Obraćanjem za pomoć Sjevernoj Koreji, Rusija nastavlja ‘saradnju’ sa nedemokratskim režimima, poput Irana i Sirije, koji i sami imaju složenu situaciju ‘kod kuće’.
Iako je ruski lider još pre godinu dana najavljivao „skori kraj specijalne vojne operacije“, suočen sa brojnim gubicima na prvim linijama, te praktično na istim pozicijama kao i 2014. godine, Vladimir Putin se sada za pomoć obratio Severnoj Koreji.
To je nastavak „saradnje“ sa nedemokratskim režimima, poput Irana i Sirije, koji i sami imaju složenu situaciju „kod kuće“. Iranski dronovi se već duže vreme koriste u Ukrajini, ali su se pokazali kao lake mete za najnovije zapadne PVO sisteme.
Putin je prihvatio i poziv da uskoro poseti Severnu Koreju, što će biti prva ovakva poseta u proteklim decenijama. Zapravo, Putin je i poslednji ruski lider koji je posetio Severnu Koreju – u julu 2000. sreo sa Kim Jong-ilom, ocem današnjeg lidera Kim Jong-una. Ta poseta je i zvanično zabeležena kao „najveći doček stranog lidera u poslednjih 50 godina“, a od aerodroma do predsedničke palate stajalo je više od 250.000 građana.
To podseća i na dugu istoriju (komunističke) Moskve i Pjongjanga. Iako su Sovjeti direktno podržavali Severnu Koreju do kraja ’80-ih, odnosi nisu bili na najvišem nivou. Nijedan sovjetski lider nikada nije posetio Pjongjang, dok je Kim Il-sung, osnivač Severne Koreje, putovao u Moskvu nekoliko puta ’50-ih godina, kako bi od Staljina tražio oružje za vreme Korejskog rata, a kasnije se nekoliko puta susretao i sa Nikitom Hruščovim. (Kim Il-sung je dva puta posetio i tadašnju Jugoslaviju, prvi put 1975, kada je dočekan na Brdu kod Kranja i na Bledu, dok je drugi put u SFRJ boravio početkom maja 1980, na sahrani Josipa Broza Tita.) Poslednji susret „oca“ Severne Koreje i nekog od ruskih lidera desio se 1986. u Moskvi, kada je Kim Il-sung imao sastanke sa Gorbačovom.
Jedan od razloga je i što su decenijama ove zemlje i pod različitim vrstama sankcija, te su stari sovjetski dizajni „dovoljno dobri“, zapravo – najjeftiniji su za masovnu proizvodnju.
Severna Koreja i Iran su i zemlje sa najvećim brojem međunarodnih sankcija i embarga u poslednjim decenijama, a pre njih je to bila jedino tadašnja Savezna republika Jugoslavija.
Iako Kina može relativno lako da proda ili „pozajmi“ Rusiji različite moderne oružane sisteme, poput PHL-16 i PHL-03 PVO sistema, HQ-16/B navođenih raketa, te PGZ-95 sistema za obaranje dronova, ona to ne čini iz nekoliko razloga, a prvi je – ekonomski. Najveći kupci za proizvode kineske industrije su SAD i zemlje EU, a stručnjaci i analitičari navode da bi bilo kakve zapadne trgovinske sankcije Pekingu ovu razmenu smanjile za najmanje 20 do 30 odsto, što je više od 280 milijardi dolara.
Sa druge strane, Kina ipak pomaže „informacijama“. Nedavno je SAD stavio na „crnu listu“ kinesku aerosvemirsku kompaniju Changsha Tianyi, zbog toga što je preko ruske kompanije Terra Tech dostavljala detaljne satelitske slike i informacije, koje su zatim koristili kako FSB i GRU, tako i u međuvremenu rasformirana grupa Wagner.
Iz istog razloga, Putin nije prisustvovao ni samitu zemalja BRICS-a, održanom u Johannesburgu u Južnoj Africi. Iako su tamošnji političari mesecima najavljivali da „neće uhapsiti Putina ako dođe na samit BRICS“, nagađanja je prekinuo predsednik Južne Afrike Cyril Ramaphosa, koji je naveo kako je postigao „usmeni dogovor sa Putinom“ da ne prisustvuje samitu. Njegov kolega, predsednik Brazila Luiz Inacio Lula da Silva pre desetak dana je opet „promenio mišljenje“, navodeći da bi Putin mogao da bude uhapšen ako se pojavi na sledećem samitu grupe zemalja G20 koji se naredne godine održava u Rio de Janeiru. On je takođe osporio članstvo Brazila u Sudu za ratne zločine UN-a, navodeći da se on „često koristi u svrhu političkih pritisaka’.
Putin neće prisustvovati ni Generalnoj skupštini UN-a u New Yorku, a i tamo će ga zameniti Lavrov. Putin je preskočio nekoliko godišnjih skupština UN-a, a na poslednjoj kojoj je prisustvovao, 2015. godine, oštro je kritikovao NATO, navodeći da se on „i dalje širi, uprkos kraju SSSR-a, te brojnim obećanjima i uveravanjima pruženim Moskvi da se to neće desiti“.
To je nastavak „saradnje“ sa nedemokratskim režimima, poput Irana i Sirije, koji i sami imaju složenu situaciju „kod kuće“. Iranski dronovi se već duže vreme koriste u Ukrajini, ali su se pokazali kao lake mete za najnovije zapadne PVO sisteme.
Putin je prihvatio i poziv da uskoro poseti Severnu Koreju, što će biti prva ovakva poseta u proteklim decenijama. Zapravo, Putin je i poslednji ruski lider koji je posetio Severnu Koreju – u julu 2000. sreo sa Kim Jong-ilom, ocem današnjeg lidera Kim Jong-una. Ta poseta je i zvanično zabeležena kao „najveći doček stranog lidera u poslednjih 50 godina“, a od aerodroma do predsedničke palate stajalo je više od 250.000 građana.
To podseća i na dugu istoriju (komunističke) Moskve i Pjongjanga. Iako su Sovjeti direktno podržavali Severnu Koreju do kraja ’80-ih, odnosi nisu bili na najvišem nivou. Nijedan sovjetski lider nikada nije posetio Pjongjang, dok je Kim Il-sung, osnivač Severne Koreje, putovao u Moskvu nekoliko puta ’50-ih godina, kako bi od Staljina tražio oružje za vreme Korejskog rata, a kasnije se nekoliko puta susretao i sa Nikitom Hruščovim. (Kim Il-sung je dva puta posetio i tadašnju Jugoslaviju, prvi put 1975, kada je dočekan na Brdu kod Kranja i na Bledu, dok je drugi put u SFRJ boravio početkom maja 1980, na sahrani Josipa Broza Tita.) Poslednji susret „oca“ Severne Koreje i nekog od ruskih lidera desio se 1986. u Moskvi, kada je Kim Il-sung imao sastanke sa Gorbačovom.
Historija okreće priču
Više od pola veka kasnije, istorija se pobrinula da sada Putin, suočen sa hroničnim nedostatkom municije za stare sovjetske sisteme, pomoć traži upravo od – Severne Koreje, Irana i Sirije. Razlozi za to su pre svega tehnički, jer se u tim zemljama i danas u odbrambenoj industriji masovno kopiraju i proizvode stari sovjetski sistemi, pre svega municija, razne vrste granata i bombi, te rakete za PVO sisteme.Jedan od razloga je i što su decenijama ove zemlje i pod različitim vrstama sankcija, te su stari sovjetski dizajni „dovoljno dobri“, zapravo – najjeftiniji su za masovnu proizvodnju.
Severna Koreja i Iran su i zemlje sa najvećim brojem međunarodnih sankcija i embarga u poslednjim decenijama, a pre njih je to bila jedino tadašnja Savezna republika Jugoslavija.
A gdje je pomoć BRICS-a?
Iako je SAD skoro godinu dana upozoravao Kinu da će se „suočiti sa ozbiljnim merama i sankcijama ako isporuči moderno oružje Rusiji za upotrebu u Ukrajini“, ispostavilo se da Kina to nije ni nameravala. Kina nije uvela nikakve sankcije prijateljima iz saveza BRICS, ali takođe Moskvi nije isporučila bilo kakve oružane sisteme. Sa druge strane, Kina je praktično jedina zemlja gde Rusija može da i dalje kupuje čipove, poluprovodnike i komponente, te računare i opremu za svoje državne organe, kao i za vojne snage. Samo u toku protekle godine, ruske kompanije su kupile čipove i komponente iz Kine za više od 500 miliona dolara. Ove nabavke se vrše preko „ćerki firmi“ velikih ruskih kompanija, uglavnom registrovanih na Kipru, u Turskoj ili u samom Hong Kongu. Kina je, sa druge strane, povećala kupovinu ruskog prirodnog gasa i nafte na preko 80 milijardi dolara, što je za gotovo 30 milijardi dolara više nego u 2021, tako da je Kina trenutno prvi energetski partner Rusije.Iako Kina može relativno lako da proda ili „pozajmi“ Rusiji različite moderne oružane sisteme, poput PHL-16 i PHL-03 PVO sistema, HQ-16/B navođenih raketa, te PGZ-95 sistema za obaranje dronova, ona to ne čini iz nekoliko razloga, a prvi je – ekonomski. Najveći kupci za proizvode kineske industrije su SAD i zemlje EU, a stručnjaci i analitičari navode da bi bilo kakve zapadne trgovinske sankcije Pekingu ovu razmenu smanjile za najmanje 20 do 30 odsto, što je više od 280 milijardi dolara.
Sa druge strane, Kina ipak pomaže „informacijama“. Nedavno je SAD stavio na „crnu listu“ kinesku aerosvemirsku kompaniju Changsha Tianyi, zbog toga što je preko ruske kompanije Terra Tech dostavljala detaljne satelitske slike i informacije, koje su zatim koristili kako FSB i GRU, tako i u međuvremenu rasformirana grupa Wagner.
Neće Putin nigdje
Ostale članice BRICS-a, poput Indije, Brazila i Južne Afrike čine još manje da pomognu „savezniku“ iz Moskve. Indija je među većim kupcima ruskog naoružanja, a više od dve milijarde dolara je zarobljeno u ruskim bankama od početka agresije na Ukrajinu. One su bile namenjene za dva ruska sistema S-400, delove za avione, kao i za delove za naftnu i gasnu industriju. Rusija ih ne isporučuje zbog bojazni da će biti zaplenjeni negde u toku transporta ili da će se i Indija naći pod nekom vrstom sankcija zbog kupovine ruskog naoružanja. Pre početka agresije na Ukrajinu, Rusija i Indija su imale trgovinsku razmenu od najmanje 44 milijardi dolara. Ipak, Putin nije prisustvovao nedavno održanom samitu grupe G20 u Nju Delhiju, zbog međunarodne poternice koju je za njim raspisao Međunarodni krivični sud (ICC). Umesto njega se pojavio ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.Iz istog razloga, Putin nije prisustvovao ni samitu zemalja BRICS-a, održanom u Johannesburgu u Južnoj Africi. Iako su tamošnji političari mesecima najavljivali da „neće uhapsiti Putina ako dođe na samit BRICS“, nagađanja je prekinuo predsednik Južne Afrike Cyril Ramaphosa, koji je naveo kako je postigao „usmeni dogovor sa Putinom“ da ne prisustvuje samitu. Njegov kolega, predsednik Brazila Luiz Inacio Lula da Silva pre desetak dana je opet „promenio mišljenje“, navodeći da bi Putin mogao da bude uhapšen ako se pojavi na sledećem samitu grupe zemalja G20 koji se naredne godine održava u Rio de Janeiru. On je takođe osporio članstvo Brazila u Sudu za ratne zločine UN-a, navodeći da se on „često koristi u svrhu političkih pritisaka’.
Putin neće prisustvovati ni Generalnoj skupštini UN-a u New Yorku, a i tamo će ga zameniti Lavrov. Putin je preskočio nekoliko godišnjih skupština UN-a, a na poslednjoj kojoj je prisustvovao, 2015. godine, oštro je kritikovao NATO, navodeći da se on „i dalje širi, uprkos kraju SSSR-a, te brojnim obećanjima i uveravanjima pruženim Moskvi da se to neće desiti“.
