"Moj utisak je da je ova, za kosovsku stranu, veoma teška tema Asocijacije opština sa srpskom većinom sada progutana. I Njemačka i međunarodni partneri su uvijek bili jasni oko toga da očekujemo od Kosova da to ispuni, a moj utisak je da je to sada prihvaćeno i u Prištini“, kazao je u intervjuu za KoSSev izaslanik njemačke vlade za Zapadni Balkan, Manuel Sarracin.
Sarracin kaže da dogovoreni sporazum predstavlja važnu šansu za cijeli region na putu ka Evropskoj uniji. Međutim, dodaje, implementacija je ključna kako bi bila "zaista velika priča o uspjehu“.
"Mnogi ljudi u regionu će reći da sam idiot jer vjerujem u pozitivne poteze, ali mi smo u sklopu Berlinskog procesa pokazali da je moguće postići pozitivne sporazume ako razmišljate pozitivno i mislim da Ohrid može biti prekretnica da se situacija u regionu od minus-minus pretvori u plus“, kazao je Sarracin.
Njemačka je, dodaje, uglavnom pokušavala da bude od pomoći kako bi se postigao sporazum u Ohridu, ali je i, priznaje, "vršila jak pritisak na obje strane da se slože“.
"Pokušavali smo da im kažemo: slušajte, ovo je vaša šansa, ne propuštajte ovu šansu, možda nećete dobiti mnogo novih“, navodi on.
Međutim, ocijenjuje da mnogi ne veruju u "političku volju koja je pokazana u Ohridu“.
"Dakle, odlučujuće je da se sada, putem implementacije, dokaže politička volja", konstatovao je.
Iako je odbio da govori detaljnije o značenju termina "samoupravljanje za Srbe", koji se navodi u članu sedam osnovnog sporazuma kao obaveza Prištine, Sarracin konstatuje da je sada jasno da moraju da se ispune sporazumi iz 2013. i 2015. godine o Zajednici srpskih opština.
"A član 7. opisuje kako to treba da se učini. Međutim, neću jasno da komentarišem o tome o kom tačno stepenu moći se radi, to je van mojih nadležnosti. Važno je da pronađemo način da dođemo do procesa pronalaženja pravog obima, visine ovih pitanja. O tome se raspravlja u dijalogu“, kazao je Sarracin.
On, međutim smatra da je Priština prihvatila da ispuni tu obavezu i očekuje da to i pokaže.
"Moj utisak je da je ova, za kosovsku stranu, veoma teška tema Asocijacije opština sa srpskom većinom sada progutana. I Njemačka i međunarodni partneri su uvijek bili jasni oko toga da očekujemo od Kosova da to ispuni, a moj utisak je da je to sada prihvaćeno i u Prištini. Možda grešim, ali ovo je utisak sa mojih sastanaka u Prištini da su oni načinili korak napred. I očekujemo da to pokažu i na terenu u narednim danima i nedjeljama“, rekao je Sarracin.
Dodao je da su poruke prištinskih zvaničnika za njega "verodostojne“. Međutim, iako tvrdi da se na Zapadnom Balkanu "nikada ne zna", kaže da je ponekad od pomoći držati ljude za riječ.
Sa druge strane, priznaje da Beograd i Priština imaju različite vizije o ZSO, ali i smatra da je moguće postići sporazum sa kojim se moraju uskladiti obje strane.
"Mislim da predstavlja neki napredak to što se od bacanja suzavaca protiv bilo kakve Asocijacije došlo do ‘neću pristati na to šta je vizija Srbije’. Dakle, hajde da pokušamo da dobijemo nešto tamo", rekao je Sarracin.
Upitan o sve češćim zahtjevima Albanaca na jugu Srbije koji žele ista prava koja bi imali i Srbi na Kosovu nakon implementacije sporazuma, Sarracin kaže da to nije deo dijaloga.
"Mislim da nije ispravno da se kaže da je Kosovo zemlja koja će se pobrinuti da se manjinska pitanja u Srbiji riješe na pravi način, jer mislim da smo u prošlosti imali previše uplitanja iz drugih zemalja u susjedne zemlje i ovo je više primer toga kojim putem ne bi trebalo da ide kosovska vlada“, kazao je.
Prokomentarisao je i to što Srpska lista neće učestvovati na predstojećim izborima.
"U Njemačkoj imamo jednu izreku u politici kada neko odlazi ‘onaj ko izlazi iz sobe mora da razmisli kako će moći ponovo da uđe'", kazao je Sarracin.
Povodom zahtjeva te stranke za povratak u institucije, odnosno učešće na izborima, od kojih je jedan da se formira ZSO, Sarracin poručuje da i Njemačka ćeli da ZSO bude formirana.
"Mi želimo da se to desi i trudimo se da budemo od pomoći na tom putu, ali ne bih komentarisao i stavio na dnevni red redosled koji je predstavila Srpska lista“, rekao je Sarracin.
"Mnogi ljudi u regionu će reći da sam idiot jer vjerujem u pozitivne poteze, ali mi smo u sklopu Berlinskog procesa pokazali da je moguće postići pozitivne sporazume ako razmišljate pozitivno i mislim da Ohrid može biti prekretnica da se situacija u regionu od minus-minus pretvori u plus“, kazao je Sarracin.
Njemačka je, dodaje, uglavnom pokušavala da bude od pomoći kako bi se postigao sporazum u Ohridu, ali je i, priznaje, "vršila jak pritisak na obje strane da se slože“.
"Pokušavali smo da im kažemo: slušajte, ovo je vaša šansa, ne propuštajte ovu šansu, možda nećete dobiti mnogo novih“, navodi on.
Međutim, ocijenjuje da mnogi ne veruju u "političku volju koja je pokazana u Ohridu“.
"Dakle, odlučujuće je da se sada, putem implementacije, dokaže politička volja", konstatovao je.
Iako je odbio da govori detaljnije o značenju termina "samoupravljanje za Srbe", koji se navodi u članu sedam osnovnog sporazuma kao obaveza Prištine, Sarracin konstatuje da je sada jasno da moraju da se ispune sporazumi iz 2013. i 2015. godine o Zajednici srpskih opština.
"A član 7. opisuje kako to treba da se učini. Međutim, neću jasno da komentarišem o tome o kom tačno stepenu moći se radi, to je van mojih nadležnosti. Važno je da pronađemo način da dođemo do procesa pronalaženja pravog obima, visine ovih pitanja. O tome se raspravlja u dijalogu“, kazao je Sarracin.
On, međutim smatra da je Priština prihvatila da ispuni tu obavezu i očekuje da to i pokaže.
"Moj utisak je da je ova, za kosovsku stranu, veoma teška tema Asocijacije opština sa srpskom većinom sada progutana. I Njemačka i međunarodni partneri su uvijek bili jasni oko toga da očekujemo od Kosova da to ispuni, a moj utisak je da je to sada prihvaćeno i u Prištini. Možda grešim, ali ovo je utisak sa mojih sastanaka u Prištini da su oni načinili korak napred. I očekujemo da to pokažu i na terenu u narednim danima i nedjeljama“, rekao je Sarracin.
Dodao je da su poruke prištinskih zvaničnika za njega "verodostojne“. Međutim, iako tvrdi da se na Zapadnom Balkanu "nikada ne zna", kaže da je ponekad od pomoći držati ljude za riječ.
Sa druge strane, priznaje da Beograd i Priština imaju različite vizije o ZSO, ali i smatra da je moguće postići sporazum sa kojim se moraju uskladiti obje strane.
"Mislim da predstavlja neki napredak to što se od bacanja suzavaca protiv bilo kakve Asocijacije došlo do ‘neću pristati na to šta je vizija Srbije’. Dakle, hajde da pokušamo da dobijemo nešto tamo", rekao je Sarracin.
Upitan o sve češćim zahtjevima Albanaca na jugu Srbije koji žele ista prava koja bi imali i Srbi na Kosovu nakon implementacije sporazuma, Sarracin kaže da to nije deo dijaloga.
"Mislim da nije ispravno da se kaže da je Kosovo zemlja koja će se pobrinuti da se manjinska pitanja u Srbiji riješe na pravi način, jer mislim da smo u prošlosti imali previše uplitanja iz drugih zemalja u susjedne zemlje i ovo je više primer toga kojim putem ne bi trebalo da ide kosovska vlada“, kazao je.
Prokomentarisao je i to što Srpska lista neće učestvovati na predstojećim izborima.
"U Njemačkoj imamo jednu izreku u politici kada neko odlazi ‘onaj ko izlazi iz sobe mora da razmisli kako će moći ponovo da uđe'", kazao je Sarracin.
Povodom zahtjeva te stranke za povratak u institucije, odnosno učešće na izborima, od kojih je jedan da se formira ZSO, Sarracin poručuje da i Njemačka ćeli da ZSO bude formirana.
"Mi želimo da se to desi i trudimo se da budemo od pomoći na tom putu, ali ne bih komentarisao i stavio na dnevni red redosled koji je predstavila Srpska lista“, rekao je Sarracin.
