Naselje Bošnjačka mahala u Severnoj Mitrovici - ovde neki vlasnici prodavnica uživaju u sunčevim zracima sedeći ispred svojih radnji, dok očima prate ljude koji prolaze. Albanci, Srbi, Romi, Aškalije, Bošnjaci, Egipćani, Turci i Goranci ovo naselje nazivaju domom.
Međutim, već godinama unazad, poznata Bošnjačka mahala je izgubila svoju multietničnost.
"Ne znam gde da vas uputim, vidim samo Albance i Srbe", kaže jedan od vlasnika na pitanje da li poznaje Bošnjake koji žive u blizini.
Neki od Bošnjaka koji nisu napustili ovo mesto nerado govore, insistirajući na tome da "ne žele govoriti o politici".
Prodaju odeću, hranu, belu tehniku i mnoge druge stvari. Nekada govore albanski, a nekad srpski, u zavisnosti od nacionalnosti mušterije koji im prilazi.
U jednom od ugostiteljskih lokala, koji vodi Bošnjak, četiri od šest stolova su zauzeta. Na svakom od njih samo jedna osoba jede ili pije.
Vlasnik lokala je voljan da vas i počasti, ali ne i da priča o poteškoćama života u naselju punom međunacionalnih tenzija.
"Idi pričaj sa...", kaže, pominjući još jednog Bošnjaka iz tog kraja. Međutim, ni taj nije želeo da govori.
Ovo oklevanje ne iznenađuje Nedžada Ugljanina, predsedavajućeg Skupštine opštine Severna Mitrovica. Ugljanin, inače Bošnjak, ceo život je u Bošnjačkoj mahali i primećuje kako se poslednjih godina njegov rodni grad menja.
"Građani su i dalje donekle uplašeni. Vidite da ljudi nerado daju intervjue jer ih strah pogađa. Prošli smo različite faze eskalacije situacije", kaže on.
I dok Nedžad priča o teškoćama života u naselju, sunčevi zraci se odbijaju od prozora mnogih automobila: taksija sa registarskim tablicama 02 (broj za region Mitrovice), vozila sa tablicama na kojima su stavljene nalepnice preko državnih simbola Srbije, kao i policijski automobil.
Nekoliko policijskih patrola prošlo je i zaustavilo se u ovom naselju jedne od četiri većinske srpske opštine na severu Kosova - Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku.
Stanovnici ovih područja često se suočavaju sa tenzijama i bezbednosnim pretnjama. Tokom proteklih godina na ovom području blizu duge granice Kosova sa Srbijom ubijeni su i povređeni policijski zvaničnici, političari i drugi.
Budući da se tamošnji Srbi protive kosovskim institucijama koje tamo žele proširiti kontrolu države, razne odluke Vlade u Prištini često su nailazile na podignute barikade i proteste.
U jednom od slučajeva kada je situacija bila napeta – u julu 2010. godine, kada su lokalni Srbi protestovali zbog otvaranja matične službe u Bošnjačkoj mahali – u eksploziji je život izgubio bošnjački lekar, Mesud Đeković. Ulica u Bošnjačkoj mahali sada nosi njegovo ime.
Međutim, kaže Ugljanin, građani različitih etničkih zajednica ne osećaju strah samo kada se jave takve tenzije.
"Svaki dan je isti. Imamo komšije iz svake zajednice i tu vlada neka vrsta dobrog suživota. Ali, zanimljivo je da kada dođe do eskalacije situacije, svi se zatvaraju i čekaju nedelju dana dok se malo ne vrati u normalnost", kaže Uglanin.
On kaže da je pre rata 1999. godine na severu Kosova živelo oko 7.500 Bošnjaka, a sada ih je ostalo oko 500. Otišli su, kaže, iz bezbednosnih razloga, jer "ne žele da žive u zemlji u kojoj stalne su eskalacije i sirene".
Ne postoje tačni službeni podaci o broju stanovnika u Severnoj Mitrovici, budući da su lokalni Srbi bojkotovali poslednji popis stanovništva 2011. godine.
Poslednja eskalacija bezbedosne situacije dogodila se 24. septembra, kada je u selu Banjska opštine Zvečan ubijen narednik kosovske policije Afrim Bunjaku, nakon napada naoružane grupe na policijsku patrolu.
U razmeni vatre koja je usledila ubijena su i trojica napadača srpske nacionalnosti, dok je odgovornost za napad preuzeo Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, najveće stranke Srba na Kosovu, za kojim traga kosovska policija. On je i na crnoj listi Sjedinjenih Država i Velike Britanije.
Ovaj događaj je doveo do manjeg broja šetnji i manjih "podela među zajednicama" u Bošnjačkoj mahali, kaže Ugljanin.
U sokacima ovog naselja ne vidite ni mnogo dece, osim nekolicine koja po asfaltiranim ulicama prati automobile na rolerima i biciklima.
Deca nesrpskih zajednica u ovoj opštini često idu u školu u Južnu Mitrovicu. Neki pohađaju škole paralelnih srpskih struktura na severu, koje rade pod upravom zvaničnog Beograda.
Stanovnici ove opštine, osim bezbednosnih, suočavaju se i s drugim problemima.
U Severnoj Mitrovici je 1.541 osoba primila socijalnu pomoć u razdoblju januar-juli 2023. godine, podaci su Agencije za statistiku Kosova.
Problemi u vezi sa životnim uslovima sprečili su Muharema Spasoljija (Muharrem Spasoli), iz zajednice Aškalija, da uživa u tom sunčanom danu sredinom oktobra.
Obučen u duge rukave i prsluk, Muharem je stajao pored porodične kuće, koja je izgorela prethodne noći. Porodica još nije znala razloge spaljivanja, ali je znala posledice: ostavljeni bez kuće, sa povređenim članom porodice i veoma uznemirena događajem od prethodne noći.
Spasolji kaže da njegova porodica već 70 godina živi u Severnoj Mitrovici. Ovde su bili i tokom rata na Kosovu, ali i u periodu napetosti posle rata. Uvek, kako ističe, pokušavaju da pobegnu od problema.
"Ni sa kim nikada nismo imali problema, ni sa Albancima ni sa Srbima. Ne petljamo se u politiku. Ne možemo nigde, samo tražimo utehu. Neka svi budemo isti, neka niko nema problema", kaže on.
Priseća se kada su 27. decembra prošle godine podignute barikade i u Bošnjačkoj mahali.
Takve situacije ne olakšavaju "bežanje od problema", kaže Spasolji.
"Malo je teško... Problema ima svuda. Malo se plašimo. Ali družimo se, ćutimo, družimo se. Šta da radimo", kaže on.
Druga meštanka ovog naselja, koja je želela da ostane anonimna, rekla je da svaki put kada "čuje krik, oseća se kao da je rat".
Prema podacima Policije Kosova, broj međunacionalnih incidenata u periodu januar-jul ove godine povećan je za 45 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Međutim, uprkos brojnim problemima sa kojima se suočavaju stanovnici ovog kraja, mnogi od njih nikada ne bi otišli.
"Život je veoma zanimljiv u severnom delu. Možda jeste teško, ali je i zanimljivo", kaže Ugljanin.
"Ne znam gde da vas uputim, vidim samo Albance i Srbe", kaže jedan od vlasnika na pitanje da li poznaje Bošnjake koji žive u blizini.
Neki od Bošnjaka koji nisu napustili ovo mesto nerado govore, insistirajući na tome da "ne žele govoriti o politici".
Prodaju odeću, hranu, belu tehniku i mnoge druge stvari. Nekada govore albanski, a nekad srpski, u zavisnosti od nacionalnosti mušterije koji im prilazi.
U jednom od ugostiteljskih lokala, koji vodi Bošnjak, četiri od šest stolova su zauzeta. Na svakom od njih samo jedna osoba jede ili pije.
Vlasnik lokala je voljan da vas i počasti, ali ne i da priča o poteškoćama života u naselju punom međunacionalnih tenzija.
"Idi pričaj sa...", kaže, pominjući još jednog Bošnjaka iz tog kraja. Međutim, ni taj nije želeo da govori.
Ovo oklevanje ne iznenađuje Nedžada Ugljanina, predsedavajućeg Skupštine opštine Severna Mitrovica. Ugljanin, inače Bošnjak, ceo život je u Bošnjačkoj mahali i primećuje kako se poslednjih godina njegov rodni grad menja.
"Građani su i dalje donekle uplašeni. Vidite da ljudi nerado daju intervjue jer ih strah pogađa. Prošli smo različite faze eskalacije situacije", kaže on.
I dok Nedžad priča o teškoćama života u naselju, sunčevi zraci se odbijaju od prozora mnogih automobila: taksija sa registarskim tablicama 02 (broj za region Mitrovice), vozila sa tablicama na kojima su stavljene nalepnice preko državnih simbola Srbije, kao i policijski automobil.
Nekoliko policijskih patrola prošlo je i zaustavilo se u ovom naselju jedne od četiri većinske srpske opštine na severu Kosova - Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku.
Stanovnici ovih područja često se suočavaju sa tenzijama i bezbednosnim pretnjama. Tokom proteklih godina na ovom području blizu duge granice Kosova sa Srbijom ubijeni su i povređeni policijski zvaničnici, političari i drugi.
Budući da se tamošnji Srbi protive kosovskim institucijama koje tamo žele proširiti kontrolu države, razne odluke Vlade u Prištini često su nailazile na podignute barikade i proteste.
U jednom od slučajeva kada je situacija bila napeta – u julu 2010. godine, kada su lokalni Srbi protestovali zbog otvaranja matične službe u Bošnjačkoj mahali – u eksploziji je život izgubio bošnjački lekar, Mesud Đeković. Ulica u Bošnjačkoj mahali sada nosi njegovo ime.
Međutim, kaže Ugljanin, građani različitih etničkih zajednica ne osećaju strah samo kada se jave takve tenzije.
"Svaki dan je isti. Imamo komšije iz svake zajednice i tu vlada neka vrsta dobrog suživota. Ali, zanimljivo je da kada dođe do eskalacije situacije, svi se zatvaraju i čekaju nedelju dana dok se malo ne vrati u normalnost", kaže Uglanin.
On kaže da je pre rata 1999. godine na severu Kosova živelo oko 7.500 Bošnjaka, a sada ih je ostalo oko 500. Otišli su, kaže, iz bezbednosnih razloga, jer "ne žele da žive u zemlji u kojoj stalne su eskalacije i sirene".
Ne postoje tačni službeni podaci o broju stanovnika u Severnoj Mitrovici, budući da su lokalni Srbi bojkotovali poslednji popis stanovništva 2011. godine.
Poslednja eskalacija bezbedosne situacije dogodila se 24. septembra, kada je u selu Banjska opštine Zvečan ubijen narednik kosovske policije Afrim Bunjaku, nakon napada naoružane grupe na policijsku patrolu.
U razmeni vatre koja je usledila ubijena su i trojica napadača srpske nacionalnosti, dok je odgovornost za napad preuzeo Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, najveće stranke Srba na Kosovu, za kojim traga kosovska policija. On je i na crnoj listi Sjedinjenih Država i Velike Britanije.
Ovaj događaj je doveo do manjeg broja šetnji i manjih "podela među zajednicama" u Bošnjačkoj mahali, kaže Ugljanin.
U sokacima ovog naselja ne vidite ni mnogo dece, osim nekolicine koja po asfaltiranim ulicama prati automobile na rolerima i biciklima.
Deca nesrpskih zajednica u ovoj opštini često idu u školu u Južnu Mitrovicu. Neki pohađaju škole paralelnih srpskih struktura na severu, koje rade pod upravom zvaničnog Beograda.
Stanovnici ove opštine, osim bezbednosnih, suočavaju se i s drugim problemima.
U Severnoj Mitrovici je 1.541 osoba primila socijalnu pomoć u razdoblju januar-juli 2023. godine, podaci su Agencije za statistiku Kosova.
Problemi u vezi sa životnim uslovima sprečili su Muharema Spasoljija (Muharrem Spasoli), iz zajednice Aškalija, da uživa u tom sunčanom danu sredinom oktobra.
Obučen u duge rukave i prsluk, Muharem je stajao pored porodične kuće, koja je izgorela prethodne noći. Porodica još nije znala razloge spaljivanja, ali je znala posledice: ostavljeni bez kuće, sa povređenim članom porodice i veoma uznemirena događajem od prethodne noći.
Spasolji kaže da njegova porodica već 70 godina živi u Severnoj Mitrovici. Ovde su bili i tokom rata na Kosovu, ali i u periodu napetosti posle rata. Uvek, kako ističe, pokušavaju da pobegnu od problema.
"Ni sa kim nikada nismo imali problema, ni sa Albancima ni sa Srbima. Ne petljamo se u politiku. Ne možemo nigde, samo tražimo utehu. Neka svi budemo isti, neka niko nema problema", kaže on.
Priseća se kada su 27. decembra prošle godine podignute barikade i u Bošnjačkoj mahali.
Takve situacije ne olakšavaju "bežanje od problema", kaže Spasolji.
"Malo je teško... Problema ima svuda. Malo se plašimo. Ali družimo se, ćutimo, družimo se. Šta da radimo", kaže on.
Druga meštanka ovog naselja, koja je želela da ostane anonimna, rekla je da svaki put kada "čuje krik, oseća se kao da je rat".
Prema podacima Policije Kosova, broj međunacionalnih incidenata u periodu januar-jul ove godine povećan je za 45 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Međutim, uprkos brojnim problemima sa kojima se suočavaju stanovnici ovog kraja, mnogi od njih nikada ne bi otišli.
"Život je veoma zanimljiv u severnom delu. Možda jeste teško, ali je i zanimljivo", kaže Ugljanin.
