Advokat odbrane bivšeg predsjednika Kosova Hashima Thaçija i čelnika Oslobodilačke vojske Kosova, Gregory Kehoe, 4. aprila je istakao da njegov klijent nije imao motiv da učestvuje u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, kako to tvrdi Tužilaštvo.
Drugog dana suđenja pred Specijalizovanim većima u Hagu u slučaju bivših lidera OVK, Hašima Thaçija, Kadri Veseljija (Kadri Veseli), Redžepa Seljimija (Rexhep Selimi) i Jakupa Krasnićija (Jakup Krasniqi), uvodnu reč ima odbrana.
Thaçi i ostali se terete za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom '98/'99 godine. Sva četvorica optuženih se izjasnilo da nisu krivi za zločine koji im se stavljaju na teret.
Predviđeno je da 4. aprila uvodnu reč, osim Thaçijeve odbrane, imaju i advokati Kadrije Veseljija.
Advokat Kiho je poručio kako tokom ratane 1998. i 1999. godine Hašim Thaçi nije imao kontrolu nad OVK, te da je u tom periodu ova organizacija bila "potpuno raskomadana".
Takođe, Kiho tvrdi da njegov klijent nije imao motiv da da učestvuje u zločinačkom poduhvatu jer je "bio svestan da uspeh OVK-a zavisi od zapadnih zemalja, pogotovo SAD".
"On (Hashim Thaçi) je znao da Kosovo ne može da ima nezavisnost bez pomoći zapadnih zemalja, imao je svu motivaciju da ne bude deo onoga sto tužilaštvo tvrdi“, rekao je Kiho.
Ukazao je da krivična dela koje je izvršio režim Srbije objašnjava nasilje koje se desilo nakon povratka raseljenog albanskog stanovništva.
Odbrana je pustila i video snimke sa ispovestima albanskih civila koji govore o nailju komšija iz redova srpske zajednice ili srpskih snaga bezbednsti, te njihovoj želji za osvetom.
Potom je Kiho podsetio na neke od zločina nad albanskim civilima od strane srpskih snaga, kao što je ubistvo 20 Abanaca u Dečanima, ubistvo 45 civila u Račku, ubistvo preko 240 civila u Velikoj Kruši na teritoriji opštine Orahovac i druge.
Ukazao je i da je oko 800.000 kosovskih Albanaca bilo raseljeno tokom rata, koji su se potom vratili.
Kiho je naveo da su srpske snage za vreme njihovog raseljeništva uništavale imovinu, ubijale životinje i sve ostalo, sa ciljem da nemaju gde da se vrate.
Takođe, advokat iz tima odbrane, Luka Mišetić, je rekao da je Hašim Thaçi bio na čelu političke direkcije OVK, čiji je zadatak bio da razgovara sa međunarodnom zajednicom kako bi se obezbedila podrška za oslobođenje Kosova.
Thaçijeva odbrana je pokušala da opovrgne i tvrdnje tužilaštva da su optuženi učestvovali u zločinačkom poduhvatu kako bi u potpunosti preuzeli kontrou nad Kosovom.
U tom kontekstu je rečeno da je Thaçi predvodio privremenu Vladu nakon rata, te da je ona trebala da bude široka, kao što su to tražile SAD a ne da cilja „političke protivnike“.
U toj Vladi je, kako je rečeno, bilo mesta i za Demokratski savez Kosova, ali da je te partija odbila tako nešto.
Mišetić je napomenuo i da Thaçi u toj Vladi nikada nije imao izvršnu vlast, odnosno da je vlast tada preuzeo UNMIK – privremena administracija Ujedinjeih nacija na Kosovu.
Odbrana je pustila i video snimke u kojima Thaçi poziva pripadnike srpske zajednice da se vrate na Kosovo, te poručili kako se zalagao za demilitarizaciju OVK, toleranciju i multietničke institucije.
On je ponovio da nije kriv za zločine koji mu se stavljaju na teret i izrazio očekivanje da će do kraja sudskog procesa tako nešto biti dokazano, te da će biti oslobođen.
Rekao je da su Oslobodilačku vojsku Kosova činili obični ljudi koji su pokušavali da odbrane svoje porodice i imovinu, te da su mnogi poginuli u ratu, ali da je to bila cena koja je morala da se plati za slobodu Kosova.
Podvukao je da je „oružani otpor imao cilj da se stekne sloboda i demokratija na Kosovu“, te da su protivnici OVK bile isključivo policijske, vojne i paravojne snage srpskog režima.
Thaçi je rekao kako je narod Kosova uvek podržavao međunarodu pravdu, te da je on lično uvek sarađivao sa pravosudnim insitucijama koje su istraživale ratne zločine.
Rekao je da je sam zatražio istragu oko trgovine organa, koja se pominjala u izveštaju švajcarskog senatora Dika Martija.
"Danas je poznato da takozvana žuta kuća nikada nije postojala. Mi nismo krivi za ono što nam se pripisuje“, rekao je on.
Navodna trgovina organima nije predmet optužnice protiv bivših lidera OVK ali je Specijalni sud formiran 2015. na osnovu izveštaja Dika Martija, nakon što ga je goinu dana ranije praktično potvrdio američki tužilac Klint Vilijamson.
Tužilaštvo kaže da ima dokaze da su optuženi odgovorni za prislina zarobljavanja preko 400 ljudi, mučenje, te ubistva najmanje 102 lica.
Tužioci su govorili i da su optuženi odobravali i izvršavali politiku usmerenu protiv navodnih kolaboracionista, za koje su verovali da sarađuju sa srpskim institucijama ili onih koji nisu podržavali OVK.
Kako je rečeno, žrtve bili uglavnom kosovski Albanci - pripadnici Demokratskog saveza Kosova - te pripadnici srpske i romske zajednice.
Tužilaštvo je u nekoliko navrata istaklo da se ne sudi Oslobodilačkoj vojsci Kosova.
U međuvremenu je zastupnik žrtava Sajmon Loz rekao da njegovi klijenti dolaze iz različitih slojeva društva, zajednica i veroispovesti, ali da je svima zajedničko "zlo koje im je učinjeno".
Navodi se i da su od marta 1998. do septembra 1999. učestvovali u "udruženom zločinačkom poduhvatu, da su imali isti cilj sticanja i vršenja kontrole nad celim Kosovom koristeći razna sredstva, uključujući zastrašivanje, zlostavljanje, nasilje i eliminaciju onih koji su ih smatrali protivnicima".
U optužnici se navodi da su na nekoliko lokacija širom Kosova, kao i u Kukešu i Cahanu u severnoj Albaniji, pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova izvršili krivična dela nad stotinama civila i lica koja nisu učestvovala u neprijateljstvima.
Precizira se da su se među žrtvama našli Srbi, Romi i Aškalije, civili za koje se verovalo da sarađuju sa srpskim vlastima ili da komuniciraju sa Srbima; Albanci koji su podržavali Demokratski savez Kosova ili su bili povezani sa tom partijom, kao i sa drugim strankama za koje se smatralo da su protiv OVK.
U optužnici se takođe pominje postojanje pritvorskih centara u Likoču, Jablanici, Lapušniku, Drenovcu itd.
Specijalizovana veća imaju mandat za navodne zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga krivična dela koji se povezuju sa navodima iz izveštaja Dika Martija, a koji su počinjeni u periodu od januara 1998. do decembra 2000.
Thaçi i ostali se terete za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom '98/'99 godine. Sva četvorica optuženih se izjasnilo da nisu krivi za zločine koji im se stavljaju na teret.
Predviđeno je da 4. aprila uvodnu reč, osim Thaçijeve odbrane, imaju i advokati Kadrije Veseljija.
Advokat Kiho je poručio kako tokom ratane 1998. i 1999. godine Hašim Thaçi nije imao kontrolu nad OVK, te da je u tom periodu ova organizacija bila "potpuno raskomadana".
Takođe, Kiho tvrdi da njegov klijent nije imao motiv da da učestvuje u zločinačkom poduhvatu jer je "bio svestan da uspeh OVK-a zavisi od zapadnih zemalja, pogotovo SAD".
"On (Hashim Thaçi) je znao da Kosovo ne može da ima nezavisnost bez pomoći zapadnih zemalja, imao je svu motivaciju da ne bude deo onoga sto tužilaštvo tvrdi“, rekao je Kiho.
'Zločini kao osveta lokalnog stanovništva'
Thaçijev advokat je rekao da njegov klijent ne poriče zločine na Kosovu u pomenutom periodu, ali tvrdi da su oni bili rezultat „nekontrolisane aktivnosti, osveta, opšteg bezakonja usled rata“.Ukazao je da krivična dela koje je izvršio režim Srbije objašnjava nasilje koje se desilo nakon povratka raseljenog albanskog stanovništva.
Odbrana je pustila i video snimke sa ispovestima albanskih civila koji govore o nailju komšija iz redova srpske zajednice ili srpskih snaga bezbednsti, te njihovoj želji za osvetom.
Potom je Kiho podsetio na neke od zločina nad albanskim civilima od strane srpskih snaga, kao što je ubistvo 20 Abanaca u Dečanima, ubistvo 45 civila u Račku, ubistvo preko 240 civila u Velikoj Kruši na teritoriji opštine Orahovac i druge.
Ukazao je i da je oko 800.000 kosovskih Albanaca bilo raseljeno tokom rata, koji su se potom vratili.
Kiho je naveo da su srpske snage za vreme njihovog raseljeništva uništavale imovinu, ubijale životinje i sve ostalo, sa ciljem da nemaju gde da se vrate.
Odbrana o Thaçijevoj kontroli nad OVK i ulozi u privremenim institucijama
U nastavku izvođenja uvodnih reči, advokat odbrane Gregori Kiho je ponovo napomenuo da Hašim Thaçi nije imao potpunu kontrolu nad OVK, te ustvrdio da su kontrolu u različitim regionima zapravo imali lokalni pripadnici ove organizacije.Takođe, advokat iz tima odbrane, Luka Mišetić, je rekao da je Hašim Thaçi bio na čelu političke direkcije OVK, čiji je zadatak bio da razgovara sa međunarodnom zajednicom kako bi se obezbedila podrška za oslobođenje Kosova.
Thaçijeva odbrana je pokušala da opovrgne i tvrdnje tužilaštva da su optuženi učestvovali u zločinačkom poduhvatu kako bi u potpunosti preuzeli kontrou nad Kosovom.
U tom kontekstu je rečeno da je Thaçi predvodio privremenu Vladu nakon rata, te da je ona trebala da bude široka, kao što su to tražile SAD a ne da cilja „političke protivnike“.
U toj Vladi je, kako je rečeno, bilo mesta i za Demokratski savez Kosova, ali da je te partija odbila tako nešto.
Mišetić je napomenuo i da Thaçi u toj Vladi nikada nije imao izvršnu vlast, odnosno da je vlast tada preuzeo UNMIK – privremena administracija Ujedinjeih nacija na Kosovu.
Odbrana je pustila i video snimke u kojima Thaçi poziva pripadnike srpske zajednice da se vrate na Kosovo, te poručili kako se zalagao za demilitarizaciju OVK, toleranciju i multietničke institucije.
Thaçijevo obraćanje
Pred Specijalnim sudom u Hagu obratio se i sam optuženi Hašim Thaçi uz navode da "oseća bol i tugu" za sve žrtve rata, bez obzira na njihovu etničku ili versku pripadnost.On je ponovio da nije kriv za zločine koji mu se stavljaju na teret i izrazio očekivanje da će do kraja sudskog procesa tako nešto biti dokazano, te da će biti oslobođen.
Rekao je da su Oslobodilačku vojsku Kosova činili obični ljudi koji su pokušavali da odbrane svoje porodice i imovinu, te da su mnogi poginuli u ratu, ali da je to bila cena koja je morala da se plati za slobodu Kosova.
Podvukao je da je „oružani otpor imao cilj da se stekne sloboda i demokratija na Kosovu“, te da su protivnici OVK bile isključivo policijske, vojne i paravojne snage srpskog režima.
Thaçi je rekao kako je narod Kosova uvek podržavao međunarodu pravdu, te da je on lično uvek sarađivao sa pravosudnim insitucijama koje su istraživale ratne zločine.
Rekao je da je sam zatražio istragu oko trgovine organa, koja se pominjala u izveštaju švajcarskog senatora Dika Martija.
"Danas je poznato da takozvana žuta kuća nikada nije postojala. Mi nismo krivi za ono što nam se pripisuje“, rekao je on.
Navodna trgovina organima nije predmet optužnice protiv bivših lidera OVK ali je Specijalni sud formiran 2015. na osnovu izveštaja Dika Martija, nakon što ga je goinu dana ranije praktično potvrdio američki tužilac Klint Vilijamson.
Šta je reklo Tužilaštvo?
Dan ranije, 3. aprila, ispred Specijalizovanih veća u Hagu uvodnu reč je imalo Tužilaštvo koje tvrdi da će dokazati da su bivši lideri Oslobodilačke vojske Kosova planirali udruženi zločinački poduhvat, te da su odgovorni za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koji im se stavljaju na teret.Tužilaštvo kaže da ima dokaze da su optuženi odgovorni za prislina zarobljavanja preko 400 ljudi, mučenje, te ubistva najmanje 102 lica.
Tužioci su govorili i da su optuženi odobravali i izvršavali politiku usmerenu protiv navodnih kolaboracionista, za koje su verovali da sarađuju sa srpskim institucijama ili onih koji nisu podržavali OVK.
Kako je rečeno, žrtve bili uglavnom kosovski Albanci - pripadnici Demokratskog saveza Kosova - te pripadnici srpske i romske zajednice.
Tužilaštvo je u nekoliko navrata istaklo da se ne sudi Oslobodilačkoj vojsci Kosova.
U međuvremenu je zastupnik žrtava Sajmon Loz rekao da njegovi klijenti dolaze iz različitih slojeva društva, zajednica i veroispovesti, ali da je svima zajedničko "zlo koje im je učinjeno".
Šta piše u optužnici?
U optužnici protiv Tačja, Veseljija, Seljimija i Krasnićija se navodi se da su individualno krivično odgovorni po raznim oblicima krivične odgovornosti za dela iz optužnice koja su izvršena u kontekstu oružanog sukoba nemeđunarodnog karaktera na Kosovu i koja su činila deo raširenog i sistematskog napada na lica za koja se smatralo da su protivnici OVK.Navodi se i da su od marta 1998. do septembra 1999. učestvovali u "udruženom zločinačkom poduhvatu, da su imali isti cilj sticanja i vršenja kontrole nad celim Kosovom koristeći razna sredstva, uključujući zastrašivanje, zlostavljanje, nasilje i eliminaciju onih koji su ih smatrali protivnicima".
U optužnici se navodi da su na nekoliko lokacija širom Kosova, kao i u Kukešu i Cahanu u severnoj Albaniji, pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova izvršili krivična dela nad stotinama civila i lica koja nisu učestvovala u neprijateljstvima.
Precizira se da su se među žrtvama našli Srbi, Romi i Aškalije, civili za koje se verovalo da sarađuju sa srpskim vlastima ili da komuniciraju sa Srbima; Albanci koji su podržavali Demokratski savez Kosova ili su bili povezani sa tom partijom, kao i sa drugim strankama za koje se smatralo da su protiv OVK.
U optužnici se takođe pominje postojanje pritvorskih centara u Likoču, Jablanici, Lapušniku, Drenovcu itd.
Specijalizovana veća imaju mandat za navodne zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga krivična dela koji se povezuju sa navodima iz izveštaja Dika Martija, a koji su počinjeni u periodu od januara 1998. do decembra 2000.
