Bivši predsjednik Privredne komore Kosova Safet Gërxaliu, ocjenjuje da Kosovo ide ka tome da postane država socijalne pomoći, bez strategije održivog razvoja.
On je za Ekonomia Online rekao da to guši budućnost i ne garantuje izglede za nove generacije, pa kaže da je vrijeme kada ekonomski razvoj treba da bude prioritet. U međuvremenu, prema njegovim riječima, važna je i politička stabilnost.
Sve to, prema njegovim riječima, da bi se mladima vratila nada da mogu da žive na Kosovu.
„Socijalni aspekt mora biti realan pred očima institucija, ali smatram da je građanima Kosova potreban stabilan ekonomski razvoj jer će transformacija države u državu socijalne pomoći bez ekonomskog razvoja zatvoriti budućnost i neće garantovati izglede za nove generacije. U tom pravcu, vjerujem da je vrijeme kada treba biti napredniji dijalog, vrijeme je kada ekonomski razvoj zaista treba biti prioritet prioriteta, ako ćemo imati održiv ekonomski razvoj onda ćemo imati i društveno blagostanje, imaćemo viziju za budućnost."
„Najveća opasnost koja prijeti Kosovu je zapravo transformacija Kosova u državu socijalne pomoći, a država se ne održava socijalnom pomoći. Mora postojati drugačiji pristup, pristup koji garantuje budućnost, pristup koji garantuje ekonomsku stabilnost iz koje se mora generisati i politička i društvena stabilnost, ubrzaće se i integracioni procesi, ali iznad svega, izgubljena nada da se na Kosovu može živjetu će se vratiti“.
Gërhxaliu tvrdi da vladin pristup, distribucija paketa pomoći za različite kategorije, vodi zemlju ka ekonomskoj izolaciji. On poziva da žene budu dio procesa, tražeći istinski dijalog od svih.
Reforme su neophodne, ocjenjuje on, pa čak i kaže da bi koncentracija trebalo da bude u privatnom sektoru, odnosno u proizvodnji, prenosi Ekonomia Online.
“Ne može biti ekonomskog prosperiteta uz ljevičarski pristup, misleći da ćemo imati desničarsku ekonomiju i razvoj. Ako analizirate postupanje u novije vrijeme, gdje je davanje socijalne pomoći mnogo veći prioritet od ekonomskog razvoja, dokazuje se da idemo ka ekonomskoj izolaciji. Kosovo se pretvara u zemlju zavisnu od uvoza, u tom smislu se mora shvatiti istina da ne može biti pune demokratije za žene uopšte ako nema ekonomskog razvoja, nema ekonomske nezavisnosti, dakle ekonomske nezavisnosti žena i ekonomske nezavisnosti žrtve se ne mogu minimizirati socijalnom pomoći, već ekonomskim razvojem sa perspektivom za nove generacije. U tom pravcu, smatram da je potrebna reforma, ali prije svega potreban je istinski dijalog, kojeg zaista svakim danom sve više nedostaje”.
„Privredna reforma gdje svakako treba da imamo privatnu prosektorsku orijentaciju, treba da imamo veću podršku da imamo proizvodnju, da imamo modernu tehnologiju, da imamo transfer znanja, da garantujemo sigurnost koju ulaže dijaspora. Mora se dodati dodata vrijednost prihodima iz dijaspore sa tim prihodima da bi imali ne samo društveni efekat na Kosovu, već i ekonomsku stabilnost ostvarivanjem izvoza, poboljšanjem imidža Kosova, poboljšanjem platnog bilansa i mnogim drugim efektima koji se mogu zaista implementirati na Kosovu, ali za tako nešto je potrebna politička volja”.
