Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom sve izvesnije postaje uslov međunarodne zajednice prema Kosovu za podršku oko članstva u Vijeću Evrope.
Parlamentarna skupština Vijeća Evrope je 16. aprila usvojila preporuku za prijem Kosova u tu organizaciju, dok bi konačna odluka trebalo da bude doneta 16. maja.
Do tada Kosovo mora da ubedi najmanje dve trećine od 46 članica, da zaslužuje da bude deo Saveta Evrope.
Jedan od pozitivnih koraka u tom pravcu bi moglo da bude formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
U kontekstu podrške Kosovu ka članstvu u Savetu Evrope, predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je u utorak saopštio kako njegova zemlja pridaje značaj brzom napretku ka formiranju Zajednice.
Takođe, ambasador Nemačke na Kosovu Jorn Rode (Rohde) je rekao da Kosovo treba da preduzme konkretne korake ka formiranje Zajednice, odnosno da nacrt statuta za njeno uspostavljanje preda Ustavnom sudu na razmatranje, a kako bi se ubedile zemlje koje su skeptične oko njegovog prijema u Savetu Evrope.
Inače, zemlje Kvinte (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija) od Kosova konstantno traže da počne sa formiranjem Zajednice koja je dogovorena u okviru dijaloga Prištine i Beograda o normalizaciji odnosa.
RSE se obratio Vladi Kosova sa upitom da li planira da do 16. maja Ustavnom sudu prosledi statut Zajednice na razmatranje, ali odgovor nije stigao.
Zamenik ministra spoljnih poslova Kosova Krešnik Ahmeti (Kreshnik) je 17. aprila ustvrdio da osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom nije preduslov za prijem Kosova u Savetu Evrope. Dodao je ipak da je to pitanje na listi obaveza koje Kosovo mora da ispuni nakon prijema u tu organizaciju.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je u intervjuu za Glas Amerike 23. aprila rekla da je slanje statuta Ustavnom sudu na razmatranje, obaveza Vlade Kosova.
Beljgzim Kamberi (Belgzim) iz Instituta za socijalnu politiku i profesor diplomatije Valjon Murtezaj (Valon) smatraju da Kosovo mora da preduzme "pozitivne korake" kako ne bi ugrozilo članstvo u Savetu Evrope.
Beljgzim Kamberi iz Instituta za socijalnu politiku "Musine Kokolari" u Prištini ukazuje da je zahtev ili predlog zapadnih zemalja jasan: Vlada Kosova mora da preda nacrt statuta Zajednice na razmatranje Ustavnom sudu.
"Ukoliko se pošalje (Ustavnom sudu), onda se može reći da je proces formiranja Zajednice odblokiran... Do sada je ovaj proces bio blokiran zbog političkih odluka", kaže Kamberi za Radio Slobodna Evropa.
On podseća da su ministri spoljnih poslova u Savetu Evrope dali zeleno svetlo na Parlamentarnoj skupštini sredinom aprila, ali da ipak postoji mogućnost da zbog Zajednice pitanje članstva Kosova 16. maja uopšte ne bude na dnevnom redu Komiteta ministara Saveta Evrope.
"Kako ne bi izgledalo da glasaju protiv odluke Parlamentarne skupštine, postoji opasnost da ona uopšte ne bude uvrštena na dnevni red, kao neki vid indirektnog odbijanja", navodi Kamberi.
Valjon Murtezaj, profesor diplomatije na Univerzitetu IESEG u Parizu, navodi da Vlada Kosova svoje korake oko formiranja Zajednice mora da uskladi sa zahtevima glavnih partnera, ukoliko od njih očekuje podršku za članstvo u Savetu Evrope.
"Ako su to očekivanja onih koji će glasati – a Vlada najbolje zna kakva su njihova očekivanja – onda treba da odluči između očekivanja i verovatnoće uspeha glasanja", kaže Murtezaj za RSE.
Prema njegovim rečima, sledeći korak koji Kosovo može da preduzme pre sastanka ministara spoljnih poslova Saveta Evrope 16. maja jeste slanje jasnih garancija relevantnim zemljama da će se poštovati prava nevećinskih zajednica, kao i jasnih signala da će ceo pravni korpus koji se odnosi na ljudska prava biti unapređen.
"Bilo bi bolno da Kosovo izgubi članstvo posle ovog uspešnog puta", smatra Murtezaj.
Gerald Knaus iz Evropske inicijative za stabilnost je u intervjuu za RSE 18. aprila rekao da bi njegov savet za Kosovo bio da "nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom pošalje Ustavnom sudu" pred glasanje u maju.
Knausova organizacija je nedavno objavila dokument o putu Kosova ka članstvu u Savetu Evrope.
Kosovo je zahtev za pristupanje ovoj organizaciji podnelo pre skoro dve godine – 12. maja 2022. godine.
Komitet za politička pitanja i demokratiju je 27. marta odobrio izveštaj Dore Bakojanis, izvestiteljke Paralmentarlne skupštine Saveta Evrope za Kosovo.
U tom izveštaju se navodi da je Kosovo ispunilo uslove da postane punopravna članica Saveta Evrope a da je Zajednica unutrašnje pitanje.
Sastanak Komiteta ministara, kada treba da se donese i konačna odluka o prijemu Kosova, trebalo bi da bude održan 16. i 17. maja u Strazburu.
Savet Evropa se sastoji od 46 država članica, od kojih su 27 članice Evropske unije. Vodeća je organizacija za ljudska prava u Evropi.
Srbija je, s druge strane, formirala radnu grupu za koordinaciju aktivnosti državnih organa u vezi sa "problemom prijema" Kosova u Savetu Evrope.
Tako nešto se kosi sa sporazumom o putu ka normalizaciji odnosa koji su Kosovo i Srbija prihvatili prošle godine. U članu četiri tog sporazuma piše da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
Do tada Kosovo mora da ubedi najmanje dve trećine od 46 članica, da zaslužuje da bude deo Saveta Evrope.
Jedan od pozitivnih koraka u tom pravcu bi moglo da bude formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
U kontekstu podrške Kosovu ka članstvu u Savetu Evrope, predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je u utorak saopštio kako njegova zemlja pridaje značaj brzom napretku ka formiranju Zajednice.
Takođe, ambasador Nemačke na Kosovu Jorn Rode (Rohde) je rekao da Kosovo treba da preduzme konkretne korake ka formiranje Zajednice, odnosno da nacrt statuta za njeno uspostavljanje preda Ustavnom sudu na razmatranje, a kako bi se ubedile zemlje koje su skeptične oko njegovog prijema u Savetu Evrope.
Inače, zemlje Kvinte (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija) od Kosova konstantno traže da počne sa formiranjem Zajednice koja je dogovorena u okviru dijaloga Prištine i Beograda o normalizaciji odnosa.
RSE se obratio Vladi Kosova sa upitom da li planira da do 16. maja Ustavnom sudu prosledi statut Zajednice na razmatranje, ali odgovor nije stigao.
Zamenik ministra spoljnih poslova Kosova Krešnik Ahmeti (Kreshnik) je 17. aprila ustvrdio da osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom nije preduslov za prijem Kosova u Savetu Evrope. Dodao je ipak da je to pitanje na listi obaveza koje Kosovo mora da ispuni nakon prijema u tu organizaciju.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je u intervjuu za Glas Amerike 23. aprila rekla da je slanje statuta Ustavnom sudu na razmatranje, obaveza Vlade Kosova.
Beljgzim Kamberi (Belgzim) iz Instituta za socijalnu politiku i profesor diplomatije Valjon Murtezaj (Valon) smatraju da Kosovo mora da preduzme "pozitivne korake" kako ne bi ugrozilo članstvo u Savetu Evrope.
Beljgzim Kamberi iz Instituta za socijalnu politiku "Musine Kokolari" u Prištini ukazuje da je zahtev ili predlog zapadnih zemalja jasan: Vlada Kosova mora da preda nacrt statuta Zajednice na razmatranje Ustavnom sudu.
"Ukoliko se pošalje (Ustavnom sudu), onda se može reći da je proces formiranja Zajednice odblokiran... Do sada je ovaj proces bio blokiran zbog političkih odluka", kaže Kamberi za Radio Slobodna Evropa.
On podseća da su ministri spoljnih poslova u Savetu Evrope dali zeleno svetlo na Parlamentarnoj skupštini sredinom aprila, ali da ipak postoji mogućnost da zbog Zajednice pitanje članstva Kosova 16. maja uopšte ne bude na dnevnom redu Komiteta ministara Saveta Evrope.
"Kako ne bi izgledalo da glasaju protiv odluke Parlamentarne skupštine, postoji opasnost da ona uopšte ne bude uvrštena na dnevni red, kao neki vid indirektnog odbijanja", navodi Kamberi.
Valjon Murtezaj, profesor diplomatije na Univerzitetu IESEG u Parizu, navodi da Vlada Kosova svoje korake oko formiranja Zajednice mora da uskladi sa zahtevima glavnih partnera, ukoliko od njih očekuje podršku za članstvo u Savetu Evrope.
"Ako su to očekivanja onih koji će glasati – a Vlada najbolje zna kakva su njihova očekivanja – onda treba da odluči između očekivanja i verovatnoće uspeha glasanja", kaže Murtezaj za RSE.
Prema njegovim rečima, sledeći korak koji Kosovo može da preduzme pre sastanka ministara spoljnih poslova Saveta Evrope 16. maja jeste slanje jasnih garancija relevantnim zemljama da će se poštovati prava nevećinskih zajednica, kao i jasnih signala da će ceo pravni korpus koji se odnosi na ljudska prava biti unapređen.
"Bilo bi bolno da Kosovo izgubi članstvo posle ovog uspešnog puta", smatra Murtezaj.
Gerald Knaus iz Evropske inicijative za stabilnost je u intervjuu za RSE 18. aprila rekao da bi njegov savet za Kosovo bio da "nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom pošalje Ustavnom sudu" pred glasanje u maju.
Knausova organizacija je nedavno objavila dokument o putu Kosova ka članstvu u Savetu Evrope.
Kosovo je zahtev za pristupanje ovoj organizaciji podnelo pre skoro dve godine – 12. maja 2022. godine.
Komitet za politička pitanja i demokratiju je 27. marta odobrio izveštaj Dore Bakojanis, izvestiteljke Paralmentarlne skupštine Saveta Evrope za Kosovo.
U tom izveštaju se navodi da je Kosovo ispunilo uslove da postane punopravna članica Saveta Evrope a da je Zajednica unutrašnje pitanje.
Sastanak Komiteta ministara, kada treba da se donese i konačna odluka o prijemu Kosova, trebalo bi da bude održan 16. i 17. maja u Strazburu.
Savet Evropa se sastoji od 46 država članica, od kojih su 27 članice Evropske unije. Vodeća je organizacija za ljudska prava u Evropi.
Srbija je, s druge strane, formirala radnu grupu za koordinaciju aktivnosti državnih organa u vezi sa "problemom prijema" Kosova u Savetu Evrope.
Tako nešto se kosi sa sporazumom o putu ka normalizaciji odnosa koji su Kosovo i Srbija prihvatili prošle godine. U članu četiri tog sporazuma piše da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
