Prvi sastanci predstavnika Vlade Kosova zaduženih za evrointegracije su otkazani, eksperti upozoravaju da bi pritisci Evropske unije (EU) mogli biti još jači, a posljedice po krhku kosovsku ekonomiju još ozbiljnije. Istovremeno, sa vrha vlasti ponavljaju da se potezi, suprotni Ustavu, neće povlačiti.
Kosovo se nosi sa kaznenim mjerama koje mu je EU uvela zbog, kako je saopšteno, nepoštivanja zahtjeva za deeskalaciju na sjeveru zemlje.
Na ovom području naseljenom većinom Srbima tenzije su visoke od kraja maja, kada su albanski predsednici opština ušli u kancelarije uprkos otporu lokalnog srpskog stanovništva nakon vanrednih izbora, na kojima je pravo glasa iskoristilo nešto više od tri odsto birača.
Njihovi protesti su eskalirali u nasilne sukobe, sa desetinama povređenih - uključujući vojnike iz misije NATO-a, KFOR.
Uprkos pozivima međunarodne zajednice da Kosovo opozove albanske lidere i organizuje nove izbore, još nema koraka u tom pravcu.
Kao odgovor, EU je privremeno suspendovala rad svih radnih grupa za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) – što je prvi korak ka članstvu Kosova u bloku – kao i pozive za učešće Kosova na sastancima na visokom nivou.
EU je takođe suspendovala programiranje sredstava za Kosovo, uključujući i one iz IPA (Instrumenata za pretpristupnu upotrebu EU) i Investicionog okvira za Zapadni Balkan.
Šta je sve dovedeno u pitanje?
Demush Shasha iz Kosovskog instituta za evropsku politiku kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da mere EU mogu postepeno da se pojačavaju, ukoliko Vlada Kosova ne promeni stav.
"Danas imamo mere kojima se sredstva suspenduju, a ne ukidaju. Sledeći korak biće ukidanje sredstava", kaže Shasha.
"Pošto je Kosovska ekonomija u razvoju, ekonomija koja je još uvek krhka u mnogim aspektima, mislim da će one (kaznene mere) mnogo naštetiti Kosovu", kaže Emrush Ujkani, izvršni direktor Saveta evropskih investitora na Kosovu, za RSE.
Kosovo je od 2007. godine počelo da koristi sredstva iz IPA fondova, čija je svrha pomoć u sprovođenju reformi zemljama koje su u procesu pridruživanja Uniji. Od tada do 2022. godine zemlja je dobila ukupno 1,21 milijardu evra.
Kosovo od 2009. godine podržava i Investicioni okvir Zapadnog Balkana. To je zajednička inicijativa EU, finansijskih institucija i donatora, uspostavljena sa ciljem društveno-ekonomskog razvoja i evropske perspektive država Zapadnog Balkana.
U dokumentu ovog mehanizma navodi se da je na Kosovu do septembra 2021. godine podržano 30 projekata u vrednosti od 1,8 milijardi eura. Projekti obuhvataju izgradnju puteva, sanaciju železnice, sistem centralnog grejanja i unapređenje kanalizacionog sistema.
Kako je Vlada komentarisala kaznene mere?
Kosovski premijer Albin Kurti, koji insistira na stavu da "ne može da pravi kompromise sa ustavnošću zemlje", kao objašnjenju za nepopustljivost u odnosu na zahteve EU, rekao je da su kaznene mere preduzete od Brisela "nepravedne". On je izrazio nadu da će biti kratkoročne, jer je, kako je rekao, "Kosovo zemlja kojoj je potrebna podrška u razvoju".
"Tačno je da su to privremene mere, ali nepravedne, jer su Kosovo i njegova vlada i država i najdemokratskija, proevropska i najprogresivnija izvršna vlast", izjavio je Kurti ovog vikenda.
Dokle je Kosovo stiglo u evrointegracijama?
Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u EU krajem 2022. godine. U poređenju sa drugim državama Zapadnog Balkana, poslednje je na putu ka EU. Sa blokom je do sada potpisan samo jedan ugovor, a to je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Blerta Deliu, članica Komisije za evropske integracije u Skupštini Kosova, potvrđuje za RSE da su dva sastanka, planirana da se održe u okviru SSP-a u Briselu, već otkazana.
Prema njenim rečima, reč je o sastanku Pododbora EU-Kosovo za pravosuđe, slobodu i bezbednost, kao i Pododbora za trgovinu, industriju, carine i poreze.
"Neučestvovanje Kosova na ovakvim forumima ne doprinosi našoj agendi jačanja mehanizama koji Kosovo približavaju Evropskoj uniji. Naprotiv, to podriva osnaživanje Kosova, na njegovom evroatlantskom i zapadnom putu", kaže Deliu, koji dolazi iz redova opozicije.
Shasha kaže da će biti otkazan i politički sastanak, i to Saveta SSP, na kome će, prema njegovim rečima, učestvovati ministar spoljnih poslova i premijer Kosova, dok će iz EU učestvovati predstavnik iz domena spoljne politike.
Ako se ne pronađe zajednički jezik, kaže Shasha, EU može preduzeti još represivnije mere.
"Šta može da uradi? Moglo bi doći do suspenzije određenih delova SSP-a. Na primer, da se zaustavi ulazak kosovskih proizvoda koji imaju pravo da uđu u EU bez ikakve carine, zahvaljujući SSP-u, kao što su drvo, metal, tekstilni proizvodi...", kaže Shasha.
On dodaje da svaka represivna mera EU protiv Kosova šteti međunarodnom kredibilitetu zemlje.
Plan EU za deeskalaciju situacije na severu Kosova obuhvata: povlačenje specijalnih jedinica kosovske policije iz opštinskih zgrada na severu, izmeštanje predsednika opština iz opštinskih objekata – koje koriste i paralelne strukture Srbije koje funkcionišu u ovom delu Kosova – na alternativne lokacije, raspisivanje vanrednih izbora na severu i pokretanje sudskog postupka protiv demonstranata koji su napali trupe KFOR-a.
Zbog ignorisanja zahteva za smanjenje tenzija, SAD su takođe preduzele kaznene mere protiv Kosova, isključujući ga iz velike međunarodne vojne vežbe, poznate kao "Branilac Evrope 2023".
Na ovom području naseljenom većinom Srbima tenzije su visoke od kraja maja, kada su albanski predsednici opština ušli u kancelarije uprkos otporu lokalnog srpskog stanovništva nakon vanrednih izbora, na kojima je pravo glasa iskoristilo nešto više od tri odsto birača.
Njihovi protesti su eskalirali u nasilne sukobe, sa desetinama povređenih - uključujući vojnike iz misije NATO-a, KFOR.
Uprkos pozivima međunarodne zajednice da Kosovo opozove albanske lidere i organizuje nove izbore, još nema koraka u tom pravcu.
Kao odgovor, EU je privremeno suspendovala rad svih radnih grupa za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) – što je prvi korak ka članstvu Kosova u bloku – kao i pozive za učešće Kosova na sastancima na visokom nivou.
EU je takođe suspendovala programiranje sredstava za Kosovo, uključujući i one iz IPA (Instrumenata za pretpristupnu upotrebu EU) i Investicionog okvira za Zapadni Balkan.
Šta je sve dovedeno u pitanje?
Demush Shasha iz Kosovskog instituta za evropsku politiku kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da mere EU mogu postepeno da se pojačavaju, ukoliko Vlada Kosova ne promeni stav.
"Danas imamo mere kojima se sredstva suspenduju, a ne ukidaju. Sledeći korak biće ukidanje sredstava", kaže Shasha.
"Pošto je Kosovska ekonomija u razvoju, ekonomija koja je još uvek krhka u mnogim aspektima, mislim da će one (kaznene mere) mnogo naštetiti Kosovu", kaže Emrush Ujkani, izvršni direktor Saveta evropskih investitora na Kosovu, za RSE.
Kosovo je od 2007. godine počelo da koristi sredstva iz IPA fondova, čija je svrha pomoć u sprovođenju reformi zemljama koje su u procesu pridruživanja Uniji. Od tada do 2022. godine zemlja je dobila ukupno 1,21 milijardu evra.
Kosovo od 2009. godine podržava i Investicioni okvir Zapadnog Balkana. To je zajednička inicijativa EU, finansijskih institucija i donatora, uspostavljena sa ciljem društveno-ekonomskog razvoja i evropske perspektive država Zapadnog Balkana.
U dokumentu ovog mehanizma navodi se da je na Kosovu do septembra 2021. godine podržano 30 projekata u vrednosti od 1,8 milijardi eura. Projekti obuhvataju izgradnju puteva, sanaciju železnice, sistem centralnog grejanja i unapređenje kanalizacionog sistema.
Kako je Vlada komentarisala kaznene mere?
Kosovski premijer Albin Kurti, koji insistira na stavu da "ne može da pravi kompromise sa ustavnošću zemlje", kao objašnjenju za nepopustljivost u odnosu na zahteve EU, rekao je da su kaznene mere preduzete od Brisela "nepravedne". On je izrazio nadu da će biti kratkoročne, jer je, kako je rekao, "Kosovo zemlja kojoj je potrebna podrška u razvoju".
"Tačno je da su to privremene mere, ali nepravedne, jer su Kosovo i njegova vlada i država i najdemokratskija, proevropska i najprogresivnija izvršna vlast", izjavio je Kurti ovog vikenda.
Dokle je Kosovo stiglo u evrointegracijama?
Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u EU krajem 2022. godine. U poređenju sa drugim državama Zapadnog Balkana, poslednje je na putu ka EU. Sa blokom je do sada potpisan samo jedan ugovor, a to je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Blerta Deliu, članica Komisije za evropske integracije u Skupštini Kosova, potvrđuje za RSE da su dva sastanka, planirana da se održe u okviru SSP-a u Briselu, već otkazana.
Prema njenim rečima, reč je o sastanku Pododbora EU-Kosovo za pravosuđe, slobodu i bezbednost, kao i Pododbora za trgovinu, industriju, carine i poreze.
"Neučestvovanje Kosova na ovakvim forumima ne doprinosi našoj agendi jačanja mehanizama koji Kosovo približavaju Evropskoj uniji. Naprotiv, to podriva osnaživanje Kosova, na njegovom evroatlantskom i zapadnom putu", kaže Deliu, koji dolazi iz redova opozicije.
Shasha kaže da će biti otkazan i politički sastanak, i to Saveta SSP, na kome će, prema njegovim rečima, učestvovati ministar spoljnih poslova i premijer Kosova, dok će iz EU učestvovati predstavnik iz domena spoljne politike.
Ako se ne pronađe zajednički jezik, kaže Shasha, EU može preduzeti još represivnije mere.
"Šta može da uradi? Moglo bi doći do suspenzije određenih delova SSP-a. Na primer, da se zaustavi ulazak kosovskih proizvoda koji imaju pravo da uđu u EU bez ikakve carine, zahvaljujući SSP-u, kao što su drvo, metal, tekstilni proizvodi...", kaže Shasha.
On dodaje da svaka represivna mera EU protiv Kosova šteti međunarodnom kredibilitetu zemlje.
Plan EU za deeskalaciju situacije na severu Kosova obuhvata: povlačenje specijalnih jedinica kosovske policije iz opštinskih zgrada na severu, izmeštanje predsednika opština iz opštinskih objekata – koje koriste i paralelne strukture Srbije koje funkcionišu u ovom delu Kosova – na alternativne lokacije, raspisivanje vanrednih izbora na severu i pokretanje sudskog postupka protiv demonstranata koji su napali trupe KFOR-a.
Zbog ignorisanja zahteva za smanjenje tenzija, SAD su takođe preduzele kaznene mere protiv Kosova, isključujući ga iz velike međunarodne vojne vežbe, poznate kao "Branilac Evrope 2023".
