Poruka koju Sjedinjene Države šalju Srbiji isporukom protivtenkovskih raketa Kosovu je da se zvanični Beograd ne smatra pouzdanim partnerom, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Kurt Basiner (Bassuener), viši stručni saradnik u Savetu za politiku demokratizacije sa sedištem u Berlinu.
Objava Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da su odobrile Prištini da kupi američki sistem Džavelin (Javelin) za Srbiju je "veliko razočarenje", kako je okarakterisao predsednik Aleksandar Vučić 11. januara nakon što mu je tu odluku predočio ambasador Kristofer Hil (Christopher Hill).
Vašington je najavio da će Kosovu prodati 246 projektila američke proizvodnje za uništavanje tenkova, odgovarajuću opremu i obuku u vrednosti od 75 miliona dolara.
Kurt Basiner smatra da ovaj potez još ne pokazuje suštinsko preispitivanje politike Zapada prema Vučiću, ali da jeste naznaka da se to može razmatrati.
"Poruka koju SAD šalju ovom prodajom – a koju je ambasador Hil morao da prenese – jeste da se Srbija, uprkos zapadnim izjavama da je partner u dijalogu, ne smatra pouzdanim partnerom ili pouzdanim pod trenutnim rukovodstvom", kaže Basiner.
"Amerikanci su sada pokazali da više ne žele da tolerišu situacije kao što su napad u Banjskoj i spuštanje naše vojske na samu granicu", kaže za RSE Vladan Živulović, predsednik Atlantskog saveta Srbije (ASS).
"SAD su ovim rukovodstvu u Beogradu poslale signal da žele da isključe mogućnost da se Kosovo koristi za eskalacije, koje se očigledno događaju u trenucima kada u Srbiji postoji unutrašnja politička kriza", dodaje Živulović.
U napadu oružane grupe na kosovsku policiju 24. septembra je ubijen jedan policajac, a u razmeni vatre su potom ubijena trojica napadača srpske nacionalnosti.
Odgovornost za napad preuzeo je tadašnji potpredsednik stranke kosovskih Srba Srpska lista Milan Radojičić.
Srbija je tokom te i ranijih kriza na Kosovu više puta podizala borbenu gotovost i povećavala prisustvo vojske na granici sa Kosovom.
Na zahtev SAD krajem septembra Srbija je duž granice sa Kosovom povukla određeni broj vojnika i opreme.
Kurt Basiner takođe ocenjuje da je incident u Banjskoj jedan od motiva Sjedinjenih Država da pojačaju odbrambenu sposobnost Kosova.
On dodaje da je važan detalj i to što je za to izabran trenutak održavanja vanrednih izbora u Srbiji, 17. decembra 2023. godine. Međunarodna posmatračka misija OEBS-a, kao i lokalna posmatračka misija CRTA, izvestili su o brojnim izbornim nepravilnostima, među kojima je najdrastičnija dovođenje birača iz okolnih zemalja kako bi glasali na lokalnim izborima u Beogradu.
"Na mojim sastancima u Vašingtonu, nisam primetio veliku promenu u načinu razmišljanja. Ali postoji više priznanja da politike koje su do sada vođene nisu dale željeni rezultat. Zato se nadam da je odluka o Dževelinu jedan rani signal dugo zakasnelog strateškog pogleda na Zapadni Balkan – sa obe strane Atlantika", kaže Basiner.
"To naoružavanje vidim kao neku vrstu odgovora na ono što Vučić stalno radi – hvali se da nabavlja novo naoružanje", kaže Jakšić.
Dan pre nego što mu je Vašington saopštio odluku o prodaji protivtenkovskih raketa Kosovu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prilikom posete Ruskom domu u Beogradu rekao da Srbija nastavlja da naoružava svoju vojsku.
"To rade svi u regionu. Naše je da ne zaostajemo. Uskoro ćete to moći i da vidite, obavestićemo vas o datumu", rekao je Vučić 10. januara.
Takođe, predsednik Srbije je 9. januara ove godine, gostujući na televiziji Pink rekao da Srbija ima najmoćniju vojsku u regionu, pozivajući se na izveštaj američkog sajta "Global firepower". Prema tim podacima Srbija se našla na 58. mestu među 145 država i ispred Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Kosova.
Vladan Živulović, iz Atlantskog saveta, kaže da je važno da Srbija ne čini ishitrene poteze.
"Često rizikujemo u spoljnoj politici i došli smo do toga da Amerika Prištini šalje protivtenkovske rakete. To govori da je Srbija izgubila poverenje SAD, koje su na kraju odlučile da je najbolje da naoružaju Kosovo", naveo je Živulović.
Boško Jakšić smatra da se u dogledno vreme tenzije između Srbije i Kosova neće smirivati.
"Sada treba očekivati Vučićev potez i to će verovatno voditi daljem zaoštravanju", ocenio je Jakšić.
Kurt Basiner očekuje da će naoružavanje Kosova "retorički i politički izazvati trvenja", ali i napominje da bi na terenu to moglo da utiče na spuštanje tenzija.
"Očekujem da će, naprotiv, uspostavljanje veće ravnoteže odvraćanja između Kosova i Srbije – koja je masovno nagomilavanje oružja nesrazmerno snagama potencijalnog protivnika – smanjiti tenzije koje su najopasnije: organizovano oružano nasilje", smatra Basiner.
Međunarodna organizacija za vojna pitanja "Global Firepower" procenjuje da Srbija raspolaže sa 323 tenka koji dobrim delom doprinose da se po njenom indeksu vojne moći u svetu nalazi na 58. mestu.
Prema podacima Ministarstva odbrane, tenk M-84 osnovno je sredstvo u oklopnim jedinicama Vojske Srbije. Proizvodio se u bivšoj Jugoslaviji (SFRJ) po licenci sovjetskog tenka T-72. U junu 2020. u Remontnom zavodu u Čačku predstavljena je modernizovana verzija M-84 što je Vojska okarakterisala kao "iskorak u osposobljavanju oružanih snaga".
"Srbija je regionalna tenkovska sila i jedna od najsnažnijih tenkovskih nacija u celoj Evropi", ocenio je tada ministar odbrane Aleksandar Vulin.
Od Kine je kupila protivvazduhoplovni sistem FK-3 i bespilotne letelice.
Nabavila je i zapadnoevropske Erbas (Airbus) helikoptere H 145-M i Super Puma, avione-transportere CASA C-295, od Francuske PVO sistem Mistral, dok od te zemlje razmatra i nabavku borbenih aviona Rafal.
U julu prošle godine SAD su isporučile polovinu kontingenta od 118 lakih oklopnih vozila Hamvi (Humvee) koje je Srbija kupila za potrebe učešća u svetskim mirovnim misijama.
Informativna platforma Balkanska bezbednosna mreža objavila 2022. godine da je Srbija u skoro tri stotine ugovora sa 31 državom naručila oružje u vrednosti od 1,3 milijarde dolara, te da je od 2015. do 2021. Srbija uvećala budžet za odbranu za 70 odsto - na oko 1,4 milijarde godišnje.
Zvanični podaci o cenama borbenih sistema, naoružanja i vojne opreme u Srbiji nisu dostupni jer se, kako povremeno saopštavaju nadležni, tretiraju kao službena tajna. Tako su i ugovori o kupovini sa Istoka i Zapada, na primer o ceni kineskog FK-3 i helikoptera H145, ostali tajni.
Srbija je od decembra 2006. godine članica Partnerstva za mir, NATO programa koji podrazumeva saradnju sa tim vojnim savezom. Iduće godine proglasila je vojnu neutralnost što joj, po tvrdnjama aktuelne vlasti, omogućava vojnu kooperaciju sa Istokom i sa Zapadom.
Iz tog moratorijuma je 2023. izuzeta međunarodna vežba "Platinasti vuk". Srbija je bila domaćin, a u vežbi su učestvovali pripadnici Vojske SAD, Bosne i Hercegovine, Velike Britanije, Grčke, Italije, Mađarske, Rumunije, Severne Makedonije i Slovenije.
Vašington je najavio da će Kosovu prodati 246 projektila američke proizvodnje za uništavanje tenkova, odgovarajuću opremu i obuku u vrednosti od 75 miliona dolara.
Kurt Basiner smatra da ovaj potez još ne pokazuje suštinsko preispitivanje politike Zapada prema Vučiću, ali da jeste naznaka da se to može razmatrati.
"Poruka koju SAD šalju ovom prodajom – a koju je ambasador Hil morao da prenese – jeste da se Srbija, uprkos zapadnim izjavama da je partner u dijalogu, ne smatra pouzdanim partnerom ili pouzdanim pod trenutnim rukovodstvom", kaže Basiner.
'Logičan sled nakon Banjske'
Atlantski savet, organizacija koja propagira evroatlantske integracije Srbije, ovaj potez Vašingtona vidi kao logičan sled nakon prošlogodišnjih dešavanja na Kosovu."Amerikanci su sada pokazali da više ne žele da tolerišu situacije kao što su napad u Banjskoj i spuštanje naše vojske na samu granicu", kaže za RSE Vladan Živulović, predsednik Atlantskog saveta Srbije (ASS).
"SAD su ovim rukovodstvu u Beogradu poslale signal da žele da isključe mogućnost da se Kosovo koristi za eskalacije, koje se očigledno događaju u trenucima kada u Srbiji postoji unutrašnja politička kriza", dodaje Živulović.
U napadu oružane grupe na kosovsku policiju 24. septembra je ubijen jedan policajac, a u razmeni vatre su potom ubijena trojica napadača srpske nacionalnosti.
Odgovornost za napad preuzeo je tadašnji potpredsednik stranke kosovskih Srba Srpska lista Milan Radojičić.
Srbija je tokom te i ranijih kriza na Kosovu više puta podizala borbenu gotovost i povećavala prisustvo vojske na granici sa Kosovom.
Na zahtev SAD krajem septembra Srbija je duž granice sa Kosovom povukla određeni broj vojnika i opreme.
Kurt Basiner takođe ocenjuje da je incident u Banjskoj jedan od motiva Sjedinjenih Država da pojačaju odbrambenu sposobnost Kosova.
On dodaje da je važan detalj i to što je za to izabran trenutak održavanja vanrednih izbora u Srbiji, 17. decembra 2023. godine. Međunarodna posmatračka misija OEBS-a, kao i lokalna posmatračka misija CRTA, izvestili su o brojnim izbornim nepravilnostima, među kojima je najdrastičnija dovođenje birača iz okolnih zemalja kako bi glasali na lokalnim izborima u Beogradu.
"Na mojim sastancima u Vašingtonu, nisam primetio veliku promenu u načinu razmišljanja. Ali postoji više priznanja da politike koje su do sada vođene nisu dale željeni rezultat. Zato se nadam da je odluka o Dževelinu jedan rani signal dugo zakasnelog strateškog pogleda na Zapadni Balkan – sa obe strane Atlantika", kaže Basiner.
'Amerika odgovorila Vučiću'
Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić smatra da je logično da SAD opremaju oružane snage Kosova jer ih smatraju armijom legitimne države koju priznaju."To naoružavanje vidim kao neku vrstu odgovora na ono što Vučić stalno radi – hvali se da nabavlja novo naoružanje", kaže Jakšić.
Dan pre nego što mu je Vašington saopštio odluku o prodaji protivtenkovskih raketa Kosovu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prilikom posete Ruskom domu u Beogradu rekao da Srbija nastavlja da naoružava svoju vojsku.
"To rade svi u regionu. Naše je da ne zaostajemo. Uskoro ćete to moći i da vidite, obavestićemo vas o datumu", rekao je Vučić 10. januara.
Takođe, predsednik Srbije je 9. januara ove godine, gostujući na televiziji Pink rekao da Srbija ima najmoćniju vojsku u regionu, pozivajući se na izveštaj američkog sajta "Global firepower". Prema tim podacima Srbija se našla na 58. mestu među 145 država i ispred Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Kosova.
Vladan Živulović, iz Atlantskog saveta, kaže da je važno da Srbija ne čini ishitrene poteze.
"Često rizikujemo u spoljnoj politici i došli smo do toga da Amerika Prištini šalje protivtenkovske rakete. To govori da je Srbija izgubila poverenje SAD, koje su na kraju odlučile da je najbolje da naoružaju Kosovo", naveo je Živulović.
Šta dalje?
Ministarstvo odbrane Srbije (MOD) nije dalo komentar na pitanja RSE u vezi sa isporukom američkog sistema Kosovu. Za sada se posle susreta sa Hilom o tome izjasnio jedino Vučić rekavši da će Srbija "nastaviti da čuva mir i doprinosi stabilnosti u regionu".Boško Jakšić smatra da se u dogledno vreme tenzije između Srbije i Kosova neće smirivati.
"Sada treba očekivati Vučićev potez i to će verovatno voditi daljem zaoštravanju", ocenio je Jakšić.
Kurt Basiner očekuje da će naoružavanje Kosova "retorički i politički izazvati trvenja", ali i napominje da bi na terenu to moglo da utiče na spuštanje tenzija.
"Očekujem da će, naprotiv, uspostavljanje veće ravnoteže odvraćanja između Kosova i Srbije – koja je masovno nagomilavanje oružja nesrazmerno snagama potencijalnog protivnika – smanjiti tenzije koje su najopasnije: organizovano oružano nasilje", smatra Basiner.
Sistem 'ispali i zaboravi'
Protivtenkovsko oruđe FGM-148 (Javelin) je samonavođeni raketni sistem američke proizvodnje koji radi po principu "ispali i zaboravi". Specijalizovani međunarodni sajtovi za vojna pitanja okarakterisali su ga kao efikasno oruđe u aktuelnom ratu u Ukrajini kojim je uništen veliki broj ruskih tenkova, oklopnih vozila i bunkera.Međunarodna organizacija za vojna pitanja "Global Firepower" procenjuje da Srbija raspolaže sa 323 tenka koji dobrim delom doprinose da se po njenom indeksu vojne moći u svetu nalazi na 58. mestu.
Prema podacima Ministarstva odbrane, tenk M-84 osnovno je sredstvo u oklopnim jedinicama Vojske Srbije. Proizvodio se u bivšoj Jugoslaviji (SFRJ) po licenci sovjetskog tenka T-72. U junu 2020. u Remontnom zavodu u Čačku predstavljena je modernizovana verzija M-84 što je Vojska okarakterisala kao "iskorak u osposobljavanju oružanih snaga".
"Srbija je regionalna tenkovska sila i jedna od najsnažnijih tenkovskih nacija u celoj Evropi", ocenio je tada ministar odbrane Aleksandar Vulin.
Kupovina sa Istoka i Zapada
Od početka modernizacije vojske 2016. godine, Srbija je za vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovnu odbranu (PVO) većinom nabavljala sa Istoka. Od Rusije polovne lovce MiG-29, helikoptere i PVO sistem Pancir-S1.Od Kine je kupila protivvazduhoplovni sistem FK-3 i bespilotne letelice.
Nabavila je i zapadnoevropske Erbas (Airbus) helikoptere H 145-M i Super Puma, avione-transportere CASA C-295, od Francuske PVO sistem Mistral, dok od te zemlje razmatra i nabavku borbenih aviona Rafal.
U julu prošle godine SAD su isporučile polovinu kontingenta od 118 lakih oklopnih vozila Hamvi (Humvee) koje je Srbija kupila za potrebe učešća u svetskim mirovnim misijama.
Informativna platforma Balkanska bezbednosna mreža objavila 2022. godine da je Srbija u skoro tri stotine ugovora sa 31 državom naručila oružje u vrednosti od 1,3 milijarde dolara, te da je od 2015. do 2021. Srbija uvećala budžet za odbranu za 70 odsto - na oko 1,4 milijarde godišnje.
Zvanični podaci o cenama borbenih sistema, naoružanja i vojne opreme u Srbiji nisu dostupni jer se, kako povremeno saopštavaju nadležni, tretiraju kao službena tajna. Tako su i ugovori o kupovini sa Istoka i Zapada, na primer o ceni kineskog FK-3 i helikoptera H145, ostali tajni.
Srbija je od decembra 2006. godine članica Partnerstva za mir, NATO programa koji podrazumeva saradnju sa tim vojnim savezom. Iduće godine proglasila je vojnu neutralnost što joj, po tvrdnjama aktuelne vlasti, omogućava vojnu kooperaciju sa Istokom i sa Zapadom.
Vojne vežbe
Vojska Srbije je od 2017. godine imala skoro tri puta više vojnih vežbi sa članicama NATO saveza i partnerima u odnosu na vežbe sa Rusijom. Ubrzo nakon ruske invazije na Ukrajinu, u februaru 2022. uvela je moratorijum na održavanje vojnih vežbi sa inostranim partnerima.Iz tog moratorijuma je 2023. izuzeta međunarodna vežba "Platinasti vuk". Srbija je bila domaćin, a u vežbi su učestvovali pripadnici Vojske SAD, Bosne i Hercegovine, Velike Britanije, Grčke, Italije, Mađarske, Rumunije, Severne Makedonije i Slovenije.
