Predstavnici skoro 200 zemalja saglasili su se u sredu na klimatskom samitu Ujedinjenih nacija COP28 da počnu smanjivanje globalne potrošnje fosilnih goriva kako bi se sprečio najgori uticaji klimatskih promena, što je prvi sporazum takve vrste koji naznačava eventualni kraj ere nafte.
Sporazum postignut u Dubaiju posle dve nedelje teških pregovora trebalo bi da pošalje snažan signal investitorima i kreatorima politike da je svet sada ujedinjen u želji da prekine upotreba fosilnih goriva, za šta naučnici kažu da je poslednja najbolja nada da se spreči klimatska katastrofa.
"To je prvi put da se svet ujedinjuje oko tako jasnog teksta o potrebi prelaska s fosilnih goriva", rekao je norveški ministar spoljnih poslova Espen Bart Ejde (Barth Eide) o sporazumu.
Više od 100 zemalja je snažno lobiralo za snažnije odredbe u sporazumu COP28 za "postepeno ukidanje" upotrebe nafte, gasa i uglja, ali su naišle na snažno protivljenje grupe proizvođača nafte OPEK predvođene Saudijskom Arabijom, koja je tvrdila da svet može da smanji emisije bez izbegavanja konkretnih goriva.
Zbog tog spora, samit je produžen do srede.
Sada kada je dogovor postignut, zemlje su odgovorne za postizanje sporazuma kroz nacionalne politike i ulaganja.
Predloženi sporazum bi posebno pozivao na "prelazak sa fosilnih goriva u energetskim sistemima, na pravedan, uredan i pravičan način... kako bi se postigla neto nula (emisija štetnih gasova) do 2050. u skladu sa naukom".
Takođe poziva na utrostručenje kapaciteta obnovljive energije na globalnom nivou do 2030, pojačavanje napora za smanjenje korišćenja uglja i ubrzanje tehnologija kao što su hvatanje i skladištenje ugljenika koje mogu očistiti industrije koje je teško dekarbonizovati.
"Izvršili smo promenu paradigme koja ima potencijal da redefiniše naše ekonomije", rekao je on na završnoj sednici samita COP28, ubrzo pošto je dogovor odobren.
On je, međutim, upozorio da je "sporazum dobar onoliko koliko je dobra njegova primena".
"Mi smo ono što radimo, a ne ono što govorimo", sultan Al-Džaber iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koji organizovali COP28.
Novi sporazum objavljen rano u sredu ima snažnije formulacije nego u predlozima prethodnih dana, ali i rupe koje su uznemirile kritičare.
Dogovor ne ide toliko daleko da se traži "postepeno ukidanje" fosilnih goriva, za šta se zalagalo više od 100 zemalja. Umesto toga, poziva se na "prelazak sa fosilnih goriva u energetskim sistemima, na pravedan, uredan i pravičan način, ubrzavajući delovanje u ovoj kritičnoj deceniji".
Ta tranzicija bi bila na način da se svet dovede do nulte emisije gasova s efektom staklene bašte 2050. godine i da sledi diktate nauke o klimi. Predviđa se da će svet dostići vrhunac rasta zagađenja ugljenikom do 2025. godine kako bi ostvario cilj, mada se daje prostora pojedinim zemljama kao što je Kina da kasnije dostignu vrhunac.
"Svet gori, moramo da reagujemo odmah", rekao je irski ministar za životnu sredinu Imon Rajan (Eamon Ryan).
Intenzivne sednice sa svakakvim vrstama delegata ušle su u kasne sate do srede ujutro pošto je prvobitni dokument predsedništva konferencije naljutio mnoge zemlje izbegavanjem odlučnih poziva na akciju na suzbijanju zagrevanja.
Zatim je predsedništvo Ujedinjenih Arapskih Emirata predstavilo delegatima iz skoro 200 zemalja novi centralni dokument neposredno posle svitanja.
To je treća verzija predstavljena za oko dve nedelje konferencije i reč "nafta" se ne pojavljuje nigde u dokumentu od 21 stranice, mada se "fosilna goriva" pojavljuju dva puta.
Alijansa malih ostrvskih država u saopštenju je navela da je tekst "postepeni, a ne transformacioni. U ovom tekstu vidimo mnoštvo rupa koje su za nas glavna briga".
"Bio nam je potreban globalni signal za rešavanje pitanja fosilnih goriva. Ovo je prvi put u 28 godina da su zemlje prinuđene da se bave fosilnim gorivima", rekao je za Asošijeted pres direktor Centra za biološki diverzitet za energetsku pravdu Žan Su (Jean Su). "Dakle, to je generalno pobeda. Ali stvarni detalji u ovome su ozbiljno manjkavi."
"To je prvi put da se svet ujedinjuje oko tako jasnog teksta o potrebi prelaska s fosilnih goriva", rekao je norveški ministar spoljnih poslova Espen Bart Ejde (Barth Eide) o sporazumu.
Više od 100 zemalja je snažno lobiralo za snažnije odredbe u sporazumu COP28 za "postepeno ukidanje" upotrebe nafte, gasa i uglja, ali su naišle na snažno protivljenje grupe proizvođača nafte OPEK predvođene Saudijskom Arabijom, koja je tvrdila da svet može da smanji emisije bez izbegavanja konkretnih goriva.
Zbog tog spora, samit je produžen do srede.
Sada kada je dogovor postignut, zemlje su odgovorne za postizanje sporazuma kroz nacionalne politike i ulaganja.
Predloženi sporazum bi posebno pozivao na "prelazak sa fosilnih goriva u energetskim sistemima, na pravedan, uredan i pravičan način... kako bi se postigla neto nula (emisija štetnih gasova) do 2050. u skladu sa naukom".
Takođe poziva na utrostručenje kapaciteta obnovljive energije na globalnom nivou do 2030, pojačavanje napora za smanjenje korišćenja uglja i ubrzanje tehnologija kao što su hvatanje i skladištenje ugljenika koje mogu očistiti industrije koje je teško dekarbonizovati.
'Istorijski paket'
Predsedavajući COP28 Sultan al-Džaber pozdravio je odobreni klimatski sporazum kao "istorijski paket" mera koji nudi "snažan plan" da cilj o zagrevanju planete do 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijske nivoe bude ostvariv."Izvršili smo promenu paradigme koja ima potencijal da redefiniše naše ekonomije", rekao je on na završnoj sednici samita COP28, ubrzo pošto je dogovor odobren.
On je, međutim, upozorio da je "sporazum dobar onoliko koliko je dobra njegova primena".
"Mi smo ono što radimo, a ne ono što govorimo", sultan Al-Džaber iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koji organizovali COP28.
Bez spominjanja nafte
Al-Džaber je rekao da je usvojeni dogovor "plan koji je nadvođen naukom" i istakao da se prvi put pojavila formulacija o fosilnim gorivima u finalnom sporazumu s klimatskih pregovora UN.Novi sporazum objavljen rano u sredu ima snažnije formulacije nego u predlozima prethodnih dana, ali i rupe koje su uznemirile kritičare.
Dogovor ne ide toliko daleko da se traži "postepeno ukidanje" fosilnih goriva, za šta se zalagalo više od 100 zemalja. Umesto toga, poziva se na "prelazak sa fosilnih goriva u energetskim sistemima, na pravedan, uredan i pravičan način, ubrzavajući delovanje u ovoj kritičnoj deceniji".
Ta tranzicija bi bila na način da se svet dovede do nulte emisije gasova s efektom staklene bašte 2050. godine i da sledi diktate nauke o klimi. Predviđa se da će svet dostići vrhunac rasta zagađenja ugljenikom do 2025. godine kako bi ostvario cilj, mada se daje prostora pojedinim zemljama kao što je Kina da kasnije dostignu vrhunac.
"Svet gori, moramo da reagujemo odmah", rekao je irski ministar za životnu sredinu Imon Rajan (Eamon Ryan).
Intenzivne sednice sa svakakvim vrstama delegata ušle su u kasne sate do srede ujutro pošto je prvobitni dokument predsedništva konferencije naljutio mnoge zemlje izbegavanjem odlučnih poziva na akciju na suzbijanju zagrevanja.
Zatim je predsedništvo Ujedinjenih Arapskih Emirata predstavilo delegatima iz skoro 200 zemalja novi centralni dokument neposredno posle svitanja.
To je treća verzija predstavljena za oko dve nedelje konferencije i reč "nafta" se ne pojavljuje nigde u dokumentu od 21 stranice, mada se "fosilna goriva" pojavljuju dva puta.
Alijansa malih ostrvskih država u saopštenju je navela da je tekst "postepeni, a ne transformacioni. U ovom tekstu vidimo mnoštvo rupa koje su za nas glavna briga".
"Bio nam je potreban globalni signal za rešavanje pitanja fosilnih goriva. Ovo je prvi put u 28 godina da su zemlje prinuđene da se bave fosilnim gorivima", rekao je za Asošijeted pres direktor Centra za biološki diverzitet za energetsku pravdu Žan Su (Jean Su). "Dakle, to je generalno pobeda. Ali stvarni detalji u ovome su ozbiljno manjkavi."
