U regionu, prema prognozama Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW), Crna Gora će u 2023. godini dostići rast bruto domaćeg proizvoda od 3,5 odsto, što je najviše u regionu, dok su prognoze za Srbiju 1,3 što je najmanja vrijednost.
Izvještaj obuhvata i analizira ekonomije 23 zemlje Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (CESEE) i pruža detaljnu prognozu makroekonomskih pokazatelja.
Kako se navodi u najnovijem izvještaju WiiW-a, Albanija će u 2023. godini dostići 3,3 odsto BDP-a, Bosna i Hercegovina 1,5, Sjeverna Makedonija 1,6, dok se za Kosovo navodi vrijednost od 3,4 odsto BDP-a.
Prognoze Bečkog instituta za sljedeću godinu ukazuju da će ove zemlje imati nešto veći rast BDP, ali će najviši imati Kosovo (3,9 odsto).
U cijeloj Istočnoj Evropi, Mađarska će imati namanji rast BDP-a u 2023. (-0,5 odsto), dok će 0,2 odsto imati Češka i Estonija.
Za 2023. Institut predviđa usporavanje rasta na prosječno 1,2 odsto za članice regiona EU.
Članice EU iz jugoistočne Evrope kao što su Rumunija (tri odsto) i Hrvatska (2,5 odsto) imaće uporedno snažan rast, navodi se u izvještaju.
Očekuje se da će Rusija, uprkos sankcijama i oštrom padu energetskih prihoda, rasti jedan odsto i ove godine, zahvaljujući rastućoj odbrambenoj industriji.
Nakon razornog pada 2022 (-29,1 odsto), Ukrajina bi, prema prognozama Instituta mogla da se oporavi blago ove godine uz rast od dva odsto.
Očekuje se da će privreda Bjelorusija i Moldavija takođe ove godine rasti, nakon duboke prošlogodišnje recesije.
Glavni pokretači inflacije u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, kako je navedeno, jesu visoke cijene hrane i rastući profiti preduzeća.
Kako se navodi u najnovijem izvještaju WiiW-a, Albanija će u 2023. godini dostići 3,3 odsto BDP-a, Bosna i Hercegovina 1,5, Sjeverna Makedonija 1,6, dok se za Kosovo navodi vrijednost od 3,4 odsto BDP-a.
Prognoze Bečkog instituta za sljedeću godinu ukazuju da će ove zemlje imati nešto veći rast BDP, ali će najviši imati Kosovo (3,9 odsto).
U cijeloj Istočnoj Evropi, Mađarska će imati namanji rast BDP-a u 2023. (-0,5 odsto), dok će 0,2 odsto imati Češka i Estonija.
Za 2023. Institut predviđa usporavanje rasta na prosječno 1,2 odsto za članice regiona EU.
Članice EU iz jugoistočne Evrope kao što su Rumunija (tri odsto) i Hrvatska (2,5 odsto) imaće uporedno snažan rast, navodi se u izvještaju.
Očekuje se da će Rusija, uprkos sankcijama i oštrom padu energetskih prihoda, rasti jedan odsto i ove godine, zahvaljujući rastućoj odbrambenoj industriji.
Nakon razornog pada 2022 (-29,1 odsto), Ukrajina bi, prema prognozama Instituta mogla da se oporavi blago ove godine uz rast od dva odsto.
Očekuje se da će privreda Bjelorusija i Moldavija takođe ove godine rasti, nakon duboke prošlogodišnje recesije.
Glavni pokretači inflacije u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, kako je navedeno, jesu visoke cijene hrane i rastući profiti preduzeća.
