Cio svijet je u istom loncu, kada je u pitanju pandemija. Ali kada se radi o nabavci vakcina, bogate zapadne zemlje kupuju što više mogu. Podrška siromašnijima je nedovoljna, a rješenje bi bilo jednostavno – ukinuti patent.
Već do kraja godine bi na tržištu mogle da se nađu stotine miliona doza odobrenih vakcina. Ali, prema studiji američkog univerziteta Djuk, već sada su polovinu proizvodnje za sebe obezbjedile najbogatije zemlje čije stanovništvo čini tek mali dio svjetske populacije, piše DW.
Činjenice govore suprotno od lijepih riječi koje su se čule o pokretanju globalne platforme Kovaks (Covax) gdje je, pod vođstvom Svjetske zdravstvene organizacije (SZO), okupljeno 186 država koje bi trebalo da učestvuju u pravednoj raspodjeli vakcina.
„Zajedno obezbjeđujemo milione doza za siromašne zemlje“, rekla je šefica Evropske komisije Ursula von der Leyen. Evropska unija je za sistem Kovaks donirala 800 miliona eura. Pa ipak, do kraja godine će ovaj sistem obezbjediti doze vakcine dovoljne za imunizaciju svega 200 miliona ljudi širom svijeta.
Humanitarna organizacija Ljekari bez granica kritikuje što Kovaks ne raspolaže dovoljnim sredstvima i zavisi od donacija. Osim toga, kažu u ovoj organizaciji, bogate zemlje su razgrabile sve vakcine kojih su mogle da se dočepaju.
Recimo, Evropska unija je već do kraja iduće godine obezbjedila dvije milijarde doza, što je dovoljno za imunizaciju milijardu ljudi – a EU će, bez Velike Britanije, imati oko 450 miliona stanovnika.
„Svakako je dostignuta dimenzija da Evropa može nešto i da prepusti drugima“, kaže evropski poslanik i ljekar Peter Lize. Taj njemački demohrišćanin naglašava da je važno što ugovori Brisela i proizvođača vakcina izričito dopuštaju da EU „besplatno ili za male pare“ ustupi vakcine trećim zemljama.
Tako se cementira zavisnost zemalja u razvoju od EU, kritikuje Ane Jung iz organizacije za ljudska prava Mediko international. „To ne može da riješi načelno pitanje pravedne raspodjele vakcina.“
Uz to postoji i problem sa transportom, prevashodno BioNTech-ove vakcine koju proizvodi američki Pfizer – ta vakcina mora da bude u posebnim zamrzivačima na minus 70 stepeni. Kako je nedavno za DW rekao njemački naučnik Mihael Piontek, održavanje tako hladnog lanca nije moguće u tri četvrtine svijeta.
Piontek je ukazao da su cijene vakcina pretjerane. Recimo, poznato je da SAD plaćaju BioNTech-ovu vakcinu 17 dolara po dozi, dakle 34 dolara po osobi. Piontek, koji takođe radi na razvoju vakcine na bazi kvasca i već je prodao licence dvema velikim azijskim firmama, tvrdi da će njegova vakcina moći da košta manje od jednog eura po dozi.
Neki kritičari podsjećaju da je EU iz budžeta – dakle novcem svih građana – izdašno podržala istraživanja te da zato na neki način polaže prava i na vakcinu kao krajnji proizvod.
„Pravo na zdravlje kod nasušno neophodnih vakcina ima takvu težinu, da bi vakcine mogle da se proglase globalnim javnim dobrom“, smatra Karina Tojrer iz Evropskog centra za ustavna i ljudska prava. Ona podsjeća da sporazum o intelektualnoj svojini (TRIPS) omogućava državama da ograniče prava firmi na patent u slučaju zdravstvene krize.
U prevodu, države bi mogle da obavežu proizvođače vakcina da podjele licence za proizvodnju. No za tim mehanizmom se rijetko poseže jer se države plaše tužbi firmi za odštete koje mogu da koštaju milijarde.
Dovoljno bi bilo da se zaštita patenta na vakcinu ukine do suzbijanja pandemije, kao što traže Indija i Južnoafrička Republika, dvije zemlje teško pogođene koronom. Tako bi se vakcina mogla proizvoditi svuda.
Iako tu ideju podržava SZO, industrijske zemlje je blokiraju, uključujući i Evropsku uniju. Na to ukazuje poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu Juta Paulus: „Niko nije zaštićen dok svi nismo zaštićeni. Voljeli bismo da Evropska unija ovdje pokaže malo više solidarnosti.“
EU ima priliku da promjeni pristup još prije praznika. Sredinom decembra Svjetska trgovinska organizacija treba da raspravi pitanje patenata – između ostalog, i onih medicinskih.
Činjenice govore suprotno od lijepih riječi koje su se čule o pokretanju globalne platforme Kovaks (Covax) gdje je, pod vođstvom Svjetske zdravstvene organizacije (SZO), okupljeno 186 država koje bi trebalo da učestvuju u pravednoj raspodjeli vakcina.
„Zajedno obezbjeđujemo milione doza za siromašne zemlje“, rekla je šefica Evropske komisije Ursula von der Leyen. Evropska unija je za sistem Kovaks donirala 800 miliona eura. Pa ipak, do kraja godine će ovaj sistem obezbjediti doze vakcine dovoljne za imunizaciju svega 200 miliona ljudi širom svijeta.
Humanitarna organizacija Ljekari bez granica kritikuje što Kovaks ne raspolaže dovoljnim sredstvima i zavisi od donacija. Osim toga, kažu u ovoj organizaciji, bogate zemlje su razgrabile sve vakcine kojih su mogle da se dočepaju.
Recimo, Evropska unija je već do kraja iduće godine obezbjedila dvije milijarde doza, što je dovoljno za imunizaciju milijardu ljudi – a EU će, bez Velike Britanije, imati oko 450 miliona stanovnika.
Preskupe vakcine
„Svakako je dostignuta dimenzija da Evropa može nešto i da prepusti drugima“, kaže evropski poslanik i ljekar Peter Lize. Taj njemački demohrišćanin naglašava da je važno što ugovori Brisela i proizvođača vakcina izričito dopuštaju da EU „besplatno ili za male pare“ ustupi vakcine trećim zemljama.
Tako se cementira zavisnost zemalja u razvoju od EU, kritikuje Ane Jung iz organizacije za ljudska prava Mediko international. „To ne može da riješi načelno pitanje pravedne raspodjele vakcina.“
Uz to postoji i problem sa transportom, prevashodno BioNTech-ove vakcine koju proizvodi američki Pfizer – ta vakcina mora da bude u posebnim zamrzivačima na minus 70 stepeni. Kako je nedavno za DW rekao njemački naučnik Mihael Piontek, održavanje tako hladnog lanca nije moguće u tri četvrtine svijeta.
Piontek je ukazao da su cijene vakcina pretjerane. Recimo, poznato je da SAD plaćaju BioNTech-ovu vakcinu 17 dolara po dozi, dakle 34 dolara po osobi. Piontek, koji takođe radi na razvoju vakcine na bazi kvasca i već je prodao licence dvema velikim azijskim firmama, tvrdi da će njegova vakcina moći da košta manje od jednog eura po dozi.
Masovna proizvodnja umjesto zaštite patenata
Neki kritičari podsjećaju da je EU iz budžeta – dakle novcem svih građana – izdašno podržala istraživanja te da zato na neki način polaže prava i na vakcinu kao krajnji proizvod.
„Pravo na zdravlje kod nasušno neophodnih vakcina ima takvu težinu, da bi vakcine mogle da se proglase globalnim javnim dobrom“, smatra Karina Tojrer iz Evropskog centra za ustavna i ljudska prava. Ona podsjeća da sporazum o intelektualnoj svojini (TRIPS) omogućava državama da ograniče prava firmi na patent u slučaju zdravstvene krize.
U prevodu, države bi mogle da obavežu proizvođače vakcina da podjele licence za proizvodnju. No za tim mehanizmom se rijetko poseže jer se države plaše tužbi firmi za odštete koje mogu da koštaju milijarde.
Dovoljno bi bilo da se zaštita patenta na vakcinu ukine do suzbijanja pandemije, kao što traže Indija i Južnoafrička Republika, dvije zemlje teško pogođene koronom. Tako bi se vakcina mogla proizvoditi svuda.
Iako tu ideju podržava SZO, industrijske zemlje je blokiraju, uključujući i Evropsku uniju. Na to ukazuje poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu Juta Paulus: „Niko nije zaštićen dok svi nismo zaštićeni. Voljeli bismo da Evropska unija ovdje pokaže malo više solidarnosti.“
EU ima priliku da promjeni pristup još prije praznika. Sredinom decembra Svjetska trgovinska organizacija treba da raspravi pitanje patenata – između ostalog, i onih medicinskih.
