Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ylva Johansson predstavio je u Briselu novu strategiju za postupanje sa onima koji nemaju zakonski osnov za ostanak u EU.
Evropska komisija želi da se više ilegalnih migranata vrati tamo odakle su došli. Do sada je samo 21% onih koji nisu dobili status izbjeglice deportovano i vraćeno u domovinu.
“Neophodno je da se odmah nakon odluke o odbijanju azila migrantu pošalje zahtjev za njegovu readmisiju u zemlju porijekla. Onda možemo djelovati po toj odluci i zapravo vratiti tu osobu. Zato je toliko važno da radimo zajedno. Države ne mogu same riješiti ovaj problem, a ni Evropska komisija ga ne može riješiti sama", rekla je Ylva Johansson.
Brisel je zabrinut zbog velike količine podnesenih zahtjeva za azil. U 2022. godini podneseno je 924.000 zahtjeva, što je povećanje od 50 posto u odnosu na 2021. godinu. Francuska, Njemačka, Španija i Austrija su zemlje kojima ilegalni imigranti najviše teže. Nisu svi kvalifikovani za međunarodnu zaštitu.
Catherine Woollard, direktorica Evropskog vijeća za izbjeglice i prognanike, nudi svoja rješenja za probleme ovih ekonomskih migranata.
“Jedan od njih bi bio proširenje kanala za legalnu migraciju, čiji se broj u Evropi smanjio u posljednjih 20 godina. Ovi ljudi žele da dođu u Evropu da se zaposle, dok Evropi trebaju radnici”, rekla je Catherine Woollard.
Evropska komisija je spremna da sarađuje na tretmanu migranata sa zemljama njihovog porekla, poštujući ljudska prava. Ali Katherine Woollard vjeruje da bi bilo bolje usmjeriti resurse za razvoj ovih zemalja.
"Zemlje porijekla stvaraju ovu prepreku. Zbog njih Evropa postaje manje popularna i one iskazuju nezadovoljstvo kada se radi na povratku migranata. Ovo nije prioritet mnogih ovih zemalja. U međuvremenu su mogli dobiti transfere novca od onih koji su dobili posao u Evropi. Ove zemlje bi mogle koristiti znanje i iskustvo koji dobivaju u inostranstvu njihovi građani koji žele pomoći svojoj domovini, ali preselili u inostranstvo", rekla je Woollard.
Dokument o "novoj strategiji" pristupa migrantima raspravljat će se na neformalnom sastanku ministara pravde i unutrašnjih poslova u Stockholmu krajem ove sedmice.
“Neophodno je da se odmah nakon odluke o odbijanju azila migrantu pošalje zahtjev za njegovu readmisiju u zemlju porijekla. Onda možemo djelovati po toj odluci i zapravo vratiti tu osobu. Zato je toliko važno da radimo zajedno. Države ne mogu same riješiti ovaj problem, a ni Evropska komisija ga ne može riješiti sama", rekla je Ylva Johansson.
Brisel je zabrinut zbog velike količine podnesenih zahtjeva za azil. U 2022. godini podneseno je 924.000 zahtjeva, što je povećanje od 50 posto u odnosu na 2021. godinu. Francuska, Njemačka, Španija i Austrija su zemlje kojima ilegalni imigranti najviše teže. Nisu svi kvalifikovani za međunarodnu zaštitu.
Catherine Woollard, direktorica Evropskog vijeća za izbjeglice i prognanike, nudi svoja rješenja za probleme ovih ekonomskih migranata.
“Jedan od njih bi bio proširenje kanala za legalnu migraciju, čiji se broj u Evropi smanjio u posljednjih 20 godina. Ovi ljudi žele da dođu u Evropu da se zaposle, dok Evropi trebaju radnici”, rekla je Catherine Woollard.
Evropska komisija je spremna da sarađuje na tretmanu migranata sa zemljama njihovog porekla, poštujući ljudska prava. Ali Katherine Woollard vjeruje da bi bilo bolje usmjeriti resurse za razvoj ovih zemalja.
"Zemlje porijekla stvaraju ovu prepreku. Zbog njih Evropa postaje manje popularna i one iskazuju nezadovoljstvo kada se radi na povratku migranata. Ovo nije prioritet mnogih ovih zemalja. U međuvremenu su mogli dobiti transfere novca od onih koji su dobili posao u Evropi. Ove zemlje bi mogle koristiti znanje i iskustvo koji dobivaju u inostranstvu njihovi građani koji žele pomoći svojoj domovini, ali preselili u inostranstvo", rekla je Woollard.
Dokument o "novoj strategiji" pristupa migrantima raspravljat će se na neformalnom sastanku ministara pravde i unutrašnjih poslova u Stockholmu krajem ove sedmice.
