kosovu dovele zemlju, odnosno premijera, u nepovoljniji položaj.
Prema navodima nekih predstavnika Demokratske partije Kosova, izlaz iz ove situacije je raspuštanje postojeće vlade.
"Kosovo je prvi put jedino u dijalogu sa Srbijom. Nažalost, izgleda da kosovska Vlada danas nema bliskog saveznika za preliminarne konsultacije, kao što se uvek dešavalo u pregovaračkim procesima Kosova sa Srbijom", napisao je u objavi na Facebooku, nakon Kurtijeve izjave novinarima, Avdulah (Avdullah) Hoti iz Demokratskog saveza Kosova.
Hartwell, sa Londonske škole za ekonomiju i političke nauke, ističe da EU i SAD treba da postave dobro definisan cilj za rešavanje sukoba između Kosova i Srbije, jer terminu "normalizacija", tvrdi, nedostaje jasnoća.
"Dalje, neophodno je priznati realnost da famozni 'sporazumi' nisu stvarno pravno obavezujući, dozvoljavajući Vučiću da selektivno odredi prioritete svojih preferencija. Takođe, postoji hitna potreba da se priznaju nedostaci trenutnog procesa dijaloga. Kada se uspostavi priznanje, sledeći korak bi trebalo da bude osmišljavanje strategija za definitivno okončanje sukoba", zaključuje Leon Hartwell.
Američki State Department je u izjavi za Radio Slobodna Evropa izrazio razočaranje što u novoj rundi dijaloga Kosova i Srbije za normalizaciju odnosa nije postignut napredak, te je upozorio da će se sa partnerima konsultovati o narednim koracima.
Govoreći na pres-konferenciji u Prištini 18. septembra, Kurti je rekao da je izaslanik EU za pregovore o Kosovu i Srbiji Miroslav Lajčak bio pozicioniran protiv Kosova na sastanku između strana koji je održan 14. septembra.
Na tom sastanku Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nisu našli zajednički jezik o koracima koje treba da preduzmu u cilju sprovođenja Osnovnog sporazuma za normalizaciju odnosa, postignutog u Briselu u februaru.
Evropski zvaničnici, inače posrednici u dijalogu, rekli su da je upravo Kurti odbio njihov predlog za "istovremeno ispunjavanje" obaveza koje proizilaze iz ovog sporazuma, dok ga je Vučić prihvatio.
"Ili ćemo u celini primeniti Osnovni sporazum ili ne možemo da sprovodimo samo ono što Srbija želi", rekao je Kurti 18. septembra.
"Narednih dana ću sigurno imati sastanke sa svim međunarodnim faktorima koji su prihvatili državu Kosovo i koji žele da nam pomognu", istakao je.
Vlada Kosova nije odgovorila na pitanje Radija Slobodna Evropa da li premijer Kurti zatvara vrata Lajčaku.
Do objavljivanja ovog teksta, čak ni Evropska unija nije odgovorila na zahtev Radija Slobodna Evropa da prokomentariše izjave kosovskog premijera.
'Bes na Lajčaka i Borelja'
Analitičar Leon Hartwell kaže da je "važno razjasniti da Kurti ne zatvara vrata EU kao glavnoj instituciji koja olakšava" pregovore."Njegov bes je uglavnom usmeren na nastup Žozepa Borelja [Josep Borrell, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost] i Miroslava Lajčaka, dvojice najistaknutijih evropskih zvaničnika zaduženih za posredovanje u dijalogu Beograda i Prištine. Pored nemarnog tretmana dijaloga i njihovog neravnopravnog pristupa, vredi napomenuti da Borelj i Lajčak dolaze iz Španije i Slovačke, dve zemlje koje zvanično ne priznaju nezavisnost Kosova", smatra Hartwell.
Za Afrima Hotija, profesora međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini, nepoverenje prema Lajčaku datira još iz perioda kada je bio ministar spoljnih poslova Slovačke, u periodu 2009-2010., a zatim 2012-2020. godine.
Sa te pozicije, podseća Hoti, Lajčak je glasao protiv Kosova u procesu njegovog prijema u međunarodne organizacije.
"Ono što kosovski premijer već iznosi na videlo, praktično se znalo mnogo ranije, samo što se to sada govori vrlo jasno. Na osnovu činjenice da gospodin Lajčak ima podršku svih glavnih centara Evropske unije, ali i sekundarnih – odnosno svih zemalja članica EU, uključujući i snažnu podršku SAD, mislim da se situacija zaista komplikuje", kaže Hoti za Radio Slobodna Evropa.
'Nagrade Vučićevom režimu'
Uz posredovanje EU i podršku SAD, Kosovo i Srbija su 2011. godine započeli razgovore o normalizaciji odnosa.Strane su postigle na desetine sporazuma, ali mnogi od njih nisu sprovedeni.
Kurti je 18. septembra rekao da Kosovo ne želi da Sjedinjene Države preuzmu dijalog jer, kako je istakao, u tom procesu su "Vašington i Brisel zajedno".
Hartwell ocenjuje da se i EU i SAD vide "kao da nagrađuju i udovoljavaju Vučićevom režimu, dok kažnjavaju Kosovo".
"Primer toga je kada su kosovski Srbi, koji imaju jake veze sa Beogradom, umešani u povređivanje pripadnika NATO u maju. Kao odgovor, EU i SAD su nametnule mere Kosovu, uključujući suspenziju učešća Kosova u vojnoj vežbi Defender 23", kaže Hartwell.
Hoti kaže da je Vlada Kosova odavno napravila jaz u odnosima sa Sjedinjenim Državama, koji je, prema njegovim rečima, sve dublji.
"To je čak i trenutak za brigu za sve građane zemlje. S tim u vezi, smatram da bi spoljnu politiku ili viziju spoljne politike trebalo rekonstruisati i repozicionirati, jer kako jeste, danas smo skoro bez spoljne politike, ali i ono što postoji, mislim, kreće se u pogrešnom pravcu", tvrdi Hoti.
Kosovo je postalo predmet kaznenih mera EU i SAD, uključujući suspenziju sredstava i sastanke na visokom nivou, nakon što su okrivili Prištinu za tenzije na severu zemlje.
Situacija na ovom području naseljenom većinom Srbima eskalirala je krajem maja, kada su grupe lokalnih Srba počele proteste protiv postavljanja albanskih gradonačelnika - pod policijskom pratnjom - u kancelarije opština na severu.
Tamošnji protesti su nekoliko puta prerasli u nasilne sukobe. Najžešći je bio 29. maja, kada je povređeno više desetina vojnika Misije NATO na Kosovu (KFOR).
Vlada Kosova kaže da radi na procesu sprovođenja plana EU za deeskalaciju tenzija na severu zemlje, koji uključuje i organizovanje novih lokalnih izbora.
Reakcije iz Srbije
Šef Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković rekao je da kosovski premijer Kurti "ne želi razgovore" niti "kompromis" sa Srbijom.Obraćajući se novinarima 18. septembra naveo je da Kurti izjavom "da ne želi" da počne sa izradom statuta za Zajednicu opština sa srpskom većinom "sam sebe isterao na čistac", da "svi vide da je on taj koji ne želi kompromis".
"Vučić je jasno pokazao da je spreman na kompromisno rešenje, jer je to jedini način da se zaštite Srbi na Kosovu", rekao je Petković, čija zemlja teži članstvu u EU, ali održava bliske odnose sa Rusijom.
Kako nastaviti dijalog?
Sastanak Kurtija i Vučića u Briselu 14. septembra bio je prvi u više od četiri meseca.Opozicija na Kosovu ocenjuje da su mere koje je EU preduzela prema Kosovu dovele zemlju, odnosno premijera, u nepovoljniji položaj.
Prema navodima nekih predstavnika Demokratske partije Kosova, izlaz iz ove situacije je raspuštanje postojeće vlade.
"Kosovo je prvi put jedino u dijalogu sa Srbijom. Nažalost, izgleda da kosovska Vlada danas nema bliskog saveznika za preliminarne konsultacije, kao što se uvek dešavalo u pregovaračkim procesima Kosova sa Srbijom", napisao je u objavi na Facebooku, nakon Kurtijeve izjave novinarima, Avdulah (Avdullah) Hoti iz Demokratskog saveza Kosova.
Hartwell, sa Londonske škole za ekonomiju i političke nauke, ističe da EU i SAD treba da postave dobro definisan cilj za rešavanje sukoba između Kosova i Srbije, jer terminu "normalizacija", tvrdi, nedostaje jasnoća.
"Dalje, neophodno je priznati realnost da famozni 'sporazumi' nisu stvarno pravno obavezujući, dozvoljavajući Vučiću da selektivno odredi prioritete svojih preferencija. Takođe, postoji hitna potreba da se priznaju nedostaci trenutnog procesa dijaloga. Kada se uspostavi priznanje, sledeći korak bi trebalo da bude osmišljavanje strategija za definitivno okončanje sukoba", zaključuje Leon Hartwell.
Američki State Department je u izjavi za Radio Slobodna Evropa izrazio razočaranje što u novoj rundi dijaloga Kosova i Srbije za normalizaciju odnosa nije postignut napredak, te je upozorio da će se sa partnerima konsultovati o narednim koracima.
