Radnici kompanije "Elsa Group" u Peći su na večeri povodom Nove godine 29. decembra 2023., dobili lepu vest: tokom 2024. će dobiti zdravstveno osiguranje, beneficiju koju radnici u javnim ustanovama na Kosovu ne uživaju.
Ovakvu odluku je doneo vlasnik kompanije Brahim Seljimaj (Selimaj) sa namerom da ubedi radnike da ne napuštaju posao i potraže drugi u zemljama Evropske unije (EU).
Oko 100 radnika kompanije "Elsa Group", koji se bave obradom granitnih i mermernih ploča, primaju platu od 500 do 1.000 evra. Seljimaj kaže da mu je potrebno još desetine radnika.
Međutim, njegova kompanija, kao i mnoge na Kosovu, suočavaju se sa nedostatkom radnika od prošle godine. Zbog toga se i na liberalizaciju viza za građane Kosova, koja je stupila na snagu 1. januara ove godine, gleda sa dozom zabrinutosti da bi se kriza oko nedostatka radne snage može pogoršati.
Bezvizni režim za Šengen zonu važi uglavnom za turističke ili porodične posete. Međutim, u izveštaju Instituta Riinvest, objavljenom novembra prošle godine, navodi se da je oko 18 odsto zaposlenih već obavestilo svoje poslodavce da će emigrirati nakon vizne liberalizacije. U istom izveštaju se navodi da će, prema procenama kompanija, oko 33 odsto radnika napustiti Kosovo.
Arian Vranica iz Udruženja gastronoma Kosova, kaže da će biti kriza za radnike, ali dodaje da su neke kompanije povećale plate zaposlenima, dok su druge promenile način poslovanja, odnosno neke ugostiteljske radnje su prešle na samoposluživanje kako bi smanjili potrebu za radnicima.
Gastronomija i građevinarstvo su sektori u kojima se najviše traži radnici. Prema rečima predsednika Privredne komore Kosova, Ljuljzima Rafune (Lulzim Rafuna), kompanije su počela da rade na poboljšanju uslova rada tako što radnicima nude veće plate i bonuse.
U prošlogodišnjem izveštaju Instituta Riinvest se takođe navodi da je 79 odsto kompanija povećalo plate za preko 22 odsto. Više od trećine preduzeća je navelo da će nastaviti da povećava plate, dok 24 odsto planira da poboljša uslove rada na druge načine.
Preko 20 odsto kompanija planira da zaposli žene u privatnom sektoru, dok preko 10 odsto planira da investira u nove tehnologije za automatizaciju radnih procesa.
Iako Ljuljzim Rafuna kaže da nije bilo ozbiljnijih žalbi privatnih kompanija na odlazak radnika nakon liberalizacije viza, vlasnik kompanije "Eurofamis" u Suvoj Reci, Iljir Bitići (Ilir Bitiqi), ima saznanja da će neki od njegovih 30 radnika otići.
Međutim, Bitići pojašnjava da ga radnici nisu zvanično obavestili da će dati otkaz i nada se da će ih zadržati poboljšanjem uslova.
"Reagovali smo oko plata... Hrana im je veoma dobra, (piju) kafu dva-tri puta dnevno, sveža pića tokom radnog vremena. Uslovi su veoma dobri. Nemaju bolje ni u Nemačkoj", kaže on.
Rafuna iz Privredne komore Kosova kaže da su pojedini radnici u privatnim kompanijama već tražili dozvolu da odu u zemlje EU na određeni period, ali da ne izgube posao.
Trend nedostatka radnika plaši i Jahira Morinu, vlasnik preduzeća "Princesha" u Prištini, koji veruje da će se situacija pogoršati u narednim mesecima.
Svi njegovi radnici su, kaže, na godišnjem odmoru do 15. januara. Neki od njih su najavili da su otišli u posetu rođacima u evropske zemlje nakon liberalizacije viza. Morina ne veruje da će se oni vratiti na vreme kada treba da počnu da rade.
"Po svoj prilici, neće se vratiti", kaže i dodaje da ulaže napore da promeni uslove rada.
"Na prvom mestu ćemo da zamenimo radnike. Zatim produženje roka ugovora i izjednačavanje plata sa državama regiona i Evrope", navodi on.
Dodaje i da razmišlja da kao alternativu za zamenu radnika dovede radnike iz Turske.
Prosečna plata na Kosovu je 520 eura, dok je u Nemačkoj, zemlji u koju je većina Kosovara emigrirala poslednjih godina, 4.105 eura, pokazuju zvanični podaci objavljeni u aprilu prošle godine.
Jetmir je jedan od radnika koji je odmah nakon vizne liberalizacije odlučio da napusti posao na Kosovu. Nakon 11 godina rada u oblasti gastronomije, dao je otkaz i planira da za nekoliko dana ode u Sloveniju.
Tamo, kako kaže, ima porodicu i obezbeđen posao u oblasti gastronomije.
"Moja sestra i zet rade u restoranu i dobili su posao. Tamo vidim bolju perspektivu, ovde mi je plata bila oko 600 eura. Nije dovoljno", kaže on.
Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna kaže da Vlada Kosova mora hitno da pripremi plan za sprečavanje migracije mladih.
"Motivisati te mladiće i devojke da započnu biznis, porodični biznis i zašto da ne razviju veliki biznis na Kosovu, pošto su mladi uvek bili ponos Kosova", kaže Rafuna.
Radio Slobodna Evropa se obratio Kancelariji premijera Kosova sa upitom da li postoji plan da se spreči odlazak mladih, ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.
Privatni sektor na Kosovu zapošljava najviše radnika. Ima oko 300.000 zaposlenih. Prosečna plata u ovom sektoru, prema podacima Agencije za statistiku Kosova, u 2022. godini iznosila je 473 eura.
Oko 100 radnika kompanije "Elsa Group", koji se bave obradom granitnih i mermernih ploča, primaju platu od 500 do 1.000 evra. Seljimaj kaže da mu je potrebno još desetine radnika.
Međutim, njegova kompanija, kao i mnoge na Kosovu, suočavaju se sa nedostatkom radnika od prošle godine. Zbog toga se i na liberalizaciju viza za građane Kosova, koja je stupila na snagu 1. januara ove godine, gleda sa dozom zabrinutosti da bi se kriza oko nedostatka radne snage može pogoršati.
Bezvizni režim za Šengen zonu važi uglavnom za turističke ili porodične posete. Međutim, u izveštaju Instituta Riinvest, objavljenom novembra prošle godine, navodi se da je oko 18 odsto zaposlenih već obavestilo svoje poslodavce da će emigrirati nakon vizne liberalizacije. U istom izveštaju se navodi da će, prema procenama kompanija, oko 33 odsto radnika napustiti Kosovo.
Arian Vranica iz Udruženja gastronoma Kosova, kaže da će biti kriza za radnike, ali dodaje da su neke kompanije povećale plate zaposlenima, dok su druge promenile način poslovanja, odnosno neke ugostiteljske radnje su prešle na samoposluživanje kako bi smanjili potrebu za radnicima.
Gastronomija i građevinarstvo su sektori u kojima se najviše traži radnici. Prema rečima predsednika Privredne komore Kosova, Ljuljzima Rafune (Lulzim Rafuna), kompanije su počela da rade na poboljšanju uslova rada tako što radnicima nude veće plate i bonuse.
U prošlogodišnjem izveštaju Instituta Riinvest se takođe navodi da je 79 odsto kompanija povećalo plate za preko 22 odsto. Više od trećine preduzeća je navelo da će nastaviti da povećava plate, dok 24 odsto planira da poboljša uslove rada na druge načine.
Preko 20 odsto kompanija planira da zaposli žene u privatnom sektoru, dok preko 10 odsto planira da investira u nove tehnologije za automatizaciju radnih procesa.
Iako Ljuljzim Rafuna kaže da nije bilo ozbiljnijih žalbi privatnih kompanija na odlazak radnika nakon liberalizacije viza, vlasnik kompanije "Eurofamis" u Suvoj Reci, Iljir Bitići (Ilir Bitiqi), ima saznanja da će neki od njegovih 30 radnika otići.
Međutim, Bitići pojašnjava da ga radnici nisu zvanično obavestili da će dati otkaz i nada se da će ih zadržati poboljšanjem uslova.
"Reagovali smo oko plata... Hrana im je veoma dobra, (piju) kafu dva-tri puta dnevno, sveža pića tokom radnog vremena. Uslovi su veoma dobri. Nemaju bolje ni u Nemačkoj", kaže on.
Rafuna iz Privredne komore Kosova kaže da su pojedini radnici u privatnim kompanijama već tražili dozvolu da odu u zemlje EU na određeni period, ali da ne izgube posao.
Trend nedostatka radnika plaši i Jahira Morinu, vlasnik preduzeća "Princesha" u Prištini, koji veruje da će se situacija pogoršati u narednim mesecima.
Svi njegovi radnici su, kaže, na godišnjem odmoru do 15. januara. Neki od njih su najavili da su otišli u posetu rođacima u evropske zemlje nakon liberalizacije viza. Morina ne veruje da će se oni vratiti na vreme kada treba da počnu da rade.
"Po svoj prilici, neće se vratiti", kaže i dodaje da ulaže napore da promeni uslove rada.
"Na prvom mestu ćemo da zamenimo radnike. Zatim produženje roka ugovora i izjednačavanje plata sa državama regiona i Evrope", navodi on.
Dodaje i da razmišlja da kao alternativu za zamenu radnika dovede radnike iz Turske.
Prosečna plata na Kosovu je 520 eura, dok je u Nemačkoj, zemlji u koju je većina Kosovara emigrirala poslednjih godina, 4.105 eura, pokazuju zvanični podaci objavljeni u aprilu prošle godine.
Jetmir je jedan od radnika koji je odmah nakon vizne liberalizacije odlučio da napusti posao na Kosovu. Nakon 11 godina rada u oblasti gastronomije, dao je otkaz i planira da za nekoliko dana ode u Sloveniju.
Tamo, kako kaže, ima porodicu i obezbeđen posao u oblasti gastronomije.
"Moja sestra i zet rade u restoranu i dobili su posao. Tamo vidim bolju perspektivu, ovde mi je plata bila oko 600 eura. Nije dovoljno", kaže on.
Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna kaže da Vlada Kosova mora hitno da pripremi plan za sprečavanje migracije mladih.
"Motivisati te mladiće i devojke da započnu biznis, porodični biznis i zašto da ne razviju veliki biznis na Kosovu, pošto su mladi uvek bili ponos Kosova", kaže Rafuna.
Radio Slobodna Evropa se obratio Kancelariji premijera Kosova sa upitom da li postoji plan da se spreči odlazak mladih, ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.
Privatni sektor na Kosovu zapošljava najviše radnika. Ima oko 300.000 zaposlenih. Prosečna plata u ovom sektoru, prema podacima Agencije za statistiku Kosova, u 2022. godini iznosila je 473 eura.
