Opšti i lokalni izbori, velike tenzije sa Srbijom i pandemija koronavirusa obilježili su 2021. godinu na Kosovu, piše Glas Amerike.
Na opštim izborima održanim 14. februara pobedio je pokret Samoopredeljenje sa više od 50 odsto glasova, a nakon toga su lider Albin Kurti i lider Gukso Vjosa Osmani izbore nazvali referendumom.
"Dug je put pred nama. Imaćemo prepreke i napraviti greške. Ali imamo dobar i plemenit cilj“, rekao je tada Kurti koji je 22. marta izabran za premijera Kosova.
Nepune dve nedelje kasnije, 4. aprila parlament je izglasao Osmani za predsednicu Kosova sa 71 glasom za, čime je izbegnuta politička kriza koja se nazirala i koja je mogla da uvede Kosovo u nove izbore.
Ipak, piše Glas Amerike u analizi, osam meseci kasnije održani su lokalni izbori koji su bili vrsta testa za Aljbina Kurtija i njegov pokret i koji su imali drugačije rezultate nego na opštim izborima - na njima je pokret Samoopredeljenje osvojio svega četiri opštine i izgubio Prištinu u kojoj je pobedio Demokratski savez kosova.
Kada se radi o dijalogu sa Srboijom, napravljen je mali pomak, ali je bilo velikih tenzija ocenjuje se u analizi.
Kurti, koji je posle pobede na opštim izborima 14. februara rekao je da razgovori nisu njegov prioritet, sastao se 15. juna prvi put sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Briselu, u okviru razgovora o normalizaciji odnosa dve zemlje.
Kurti je tada rekao da je na sto stavio četiri predloga, među kojima i da „Kosovo i Srbija odmah potpišu zajednički mirovni sporazum, obavezujući se da neće napadati jedni druge i na taj način doprineti miru, što je srpska strana odbila, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da se sa Kurtijem „ni u čemu nije složio“.
"Albanska delegacija ne želi da ispuni sporazume koje su potpisali Albanci, pa ne želi uopšte da razgovara o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom“, rekao je on.
Dvojica lidera su se po drugi put sastala 19. jula, ali opet nisu postigli napredak, a izaslanik Evropske unije za pregovore Kosova i Srbije Miroslav Lajčak nazvao je taj sastanak teškim, i dodao da su na njemu "demonstrirani veoma različiti pristupi strana u vezi normalizacije odnosa među njima".
Iako je Lajčak tada rekao da bi septembar mogao biti novi period za sastanke, taj mesec su obeležile visoke tenzije Kosova i Srbije., jer su vlasti u Prištini donele 20. septembra odluku da automobili sa srpskim tablicama imaju privremene registarske tablice pri ulasku na Kosovo, što je recipročna mera, kao što važi i za automobile sa Kosova koji ulaze u Srbiju.
Početak primene te mere izazvao je negodovanje na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom, a grupe građana blokirale su puteve koji vode do graničnih prelaza sa Srbijom.
Kako navodi Glas Amerike, Beograd je ljutito reagovao i najavio povećanje vojne gotovosti kod granice sa Kosovom, a EU i SAD su pozvale obe strane da „odmah i bez odlaganja smanje tenzije.
Tada je dogovoreno u Briselu da se uklone barikade i specijalne policijske jedinice sa administrativnih prelaza i da ih jedinice Kfor-a obezbeđuju dve nedelje, a da će radna grupa naći rešenje.
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar, koji je učestvovao u diskusijama, rekao je da sporazum predstavlja značajan uspeh.
"Razgovori predvođeni EU mesto su za pronalaženje rešenja“, rekao je on tada, napominjući da bi "partnerstvo između SAD i evropskog bloka moglo da pomogne Balkanu da konačno postane integrisaniji u EU".
Dva dana kasnije počela je primena sporazuma na terenu. Međutim nekoliko dana kasnije, deset pripadnika kosovske policije i pripadnik srpske zajednice povređeno je u sukobu policije i srpskih protestnih grupa na severu Kosova.
Policija je saopštila da je operacija protiv krijumčarenja protekla bez problema u regionima Prištine, Peći i Južne Mitrovice, dok je naišla na otpor u Severnoj Mitrovici i opštini Zvečan sa srpskom većinom.
Visoke tenzije su produbile ionako dubok jaz između stranaka i ugasile nade Evropske unije u novi sastanak na najvišem političkom nivou, navodi s i dodaje da sa jedne strane Beograd insistira na osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom, dok Priština zahteva da se na sto stave i druga hitnija pitanja, poput rasvetljavanja sudbine nestalih.
Glas Amerike navodi i da posmatrači ne očekuju nikakav rezultata od dijaloga, bar ne pre parlamentarnih i predsedničkih izbora koji će se na proleće 2022. godine održati u Srbiji.
Dodaje se da se Beograd protivi nezavisnosti Kosova, ali da su obe strane uključene u dijalog radi normalizacije odnosa u zamenu za približavanje strukturama Evropske unije.
Ali kako je Beograd u decembru otvorio nova poglavlja u pregovorima o članstvu, Kosovo nastavlja da bude poslednje u procesu integracije, a njegovi građani su jedini u regionu Zapadnog Balkana koji ne mogu da putuju u Zapadnu Evropu bez viza, iako im je to obećavano godinama unazad.
Navodi se i da su 2021. godinu obeležilo je i to što su 1. februara na virtuelnoj ceremoniji tadašnja ministarka spoljnih poslova Kosova Meliza Haradinaj-Stubla i ministar spoljnih poslova Izraela Gabrijel Aškenazi potpisali su sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa Kosova i Izraela.
Takođe, krajem godine došlo je do energetske krize zbog koje je parlament krajem decembra proglasio vanredno stanje.
Kosovo je odbilo da se pridruži inicijativi Otvoreni Balkan, koju su u oktobru 2019. pokrenuli albanski premijer Edi Rama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, prvobitno pod nazivom "mini Šengen", i čiji je cilj uspostavljanje slobodnog kretanja ljudi, robe i usluga između zemalja regiona.
Ni promena imena nije promenila stav kosovske vlade, koja se ne slaže sa inicijativama koje mogu izgledati kao zamena za evropske integracione procese, piše Glas Amerike i dodaje da je Inicijativu podržao zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar, koji je istakao da ona ne bi mogla da uspe da šest zemalja Zapadnog Balkana nije deo nje.
U drugoj godini borbe sa pandemijom COVID-19, Kosovo je obeležilo dva teška perioda. U martu je registrovano oko 21.000 zaraženih i 273 smrtna slučaja.
Talas zaraženih kulminirao je u avgustu, kada je, kao nikada do sada, prijavljen 36.461 novi slučaj, što ga čini periodom sa najviše zaraženih od izbijanja pandemije - tokom tog meseca 238 ljudi je izgubilo život zbog posledice bolesti.
Kosovo je do decembra vakcinisalo više od 60 odsto stanovništva starijeg od 18 godina, ali poslednjih meseci beleži pad interesovanja za vakcinaciju, dok su vlasti počele da vakcinišu trećom dozom.
"Dug je put pred nama. Imaćemo prepreke i napraviti greške. Ali imamo dobar i plemenit cilj“, rekao je tada Kurti koji je 22. marta izabran za premijera Kosova.
Nepune dve nedelje kasnije, 4. aprila parlament je izglasao Osmani za predsednicu Kosova sa 71 glasom za, čime je izbegnuta politička kriza koja se nazirala i koja je mogla da uvede Kosovo u nove izbore.
Ipak, piše Glas Amerike u analizi, osam meseci kasnije održani su lokalni izbori koji su bili vrsta testa za Aljbina Kurtija i njegov pokret i koji su imali drugačije rezultate nego na opštim izborima - na njima je pokret Samoopredeljenje osvojio svega četiri opštine i izgubio Prištinu u kojoj je pobedio Demokratski savez kosova.
Dijalog sa Srbijom
Kada se radi o dijalogu sa Srboijom, napravljen je mali pomak, ali je bilo velikih tenzija ocenjuje se u analizi.
Kurti, koji je posle pobede na opštim izborima 14. februara rekao je da razgovori nisu njegov prioritet, sastao se 15. juna prvi put sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Briselu, u okviru razgovora o normalizaciji odnosa dve zemlje.
Kurti je tada rekao da je na sto stavio četiri predloga, među kojima i da „Kosovo i Srbija odmah potpišu zajednički mirovni sporazum, obavezujući se da neće napadati jedni druge i na taj način doprineti miru, što je srpska strana odbila, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da se sa Kurtijem „ni u čemu nije složio“.
"Albanska delegacija ne želi da ispuni sporazume koje su potpisali Albanci, pa ne želi uopšte da razgovara o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom“, rekao je on.
Dvojica lidera su se po drugi put sastala 19. jula, ali opet nisu postigli napredak, a izaslanik Evropske unije za pregovore Kosova i Srbije Miroslav Lajčak nazvao je taj sastanak teškim, i dodao da su na njemu "demonstrirani veoma različiti pristupi strana u vezi normalizacije odnosa među njima".
Recipročne mere
Iako je Lajčak tada rekao da bi septembar mogao biti novi period za sastanke, taj mesec su obeležile visoke tenzije Kosova i Srbije., jer su vlasti u Prištini donele 20. septembra odluku da automobili sa srpskim tablicama imaju privremene registarske tablice pri ulasku na Kosovo, što je recipročna mera, kao što važi i za automobile sa Kosova koji ulaze u Srbiju.
Početak primene te mere izazvao je negodovanje na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom, a grupe građana blokirale su puteve koji vode do graničnih prelaza sa Srbijom.
Kako navodi Glas Amerike, Beograd je ljutito reagovao i najavio povećanje vojne gotovosti kod granice sa Kosovom, a EU i SAD su pozvale obe strane da „odmah i bez odlaganja smanje tenzije.
Tada je dogovoreno u Briselu da se uklone barikade i specijalne policijske jedinice sa administrativnih prelaza i da ih jedinice Kfor-a obezbeđuju dve nedelje, a da će radna grupa naći rešenje.
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar, koji je učestvovao u diskusijama, rekao je da sporazum predstavlja značajan uspeh.
"Razgovori predvođeni EU mesto su za pronalaženje rešenja“, rekao je on tada, napominjući da bi "partnerstvo između SAD i evropskog bloka moglo da pomogne Balkanu da konačno postane integrisaniji u EU".
Dva dana kasnije počela je primena sporazuma na terenu. Međutim nekoliko dana kasnije, deset pripadnika kosovske policije i pripadnik srpske zajednice povređeno je u sukobu policije i srpskih protestnih grupa na severu Kosova.
Policija je saopštila da je operacija protiv krijumčarenja protekla bez problema u regionima Prištine, Peći i Južne Mitrovice, dok je naišla na otpor u Severnoj Mitrovici i opštini Zvečan sa srpskom većinom.
Visoke tenzije su produbile ionako dubok jaz između stranaka i ugasile nade Evropske unije u novi sastanak na najvišem političkom nivou, navodi s i dodaje da sa jedne strane Beograd insistira na osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom, dok Priština zahteva da se na sto stave i druga hitnija pitanja, poput rasvetljavanja sudbine nestalih.
Glas Amerike navodi i da posmatrači ne očekuju nikakav rezultata od dijaloga, bar ne pre parlamentarnih i predsedničkih izbora koji će se na proleće 2022. godine održati u Srbiji.
Dodaje se da se Beograd protivi nezavisnosti Kosova, ali da su obe strane uključene u dijalog radi normalizacije odnosa u zamenu za približavanje strukturama Evropske unije.
Ali kako je Beograd u decembru otvorio nova poglavlja u pregovorima o članstvu, Kosovo nastavlja da bude poslednje u procesu integracije, a njegovi građani su jedini u regionu Zapadnog Balkana koji ne mogu da putuju u Zapadnu Evropu bez viza, iako im je to obećavano godinama unazad.
Navodi se i da su 2021. godinu obeležilo je i to što su 1. februara na virtuelnoj ceremoniji tadašnja ministarka spoljnih poslova Kosova Meliza Haradinaj-Stubla i ministar spoljnih poslova Izraela Gabrijel Aškenazi potpisali su sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa Kosova i Izraela.
Takođe, krajem godine došlo je do energetske krize zbog koje je parlament krajem decembra proglasio vanredno stanje.
Kosovo i Otvoreni Balkan
Kosovo je odbilo da se pridruži inicijativi Otvoreni Balkan, koju su u oktobru 2019. pokrenuli albanski premijer Edi Rama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, prvobitno pod nazivom "mini Šengen", i čiji je cilj uspostavljanje slobodnog kretanja ljudi, robe i usluga između zemalja regiona.
Ni promena imena nije promenila stav kosovske vlade, koja se ne slaže sa inicijativama koje mogu izgledati kao zamena za evropske integracione procese, piše Glas Amerike i dodaje da je Inicijativu podržao zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar, koji je istakao da ona ne bi mogla da uspe da šest zemalja Zapadnog Balkana nije deo nje.
Pandemija koronavirusa
U drugoj godini borbe sa pandemijom COVID-19, Kosovo je obeležilo dva teška perioda. U martu je registrovano oko 21.000 zaraženih i 273 smrtna slučaja.
Talas zaraženih kulminirao je u avgustu, kada je, kao nikada do sada, prijavljen 36.461 novi slučaj, što ga čini periodom sa najviše zaraženih od izbijanja pandemije - tokom tog meseca 238 ljudi je izgubilo život zbog posledice bolesti.
Kosovo je do decembra vakcinisalo više od 60 odsto stanovništva starijeg od 18 godina, ali poslednjih meseci beleži pad interesovanja za vakcinaciju, dok su vlasti počele da vakcinišu trećom dozom.
