U Beogradu bez odgovora na zahteve Kosova za oslobađanjem građana te zemlje koje vlasti u Srbiji hapse pod optužbama za ratne zločine krajem devedesetih.
Hasan Dakaj, bivši pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), poslednji je uhapšeni u Srbiji gde mu je 6. januara određen jednomesečni pritvor.
Premijer Kosova Albin Kurti izjavio je 10. januara da Srbija "prati metode ruskog predsednika Vladimira Putina" i da su hapšenja kosovskih državljana "zlonamerna i nepravedna".
U Srbiji su uz Dakaja u poslednje tri godine uhapšena još dvojica kosovskih državljana koji su navodno počinili zločine tokom rata na Kosovu.
Iz Ministarstva pravde Srbije nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o zahtevima Prištine za izručenjem njihovih građana i saradnji sa Kosovom na osnovu Sporazuma o međusobnoj pravnoj pomoći koji su dve strane potpisale 2013. u Briselu.
U nevladinom Fondu za humanitarno pravo (FHP) kažu da bi u ovakvim slučajevima Srbija trebalo da ustupi sve dokaze zemlji čiji je državljanin uhapšeni.
"Srbija ne priznaje Kosovo te takva vrsta saradnje ne postoji s tamošnjim tužilaštvom, iako je ranije postojala barem tehnička saradnja sa misijom EULEX", navodi za RSE Jovana Kolarić iz FHP-a.
Iz Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda Kosova upozoravaju na potencijalni rizik od hapšenja za sve bivše pripadnike OVK, zbog čega im savetuju da izbegavaju putovanja kroz Srbiju.
Džavit je nakon privođenja pušten, a Hasanu Dakaju je Viši sud u Beogradu 6. januara odredio jednomesečni pritvor zbog, kako je za RSE rečeno u tom sudu, opasnosti od bekstva.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije tereti ga za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu.
Iz Tužilaštva nisu odgovorili na upit RSE o kom je zločinu reč, niti za šta se Dakaj konkretno tereti.
Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova je saopštilo da je šef Kancelarije za vezu Kosova u Beogradu Jetiš Jašari (Jetiš Jašari) posetio Dakaja u sredu, 10. januara, u Pritvorskoj jedinici Specijalnog suda za ratne zločine u Beogradu, gde se nalazi.
"Što se tiče njegovog tretmana, građanin Dakaj je naglasio da do sada nije doživeo nikakvo fizičko nasilje ili drugi oblik maltretiranja. U međuvremenu mu je omogućeno da telefonom kontaktira svoju porodicu", navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Kosova.
Pravni zastupnik porodice Dakaj, Dževdet Smakići (Xhevdet Smakiqi), rekao je za RSE da se Hasan Dakaj tereti po članu 142. Krivičnog zakona bivše Jugoslavije - za ratne zločine, lišavanje slobode nealbanskih lica, premlaćivanje, mučenje i ubistvo.
Smakići je naveo i da srpske vlasti tvrde da su ovi zločini počinjeni u okolini Prizrena.
Dakaj je, prema rečima Smakićija, pred pravosudnim organima Srbije kategorički negirao optužbe.
"On uopšte nije delovao na tim lokacijama i oseća se potpuno nevinim. Smatramo da je ovo političko zatvaranje. Tužilaštvo nije identifikovalo koga traži, a ne mogu ni svedoci za koje tvrde da će identifikovati osobu od 19 godina, koja sada ima oko 50", rekao je Smakići.
Ministarstvo spoljnih polosva Kosova navelo je da je Dakaj, tokom posete Jašarija, potvrdio da ga Više tužilaštvo za ratne zločine Beograda tereti "za navodne ratne zločine nad nealbanskim stanovništvom tokom rata na Kosovu 1999. godine".
Dakaju je određen advokat po službenoj dužnosti sa kojim RSE nije uspeo da stupi u kontakt.
"Hasan Dakaj se tamo i dalje drži nepravedno i proizvoljno. Ovo nije prvi put, niti je izolovan slučaj. Ovo je smišljeno i zlonamerno ponašanje Srbije, koje je u suprotnosti međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima", rekao je Kurti.
Ministarka pravde Aljubljena Hadžiu (Albulena Haxhiu) izjavila je 10. januara da je njeno ministarstvo u kontaktu sa kosovskim Ministarstvom spoljnih poslova koje poseduje informacije o Dakaju i prati njegovo stanje.
Hadžiu je pozvala međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Srbiju i da ne "ignoriše takvo delovanje".
Vlasti na Kosovu saopštile su prethodno da su o slučaju obavestile kancelariju Evropske unije u Srbiji i ambasade Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije.
"Ovo nije prvi put da se naši građani zlostavljaju, hapse i drže godinama u zatvorima Srbije, i pored naših napora da uspostavimo pravno međunarodnu saradnju u vezi s takvim pitanjima", rekla je Hadžiu na konferenciji za novinare.
Ona tvrdi da je neosnovano prethodno bio osuđen Petrit Dula, koji je izdržao kaznu u Srbiji, a da je neosnovano i dalje u zatvoru Nezir Mehmetaj.
Kosovo je ranije tražilo izručenje Dulje i Mehmetaja od Srbije, ali odgovor nikada nije stigao.
U aprilu 2012. godine uhapšen je Mark Kašnjeti (Kashnjeti) i suđeno mu je za zločin protiv civilnog stanovništva u Prizrenu na Kosovu.
Kašnjeti je oslobođen optužbi.
"Sud je našao da dokazi na koje se pozivao prvostepeni sud ne ukazuju sa dovoljnom sigurnošću da je upravo okrivljeni preduzeo inkriminisane radnje koje mu se stavljaju na teret", kaže za RSE Jovana Kolarić iz FHP-a.
U novembru 2016. pod optužbom za ratni zločin bio je uhapšen Hilmi Keljmendi (Kelmendi), ali je Tužilaštvo odustalo od gonjenja i posle nekoliko dana je pušten da slobodu.
Godine 2018. uhapšen je Ramadan Maljoku (Maloku) koji je optužen za zločin u Gornjem Nerodimlju u opštini Uroševac.
Prihvatanjem sporazuma o priznanju krivice u martu 2019. godine osuđen je na godinu i po dana zatvora.
"Kao i u drugim presudama kojima se potvrđuju sporazumi o priznanju krivice, sud umesto da obrazloži presudu po pravilu samo pobroji članove Zakona o krivičnom postupku te mi zapravo ne znamo na osnovu čega je sve doneta odluka", navodi Jovana Kolarić.
Novembra 2022. Viši sud u Beogradu proglasio je Petrita Dulju krivim za ratni zločin u selu kod Đakovice 1999. godine, dok je bio pripadnik OVK.
Dulja je potom u aprilu 2023. oslobođen optužbi.
U Beogradu je izdržao kaznu prvostepenog suda od dve godine zatvora.
U pritvoru u Srbiji i dalje je Nezir Mehmetaj kojeg su srpske vlasti uhapsile u januaru 2020. na graničnom prelazu Merdare.
Optužen je da je učestvovao u ratnim zločinima protiv civilnog stanovništva u selu Rudica u opštini Klina na Kosovu 1999. godine.
Tužilaštvo Srbije podiglo je protiv njega optužnicu u julu 2020, a suđenje je počelo u aprilu 2021.
Valjon (Valon) Mehmetaj, brat Nezira Mehmetaja, rekao je za RSE da je poslednje ročište održano 14. decembra 2023, dok se naredno očekuje krajem februara 2024. godine.
"Suđenje se vodi, ali oni nemaju činjenice. Samo mu produžavaju pritvor", rekao je on.
Mehmetaj je dodao da su Nezira u zavoru posećivala deca, ali ne i on i njegova braća.
"Uvek imamo sumnju da ne upadamo u zamku", rekao je Valjon Mehmetaj, misleći na mogućnost eventualnog hapšenja od strane srpskih vlasti.
Ocenio je da je držanje njegovog brata u pritvoru četiri godine "uskraćivanje svakog ljudskog prava".
Iz Tužilaštva za ratne zločine Srbije nisu odgovorili na pitanja RSE o postupku protiv Mehmetaja.
"Suđenje je mnogo puta odlagano zbog nedolaska ili nedostupnosti svedoka. Osim toga, zbog promene predsednika sudskog veća glavni pretres u ovom predmetu je počeo iznova u junu 2023", navodi Jovana Kolarić iz FHP-a.
Ona dodaje da Tužilaštvo tri godine insistira na ispitivanju zaštićenog svedoka čije prisustvo nije u stanju da obezbedi, a sud takvo ponašenje toleriše, iako je sam svedok u više navrata sudu poručio da ne želi da svedoči.
Behdžet Šalja (Behxhet Shala) iz ovog saveta ukazuje da rizik od hapšenja u Srbiji postoji za sve bivše pripadnike OVK.
"Srbija bi jednostavno mogla da dobije imena koja su joj potrebna ili da kopira spisak veterana (OVK) i ubaci ga u svoje baze podataka. Svakog ko je na spisku, ako (Srbija) bude imala interes ili priliku, uhapsiće ga", rekao je Šalja.
On je savetovao svima da izbegavaju putovanja kroz Srbiju.
Šalja smatra i da se može očekivati intenziviranje hapšenja Albanaca na granici.
"Hapšenje Albanaca će biti pojačano kao odgovor na hapšenje Srba (od strane kosovskih vlasti) ili podizanje optužnica za ratne zločine na Kosovu. Ovo je jednostavno odgovor", ocenio je Šalja.
Tokom 2023. godine Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je 15 optužnica za ratne zločine. Osam predviđa suđenje u odsustvu.
"Rešenje za ovakve situacije bi svakako bilo postojanje međunarodne pravne saradnje između Kosova i Srbije, kroz potpisivanje protokola o saradnji između specijalnih tužilaštva Kosova i Srbije", navodi Jovana Kolarić iz FHP-a.
Srbija i Kosovo su 2013. u Briselu uz posredstvo Evropske unije (EU) postigli Sporazum o međusobnoj pravnoj pomoći.
Njime je predviđeno da dve zemlje razmenjuju pravosudne zahteve preko predstavnika EU.
Prema sporazumu, Kosovo prvo podnosi zahtev Kancelariji EU na Kosovu, odakle ide u Kancelariju EU u Srbiji, a odatle u Ministarstvo pravde Srbije.
Odgovor se prosleđuje na isti način.
Prema podacima Kosovskog instituta za pravosuđe, koji prati rad sudova u zemlji, Srbija nije sarađivala ni u jednom slučaju u vezi sa ratnim zločinima.
Povodom ranijih hapšenja kosovskih državljana, iz Evropske unije su poručili da "u slučajevima krivičnog gonjenja prioritet treba dati sudovima u mestu prebivališta, na Kosovu ili u Srbiji".
Premijer Kosova Albin Kurti izjavio je 10. januara da Srbija "prati metode ruskog predsednika Vladimira Putina" i da su hapšenja kosovskih državljana "zlonamerna i nepravedna".
U Srbiji su uz Dakaja u poslednje tri godine uhapšena još dvojica kosovskih državljana koji su navodno počinili zločine tokom rata na Kosovu.
Iz Ministarstva pravde Srbije nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o zahtevima Prištine za izručenjem njihovih građana i saradnji sa Kosovom na osnovu Sporazuma o međusobnoj pravnoj pomoći koji su dve strane potpisale 2013. u Briselu.
U nevladinom Fondu za humanitarno pravo (FHP) kažu da bi u ovakvim slučajevima Srbija trebalo da ustupi sve dokaze zemlji čiji je državljanin uhapšeni.
"Srbija ne priznaje Kosovo te takva vrsta saradnje ne postoji s tamošnjim tužilaštvom, iako je ranije postojala barem tehnička saradnja sa misijom EULEX", navodi za RSE Jovana Kolarić iz FHP-a.
Iz Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda Kosova upozoravaju na potencijalni rizik od hapšenja za sve bivše pripadnike OVK, zbog čega im savetuju da izbegavaju putovanja kroz Srbiju.
Šta kažu u Beogradu?
Hasana Dakaja i njegovog brata Džavita (Xhavit) srpske vlasti uhapsile su 5. januara nakon što su preko graničnog prelaza Merdare sa Kosova ušli u Srbiju.Džavit je nakon privođenja pušten, a Hasanu Dakaju je Viši sud u Beogradu 6. januara odredio jednomesečni pritvor zbog, kako je za RSE rečeno u tom sudu, opasnosti od bekstva.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije tereti ga za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu.
Iz Tužilaštva nisu odgovorili na upit RSE o kom je zločinu reč, niti za šta se Dakaj konkretno tereti.
Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova je saopštilo da je šef Kancelarije za vezu Kosova u Beogradu Jetiš Jašari (Jetiš Jašari) posetio Dakaja u sredu, 10. januara, u Pritvorskoj jedinici Specijalnog suda za ratne zločine u Beogradu, gde se nalazi.
"Što se tiče njegovog tretmana, građanin Dakaj je naglasio da do sada nije doživeo nikakvo fizičko nasilje ili drugi oblik maltretiranja. U međuvremenu mu je omogućeno da telefonom kontaktira svoju porodicu", navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Kosova.
Pravni zastupnik porodice Dakaj, Dževdet Smakići (Xhevdet Smakiqi), rekao je za RSE da se Hasan Dakaj tereti po članu 142. Krivičnog zakona bivše Jugoslavije - za ratne zločine, lišavanje slobode nealbanskih lica, premlaćivanje, mučenje i ubistvo.
Smakići je naveo i da srpske vlasti tvrde da su ovi zločini počinjeni u okolini Prizrena.
Dakaj je, prema rečima Smakićija, pred pravosudnim organima Srbije kategorički negirao optužbe.
"On uopšte nije delovao na tim lokacijama i oseća se potpuno nevinim. Smatramo da je ovo političko zatvaranje. Tužilaštvo nije identifikovalo koga traži, a ne mogu ni svedoci za koje tvrde da će identifikovati osobu od 19 godina, koja sada ima oko 50", rekao je Smakići.
Ministarstvo spoljnih polosva Kosova navelo je da je Dakaj, tokom posete Jašarija, potvrdio da ga Više tužilaštvo za ratne zločine Beograda tereti "za navodne ratne zločine nad nealbanskim stanovništvom tokom rata na Kosovu 1999. godine".
Dakaju je određen advokat po službenoj dužnosti sa kojim RSE nije uspeo da stupi u kontakt.
Šta kažu na Kosovu?
Premijer Kosova Aljbin Kurti optužio je Srbiju za, kako je rekao, nepravedna, namerna i zlonamerna hapšenja građana Kosova."Hasan Dakaj se tamo i dalje drži nepravedno i proizvoljno. Ovo nije prvi put, niti je izolovan slučaj. Ovo je smišljeno i zlonamerno ponašanje Srbije, koje je u suprotnosti međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima", rekao je Kurti.
Ministarka pravde Aljubljena Hadžiu (Albulena Haxhiu) izjavila je 10. januara da je njeno ministarstvo u kontaktu sa kosovskim Ministarstvom spoljnih poslova koje poseduje informacije o Dakaju i prati njegovo stanje.
Hadžiu je pozvala međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Srbiju i da ne "ignoriše takvo delovanje".
Vlasti na Kosovu saopštile su prethodno da su o slučaju obavestile kancelariju Evropske unije u Srbiji i ambasade Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije.
"Ovo nije prvi put da se naši građani zlostavljaju, hapse i drže godinama u zatvorima Srbije, i pored naših napora da uspostavimo pravno međunarodnu saradnju u vezi s takvim pitanjima", rekla je Hadžiu na konferenciji za novinare.
Ona tvrdi da je neosnovano prethodno bio osuđen Petrit Dula, koji je izdržao kaznu u Srbiji, a da je neosnovano i dalje u zatvoru Nezir Mehmetaj.
Kosovo je ranije tražilo izručenje Dulje i Mehmetaja od Srbije, ali odgovor nikada nije stigao.
Koga je i zašto Srbija hapsila?
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, na granici Srbije sa Kosovom do sada su uhapšene četiri osobe kojima je suđeno za ratne zločine.U aprilu 2012. godine uhapšen je Mark Kašnjeti (Kashnjeti) i suđeno mu je za zločin protiv civilnog stanovništva u Prizrenu na Kosovu.
Kašnjeti je oslobođen optužbi.
"Sud je našao da dokazi na koje se pozivao prvostepeni sud ne ukazuju sa dovoljnom sigurnošću da je upravo okrivljeni preduzeo inkriminisane radnje koje mu se stavljaju na teret", kaže za RSE Jovana Kolarić iz FHP-a.
U novembru 2016. pod optužbom za ratni zločin bio je uhapšen Hilmi Keljmendi (Kelmendi), ali je Tužilaštvo odustalo od gonjenja i posle nekoliko dana je pušten da slobodu.
Godine 2018. uhapšen je Ramadan Maljoku (Maloku) koji je optužen za zločin u Gornjem Nerodimlju u opštini Uroševac.
Prihvatanjem sporazuma o priznanju krivice u martu 2019. godine osuđen je na godinu i po dana zatvora.
"Kao i u drugim presudama kojima se potvrđuju sporazumi o priznanju krivice, sud umesto da obrazloži presudu po pravilu samo pobroji članove Zakona o krivičnom postupku te mi zapravo ne znamo na osnovu čega je sve doneta odluka", navodi Jovana Kolarić.
Novembra 2022. Viši sud u Beogradu proglasio je Petrita Dulju krivim za ratni zločin u selu kod Đakovice 1999. godine, dok je bio pripadnik OVK.
Dulja je potom u aprilu 2023. oslobođen optužbi.
U Beogradu je izdržao kaznu prvostepenog suda od dve godine zatvora.
U pritvoru u Srbiji i dalje je Nezir Mehmetaj kojeg su srpske vlasti uhapsile u januaru 2020. na graničnom prelazu Merdare.
Optužen je da je učestvovao u ratnim zločinima protiv civilnog stanovništva u selu Rudica u opštini Klina na Kosovu 1999. godine.
Tužilaštvo Srbije podiglo je protiv njega optužnicu u julu 2020, a suđenje je počelo u aprilu 2021.
Valjon (Valon) Mehmetaj, brat Nezira Mehmetaja, rekao je za RSE da je poslednje ročište održano 14. decembra 2023, dok se naredno očekuje krajem februara 2024. godine.
"Suđenje se vodi, ali oni nemaju činjenice. Samo mu produžavaju pritvor", rekao je on.
Mehmetaj je dodao da su Nezira u zavoru posećivala deca, ali ne i on i njegova braća.
"Uvek imamo sumnju da ne upadamo u zamku", rekao je Valjon Mehmetaj, misleći na mogućnost eventualnog hapšenja od strane srpskih vlasti.
Ocenio je da je držanje njegovog brata u pritvoru četiri godine "uskraćivanje svakog ljudskog prava".
Iz Tužilaštva za ratne zločine Srbije nisu odgovorili na pitanja RSE o postupku protiv Mehmetaja.
"Suđenje je mnogo puta odlagano zbog nedolaska ili nedostupnosti svedoka. Osim toga, zbog promene predsednika sudskog veća glavni pretres u ovom predmetu je počeo iznova u junu 2023", navodi Jovana Kolarić iz FHP-a.
Ona dodaje da Tužilaštvo tri godine insistira na ispitivanju zaštićenog svedoka čije prisustvo nije u stanju da obezbedi, a sud takvo ponašenje toleriše, iako je sam svedok u više navrata sudu poručio da ne želi da svedoči.
Rizik od hapšenja za sve bivše pripadnike OVK
Iz Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda Kosova poručuju da su poslednji uhapšeni Hasan Dakaj i Nezir Mehmetaj trenutno jedini kosovski državljani koji se nalaze u pritvoru u Srbiji.Behdžet Šalja (Behxhet Shala) iz ovog saveta ukazuje da rizik od hapšenja u Srbiji postoji za sve bivše pripadnike OVK.
"Srbija bi jednostavno mogla da dobije imena koja su joj potrebna ili da kopira spisak veterana (OVK) i ubaci ga u svoje baze podataka. Svakog ko je na spisku, ako (Srbija) bude imala interes ili priliku, uhapsiće ga", rekao je Šalja.
On je savetovao svima da izbegavaju putovanja kroz Srbiju.
Šalja smatra i da se može očekivati intenziviranje hapšenja Albanaca na granici.
"Hapšenje Albanaca će biti pojačano kao odgovor na hapšenje Srba (od strane kosovskih vlasti) ili podizanje optužnica za ratne zločine na Kosovu. Ovo je jednostavno odgovor", ocenio je Šalja.
Tokom 2023. godine Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je 15 optužnica za ratne zločine. Osam predviđa suđenje u odsustvu.
Gde je rešenje?
"Rešenje za ovakve situacije bi svakako bilo postojanje međunarodne pravne saradnje između Kosova i Srbije, kroz potpisivanje protokola o saradnji između specijalnih tužilaštva Kosova i Srbije", navodi Jovana Kolarić iz FHP-a.
Srbija i Kosovo su 2013. u Briselu uz posredstvo Evropske unije (EU) postigli Sporazum o međusobnoj pravnoj pomoći.
Njime je predviđeno da dve zemlje razmenjuju pravosudne zahteve preko predstavnika EU.
Prema sporazumu, Kosovo prvo podnosi zahtev Kancelariji EU na Kosovu, odakle ide u Kancelariju EU u Srbiji, a odatle u Ministarstvo pravde Srbije.
Odgovor se prosleđuje na isti način.
Prema podacima Kosovskog instituta za pravosuđe, koji prati rad sudova u zemlji, Srbija nije sarađivala ni u jednom slučaju u vezi sa ratnim zločinima.
Povodom ranijih hapšenja kosovskih državljana, iz Evropske unije su poručili da "u slučajevima krivičnog gonjenja prioritet treba dati sudovima u mestu prebivališta, na Kosovu ili u Srbiji".
