"Civilna zaštita" i "Brigada sever", prema kosovskim vlastima, stoje iza nemira na severu Kosova i mogle bi biti proglašene terorističkim organizacijama.
Tu mogućnost najavio je ministar unutrašnjih poslova Kosova Xhelal Sveçla, dan nakon što je saopštio da je na oko 100 metara od opštine Zvečan na severu Kosova, u automobilu beogradskih tablica, pronađen arsenal oružja, te panciri, torbe i maske.
Među municijom, pronađene su i lepljive značke sa oznakom "Brigade sever".
Prema njegovim rečima, ove dve organizacije treba proglasiti terorističkim "kako bi se kosovske vlasti efikasnije borile protiv njih".
Sveçla je ponovo optužio Srbiju da "podržava kriminalne grupe" i da "pokušava da destabilizuje Kosovo".
Zvanični Beograd je, s druge strane, optužio Prištinu da je automobil pun oružja "podmetnut", odnosno da se radi o oružju koje je pronađeno i zaplenjeno u ranijim akcijama razoružavanja građana na Kosovu.
"Ovakve odluke moraju biti utemeljene, dobro obrazložene i dokazane. U svakom slučaju, kada se neka organizacija proglasi terorističkom, onda se samo učešće u tim organizacijama smatra krivičnim delom i svako ko je deo tih organizacija mora da se suoči sa zakonom", navodi Miftaraj.
Prema njegovoj oceni, ovakvu odluku treba doneti isključivo u koordinaciji sa međunarodnim partnerima Kosova, kako bi ona uživala legitimitet i poverenje sa njihove strane.
Radnici "Civilne zaštite" su potom integrisani u kosovske institucije.
"Civilna zaštita" u Srbiji funkcioniše unutar Ministarstva unutrašnjih poslova, a njena uloga je da reaguje u vanrednim situacijama, poput poplava, zemljotresa i slično.
Međutim, prema podacima Kosovskog centra za bezbednosne studije, "Civilnu zaštitu" na Kosovu su činili pripadnici koji su prošli vojnu obuku i smatrala se vrlo opasnom po bezbednost Kosova.
Na početku je brojala oko 500 pripadnika ali se taj broj, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, tokom 2013. i 2014. godine povećao na preko 750.
U međuvremenu je Kosovo ustvrdilo da, prema podacima bezbednosnih institucija, "Civilna zaštita" i dalje postoji.
RSE nije uspeo nezavisno da potvrdi tako nešto, kao ni da li je ova organizacija tajno postojala sve vreme ili je u međuvremenu ponovo uspostavljena.
Kosovski šef policije Dželjalj Svečlja tvrdi da upravo pripadnici "Civilne zaštite" stoje i iza poslednjih tenzija na severu Kosova i napada na vojnike NATO-a u okviru misije KFOR.
Zbog toga je uhapšen i navodni lider "Civilne zaštite" na Kosovu, Milun Milenković – Lune.
Obično su patrolirali ulicama Severne Mitrovice u tamnim uniformama na kojima je pisalo "Civilna zaštita".
Kada su se novembra 2013. godine u opštinama na severu Kosova po prvi put održavali izbori prema kosovskim zakonima, pripadnici "Civilne zaštite" su mogli da se vide na biračkim mestima, ali ih je policija Kosova potom udaljila.
Prema navodima kosovskih vlasti, pripadnici "Civilne zaštite" su podigli prve barikade na severu, kako bi sprečili Vladu iz Prištine da uspostavi vlast u tom regionu.
Ovo su grafiti koji su se pojavili sredinom avgusta 2022. godine u opštinama na severu Kosova, a koje je potpisivala "Severna brigade".
Potom je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare 22. avgusta "ispravio" novinarku televizije N1 i rekao da ove grafite ne potpisuje "Severna brigada", nego "Brigada sever".
"Ja sam precizan čovek. Severna brigada su Zvezdini navijači", rekao je tada on.
Ubrzo je grafite po severu, koji su pozivali na otpor kosovskim vlastima, zaista počela da potpisuje "Brigada sever" umesto "Severne brigade".
U međuvremenu su na severu ispisivani grafiti koji su ukazivali da "Brigada sever" ima nove pristalice.
"Severna brigada raste iz dana u dan", glasio je jedan od njih.
Ne zna se ko stoji iza ove brigade, niti da li se radi o nekoj formalnoj organizaciji.
Krivični zakonik Kosova pod terminom "terorizam" predviđa izvršenje jednog ili više krivičnih dela "sa ciljem ozbiljnog zastrašivanja stanovništva, nelegalnog uslovljavanja institucija, vlade ili međunarodne organizacije, destabilizacije ili uništavanja političke, ustavne, ekonomske ili društvene strukture Kosova".
Neke od radnja koje uključuju ova krivična dela su ubistvo, uzimanje talaca ili kidnapovanje, naoružavanje, transport i upotreba oružja, eksploziva, hemijskog ili biološkog oružja.
Kazna zatvora za terorizam na Kosovu je najmanje pet godina, a ukoliko je terorističkim aktom nanesena teška telesna povreda jednog ili više lica, izvršilac zločina dobija najmanje deset godina zatvora.
Ukoliko jedno ili više lica pogine u nekom terorističkom aktu, onda je najmanja kazna zatvora petnaest godina.
Za pružanje pomoći u izvršenju terorističkih dela, kazna zatvora je do deset godina zatvora.
Regrutovanje osoba i obuka istih za izvršenje terorističkih dela je kažnjivo do petnaest godina zatvora.
Ukoliko se neka osoba proglasi krivom da je na čelu neke terorističke organizacije, kazna je do 20 godina zatvora uz novčanu kaznu do 500.000 eura.
Među municijom, pronađene su i lepljive značke sa oznakom "Brigade sever".
Prema njegovim rečima, ove dve organizacije treba proglasiti terorističkim "kako bi se kosovske vlasti efikasnije borile protiv njih".
Sveçla je ponovo optužio Srbiju da "podržava kriminalne grupe" i da "pokušava da destabilizuje Kosovo".
Zvanični Beograd je, s druge strane, optužio Prištinu da je automobil pun oružja "podmetnut", odnosno da se radi o oružju koje je pronađeno i zaplenjeno u ranijim akcijama razoružavanja građana na Kosovu.
Pravne mogućnosti Kosova?
Izvršni direktor Kosovskog instituta za pravdu, Ehat Miftaraj, navodi da Kosovo može da proglasi "Civilnu zaštitu" i "Brigadu sever" terorističkim organizacijama, ukoliko ima dokaze da sprovode aktivnosti u cilju kršenja ustavnog i pravnog poretka."Ovakve odluke moraju biti utemeljene, dobro obrazložene i dokazane. U svakom slučaju, kada se neka organizacija proglasi terorističkom, onda se samo učešće u tim organizacijama smatra krivičnim delom i svako ko je deo tih organizacija mora da se suoči sa zakonom", navodi Miftaraj.
Prema njegovoj oceni, ovakvu odluku treba doneti isključivo u koordinaciji sa međunarodnim partnerima Kosova, kako bi ona uživala legitimitet i poverenje sa njihove strane.
Šta je Civilna zaštita?
"Civilna zaštita" je na severu Kosova funkcionisala od 2006. do 2015/16., kada je na osnovu zvaničnih informacija rasformirana na osnovu dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa.Radnici "Civilne zaštite" su potom integrisani u kosovske institucije.
"Civilna zaštita" u Srbiji funkcioniše unutar Ministarstva unutrašnjih poslova, a njena uloga je da reaguje u vanrednim situacijama, poput poplava, zemljotresa i slično.
Međutim, prema podacima Kosovskog centra za bezbednosne studije, "Civilnu zaštitu" na Kosovu su činili pripadnici koji su prošli vojnu obuku i smatrala se vrlo opasnom po bezbednost Kosova.
Na početku je brojala oko 500 pripadnika ali se taj broj, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, tokom 2013. i 2014. godine povećao na preko 750.
U međuvremenu je Kosovo ustvrdilo da, prema podacima bezbednosnih institucija, "Civilna zaštita" i dalje postoji.
RSE nije uspeo nezavisno da potvrdi tako nešto, kao ni da li je ova organizacija tajno postojala sve vreme ili je u međuvremenu ponovo uspostavljena.
Kosovski šef policije Dželjalj Svečlja tvrdi da upravo pripadnici "Civilne zaštite" stoje i iza poslednjih tenzija na severu Kosova i napada na vojnike NATO-a u okviru misije KFOR.
Zbog toga je uhapšen i navodni lider "Civilne zaštite" na Kosovu, Milun Milenković – Lune.
Ranije aktivnosti Civilne zaštite?
Pripadnici "Civilne zaštite" su se javno na severu Kosova prvi put pojavili 2011. godine.Obično su patrolirali ulicama Severne Mitrovice u tamnim uniformama na kojima je pisalo "Civilna zaštita".
Kada su se novembra 2013. godine u opštinama na severu Kosova po prvi put održavali izbori prema kosovskim zakonima, pripadnici "Civilne zaštite" su mogli da se vide na biračkim mestima, ali ih je policija Kosova potom udaljila.
Prema navodima kosovskih vlasti, pripadnici "Civilne zaštite" su podigli prve barikade na severu, kako bi sprečili Vladu iz Prištine da uspostavi vlast u tom regionu.
Šta je Brigada sever?
"Ne brinite! Tu smo! Čekamo!".Ovo su grafiti koji su se pojavili sredinom avgusta 2022. godine u opštinama na severu Kosova, a koje je potpisivala "Severna brigade".
Potom je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare 22. avgusta "ispravio" novinarku televizije N1 i rekao da ove grafite ne potpisuje "Severna brigada", nego "Brigada sever".
"Ja sam precizan čovek. Severna brigada su Zvezdini navijači", rekao je tada on.
Ubrzo je grafite po severu, koji su pozivali na otpor kosovskim vlastima, zaista počela da potpisuje "Brigada sever" umesto "Severne brigade".
U međuvremenu su na severu ispisivani grafiti koji su ukazivali da "Brigada sever" ima nove pristalice.
"Severna brigada raste iz dana u dan", glasio je jedan od njih.
Ne zna se ko stoji iza ove brigade, niti da li se radi o nekoj formalnoj organizaciji.
Kako se na Kosovu tretiraju terorističke organizacije?
Na osnovu kosovskih zakona, ukoliko bi se "Civilna zaštita" i "Brigada sever" proglasile terorističkim organizacijama, njihove dalje aktivnosti bi nosile posledice.Krivični zakonik Kosova pod terminom "terorizam" predviđa izvršenje jednog ili više krivičnih dela "sa ciljem ozbiljnog zastrašivanja stanovništva, nelegalnog uslovljavanja institucija, vlade ili međunarodne organizacije, destabilizacije ili uništavanja političke, ustavne, ekonomske ili društvene strukture Kosova".
Neke od radnja koje uključuju ova krivična dela su ubistvo, uzimanje talaca ili kidnapovanje, naoružavanje, transport i upotreba oružja, eksploziva, hemijskog ili biološkog oružja.
Kazna zatvora za terorizam na Kosovu je najmanje pet godina, a ukoliko je terorističkim aktom nanesena teška telesna povreda jednog ili više lica, izvršilac zločina dobija najmanje deset godina zatvora.
Ukoliko jedno ili više lica pogine u nekom terorističkom aktu, onda je najmanja kazna zatvora petnaest godina.
Za pružanje pomoći u izvršenju terorističkih dela, kazna zatvora je do deset godina zatvora.
Regrutovanje osoba i obuka istih za izvršenje terorističkih dela je kažnjivo do petnaest godina zatvora.
Ukoliko se neka osoba proglasi krivom da je na čelu neke terorističke organizacije, kazna je do 20 godina zatvora uz novčanu kaznu do 500.000 eura.
