Predsjednica Kosova je u godišnjem govoru u Skupštini Kosova optužila je Srbiju da radi na destabilizaciji Kosova, ali i drugih zemalja u regonu.
Predsjednica Kosova Vjosa Osmani opisala je 2023. godinu kao najtežu za Kosovo iz bezbjednosnog ugla.
Ona je u godišnjem govoru pred poslanicima u Skupštini Kosova, 15. decembra, rekla da se Kosovo 24. septembra suočilo sa "najtežom situacijom od (proglašenja) nezavisnosti".
"Oružani napad na Banjsku bio je samo upozorenje da Srbija neće odustati od svojih mračnih planova", rekla je Osmani.
U Banjskoj na severu Kosova naoružana grupa Srba je napala policiju Kosova i tom prilikom je ubijen narednik Afrim Bunjaku. Potom su u razmeni vatre ubijena i trojica srpskih napadača.
Predsednica Kosova, čiji su govor bojkotovali poslanici opozicionih partija - Demokratske partije Kosova i Alijanse za budućnost Kosova – optužila je Srbiju da radi na destabilizaciji Kosova, ali i drugih zemalja u regonu.
"Teroristička i paravojna grupa, koju finansira, obučava i podržava Srbija, a pre svega po nalogu rukovodstva te zemlje, izvršila je akt agresije sa jasnim planom da pripoji sever Kosova i izazove destabilizaciju, ne samo zemlje, nego celog regiona", rekla je Osmani.
Kosovske vlasti su za napad na Banjsku optužile Srbiju i okarakterisale ga kao teroristički čin. Međutim, zvanični Beograd je negirao svoju umešanost.
Odgovornost za napad u Banjskoj je preuzeo Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste koja ima podršku Beograda. On je naveo kako je napad sam organizovao, te da nikoga nije obaveštavao o svojim planovima.
Predsednica Osmani je u svom godišnjem govoru poručila i kako će "Kosovo braniti svoje granice na svakom ćošku i po svaku cenu".
Podvukla je da je napad u Banjskoj uticao i na napredak u dijalogu o normalizaciji odnosa, kojeg dve strane vode posredstvom Evropske unije.
Osmani je kritikovala i međunarodnu zajednicu zbog uvođenja sankcija Kosovu.
"Nedostatak balansa i pristup neravnopravnog tretmana u dijalogu naneo je izuzetno veliku štetu ovom procesu. Kosovo se i dalje suočava sa nepravednim i nesrazmernim merama, koje direktno utiču na interese njegovih građana", izjavio je Osmani.
EU je Kosovu uvela kaznene mere jer nije pozitivno odgovorilo na pozive oko deeskalacije situacije na severu Kosova krajem maja.
Tada su albanski gradonačelnici uz pomoć policije preuzeli mandate u opštinama na severu gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
Kosovske vlasti su podržale te akcije, što je dovelo do povećanja tenzija. Situacija je eskalirala 29. maja kada su se lokalni Srbi sukobili sa pripadnicima Kfor-a, vojne misije NATO-a na Kosovu.
Međutim, predsednica Kosova je istakla da je kaznene mere trebalo preduzeti i prema Srbiji, koja, kako je ocenila, za glavni cilj ima destabilizaciju Kosova i regiona.
"Nepreduzimanjem mera protiv Srbije, zbog čina agresije 24. septembra i napada na vojnike Kfora i novinare tokom maja, ta zemlja se, nažalost, samo ohrabruje da nastavi sa upotrebom nasilja", poručila je Osmani.
Ona je navela kako će "takav nejednak tretman biti udarac na kredibilitet u dijalogu i glavna prepreka ka napretku u tom procesu".
Govoreći o nacrtu statuta za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, Osmani je rekla da će konačnu ocenu dati Ustavni sud Kosova.
Ipak, pre nego što se tako nešto desi, Osmani je pozvala sve političke partije na Kosovu da sednu i zajedno napišu komentare.
"Naš zajednički cilj treba da bude da obezbedimo punu saglasnost sa Ustavom Kosova i ne dozvolimo anomalije koje ugrožavaju unutrašnje funkcionisanje naše države", rekla je Osmani.
Izaslanici zapadnih zemalja i Evropske unije (EU) su 21. oktobra Kosovu i Srbiji predstavili nacrt statuta za formiranje Zajednice, nakon čega su obe strane rekle da je on "prihvatljiv".
Međutim, opozicione partije na Kosovu su izrazile zabrinutost da bi Zajednica, prema tom nacrtu, mogla da utiče na unitarni karakter države i stvori paralelnu vlast.
Nadležnosti ili ovlašćenja su pitanja zbog kojeg su kosovske vlasti do sada odbijale da formiraju Zajednicu prema sporazumu iz Brisela, uz obrazloženje da bi mogla da ugrozi unutrašnju funkcionalnost zemlje, poput entiteta Republika Srpska u Bosni i Hercegovini.
Ustavni sud Kosova je 2015. godine utvrdio da neki od principa za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom nisu u skladu sa slovom i duhom Ustava. Međutim, u zaključku odluke je navedeno da se primedbe mogu uskladiti statutom Zajednice ili uredbom Vlade Kosova.
Nakon višegodišnjih bezuspešnih napora međunarodne zajednice da Priština i Beograd usaglase stavove oko ovog pitanja, EU je krajem oktobra saopštila da je stranama predat "moderni nacrt statuta" za formiranje Zajednice. Tako nešto su podržale i druge zapadne zemlje: SAD, Nemačka, Francuska i Italija.
Ona je u godišnjem govoru pred poslanicima u Skupštini Kosova, 15. decembra, rekla da se Kosovo 24. septembra suočilo sa "najtežom situacijom od (proglašenja) nezavisnosti".
"Oružani napad na Banjsku bio je samo upozorenje da Srbija neće odustati od svojih mračnih planova", rekla je Osmani.
U Banjskoj na severu Kosova naoružana grupa Srba je napala policiju Kosova i tom prilikom je ubijen narednik Afrim Bunjaku. Potom su u razmeni vatre ubijena i trojica srpskih napadača.
Predsednica Kosova, čiji su govor bojkotovali poslanici opozicionih partija - Demokratske partije Kosova i Alijanse za budućnost Kosova – optužila je Srbiju da radi na destabilizaciji Kosova, ali i drugih zemalja u regonu.
"Teroristička i paravojna grupa, koju finansira, obučava i podržava Srbija, a pre svega po nalogu rukovodstva te zemlje, izvršila je akt agresije sa jasnim planom da pripoji sever Kosova i izazove destabilizaciju, ne samo zemlje, nego celog regiona", rekla je Osmani.
Kosovske vlasti su za napad na Banjsku optužile Srbiju i okarakterisale ga kao teroristički čin. Međutim, zvanični Beograd je negirao svoju umešanost.
Odgovornost za napad u Banjskoj je preuzeo Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste koja ima podršku Beograda. On je naveo kako je napad sam organizovao, te da nikoga nije obaveštavao o svojim planovima.
Predsednica Osmani je u svom godišnjem govoru poručila i kako će "Kosovo braniti svoje granice na svakom ćošku i po svaku cenu".
Podvukla je da je napad u Banjskoj uticao i na napredak u dijalogu o normalizaciji odnosa, kojeg dve strane vode posredstvom Evropske unije.
Osmani je kritikovala i međunarodnu zajednicu zbog uvođenja sankcija Kosovu.
"Nedostatak balansa i pristup neravnopravnog tretmana u dijalogu naneo je izuzetno veliku štetu ovom procesu. Kosovo se i dalje suočava sa nepravednim i nesrazmernim merama, koje direktno utiču na interese njegovih građana", izjavio je Osmani.
EU je Kosovu uvela kaznene mere jer nije pozitivno odgovorilo na pozive oko deeskalacije situacije na severu Kosova krajem maja.
Tada su albanski gradonačelnici uz pomoć policije preuzeli mandate u opštinama na severu gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
Kosovske vlasti su podržale te akcije, što je dovelo do povećanja tenzija. Situacija je eskalirala 29. maja kada su se lokalni Srbi sukobili sa pripadnicima Kfor-a, vojne misije NATO-a na Kosovu.
Međutim, predsednica Kosova je istakla da je kaznene mere trebalo preduzeti i prema Srbiji, koja, kako je ocenila, za glavni cilj ima destabilizaciju Kosova i regiona.
"Nepreduzimanjem mera protiv Srbije, zbog čina agresije 24. septembra i napada na vojnike Kfora i novinare tokom maja, ta zemlja se, nažalost, samo ohrabruje da nastavi sa upotrebom nasilja", poručila je Osmani.
Ona je navela kako će "takav nejednak tretman biti udarac na kredibilitet u dijalogu i glavna prepreka ka napretku u tom procesu".
Govoreći o nacrtu statuta za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, Osmani je rekla da će konačnu ocenu dati Ustavni sud Kosova.
Ipak, pre nego što se tako nešto desi, Osmani je pozvala sve političke partije na Kosovu da sednu i zajedno napišu komentare.
"Naš zajednički cilj treba da bude da obezbedimo punu saglasnost sa Ustavom Kosova i ne dozvolimo anomalije koje ugrožavaju unutrašnje funkcionisanje naše države", rekla je Osmani.
Izaslanici zapadnih zemalja i Evropske unije (EU) su 21. oktobra Kosovu i Srbiji predstavili nacrt statuta za formiranje Zajednice, nakon čega su obe strane rekle da je on "prihvatljiv".
Međutim, opozicione partije na Kosovu su izrazile zabrinutost da bi Zajednica, prema tom nacrtu, mogla da utiče na unitarni karakter države i stvori paralelnu vlast.
Nadležnosti ili ovlašćenja su pitanja zbog kojeg su kosovske vlasti do sada odbijale da formiraju Zajednicu prema sporazumu iz Brisela, uz obrazloženje da bi mogla da ugrozi unutrašnju funkcionalnost zemlje, poput entiteta Republika Srpska u Bosni i Hercegovini.
Ustavni sud Kosova je 2015. godine utvrdio da neki od principa za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom nisu u skladu sa slovom i duhom Ustava. Međutim, u zaključku odluke je navedeno da se primedbe mogu uskladiti statutom Zajednice ili uredbom Vlade Kosova.
Nakon višegodišnjih bezuspešnih napora međunarodne zajednice da Priština i Beograd usaglase stavove oko ovog pitanja, EU je krajem oktobra saopštila da je stranama predat "moderni nacrt statuta" za formiranje Zajednice. Tako nešto su podržale i druge zapadne zemlje: SAD, Nemačka, Francuska i Italija.
