Radikalski Oštar jezik kao rezultat nervoze

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić koristi sve prostiji i nepriličniji rečnik u komunikaciji sa novinarima. Taj rečnik je gotovo istovetan onome koji je koristio u svom radikalskom periodu, a način na koji ga interpretira sigurno ponosnim čini njegovog nekadašnjeg šefa Vojislava Šešelja.

Poruke i reči koje predsednik jedne evropske zemlje šalje u etar su jednostavno nedozvoljene u savremenoj komunikaciji. Lažovi jedni, sram vas bre bilo, bando, budale, bitange, sve je ovo bilo uvertira u ono što je usledilo na jednoj od mnogobrojnih konferencija za štampu. Kulminacija tog obraćanja javnosti, posvećenog dešavanjima na severu Kosova, bila je kada je poručio kosovskom premijeru Albinu Kurtiju i ministru unutrašnjih poslova u Prištini Dželjalju Svečiji da su im “tate kriminalci”. Povod za ovakvu Vučićevu reakciju bila je situacija u kojoj su se našli Srbi koji su proteklih nedelja i mesecu uhapšeni na severu Kosova. Neki od njih su uhapšeni, kako je preneo Vučić, kao kriminalci, a onda je predsednik Srbije poručio to što smo pomenuli.

Ovakva komunikacija više nije ubičajna i za decu, a kamoli za visoke državne predstavnike.

‘Umire čedo’

I tu se nije zaustavio. Zapadnim zemljama je poručio da “umire svoje čedo”, misleći na Kosovo, i da mu je sve jedno da li će ga “pomilovati po glavi ili lupiti po dupe”. Tak kada to budu uradili, Vučić je spreman da sedne zajedno za sto sa Kurtijem.

Ovakvo ponašanje Vučića je višegodišnje, nije od juče. Mnogo puta je o tome pisano i pričano, ali utisak je da je sve gore i gore. Jednog dana kaže sve ovo, a onda sledećeg se pravi da ništa strašno nije rekao i onda se prebaci na fabrike, privredni rast, penzije… Najgore je što će za nekoliko dana taj isti Vučić reći da nikada nikome nijednu ružnu reč nije rekao. Ne dao Bog da ga neko podseti na to što je pričao, odmah krene rafal iz svih oružja – To je ništa u odnosu na ono što o meni pričaju.

Još jedan detalj je obeležio taj njegov nastup. U dva navrata su mu se dobro tresle šake. Prvo se zatresla leva šaka kada je rekao da bi olovkom gađao svakoga ko je tražio da na Kosovo dođe Euleks, a drugi put je u pitanju bila desna ruka kada je govorio o tome da je predsednik svih Srba koji žive na Kosovu bez obzira da li su glasali za njega ili ne.

Pre nego što je udario na Euleks, Kurtija, zapadne zemlje, Vučić se “trenirao”na domaćim protivnicima. Za njih je danima govorio da su ološ, lešinari, hijene, šljam… Onda je vadio kestenje iz vatre i ispravio se. Mislio je političare, a ne na narod koji je posle dve tragedije izašao na ulice sa zahtevom da se prekine sa nasiljem.

Protresti građana

Pobuna u velikom broju gradova Srbije protiv nasilja je nešto što mu ne da mira i nešto zbog čega se našao u netipičnoj – defanzivnoj ulozi. Rezultat svega toga je izliv primitivizma i prostakluka koji je obeležio jednu od njegovih mnogobrojnih nastupa u javnosti poslednjih nedelja.

Činjenica je da je Vučić izuzetno nervozan u poslednjih nekoliko nedelja. Za sebe kaže da ne spava noćima, navodno zbog Kosova. Njemu je hitno potreban odmor, jer tako umoran i nervozan sigurno je skloniji belaju, nego da je svež, odmoran i skoncentrisan. Svima je jasno da Kosovo koristi kao amortizer sa ciljem da minimalizuje aktuelne proteste.

Trenutno mu je, s tim u vezi, najveći saveznik kosovski premijer, onaj kome je, kako je rekao Vučić, “tata kriminalac”. Ova smela tvrdnja je potvrđena, jer je Kurti pokrenuo talas nasilja na severu Kosova koja dobro dođe Vučiću da temu masovnih ubistava i protesta na ulicama zameni konstantnim guslanjem o “južnoj srpskoj pokrajini”. Vučiću je to leglo ko “budali šamar”, jer se u nekoliko poslednjih obraćanja javnosti nijednom nije osvrnuo da proteste koji se svake nedelje sve više šire po Srbiji.

Ako postoji neko ko se i dalje čudi odakle takav vokabular u obraćanju predsednika javnosti, nikada ne treba smesti sa uma činjenicu da je aktuelni predsednik Srbije političke veštine i znanja sticao od pomenutog Šešelja. Svaki miting radikala u Srbiji je počinjao pevačkim mumlanjem, a zatim pevanjem pesme “Sprem'te se, sprem'te četnici”. Kako očekivati bilo kakav razum on nekoga ko je pevao tako što je mumlao. Na desetine snimaka radikala postoje na društvenim mrežama gde je to vidljivo.

Vučić je sa svojom braćom i sestrama iz Srpske radikalne stranke popisivao po Novom Beogradu i Zemunu nesrpska imena. Neki od popisanih su nasilno iseljeni samo zato što su Hrvati. Da ne govorimo o 100 Muslimana za jednog Srbina u najvišem državnom domu, Skupštine Srbije, i granicama Srbije na liniji Karlovac – Karlobag – Ogulin – Virovitica.

Nemoguće je preko noći od radikala postati demokrata. Svako ko je pomislio da je to moguće u velikoj je zabludi, a tu zabludu je dodatno usadila medijska podrška kakvu ima predsednik Srbije.

I na kraju, kako je moguće da neko za nekoga kaže sve to što je rekao, a onda sednu zajedno za sto i kao nešto razgovaraju. Ovo je karakteristika koja je isključivo vezana za političare. To što su oni političari, međutim, ne bi smelo da im se toleriše kada su u pitanju izlivi besa. Ovo što nam Vučić priređuje iz dana u dan je tragično, a jedino što je dobro je činjenica da je rečnik predsednika Srbije zainteresovao javnost i van granica Srbije. Ako neko može da obuzda takav neprimeren jezik, onda je to međunarodna zajednica. Dokazano.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.