Kosovo se sporazumom u Briselu opredijelilo za integraciju a ne izolaciju, izjavio je u petak kosovski premijer Hashim Thaçi povodom dogovora da Kosovo na regionalnim forumima bude predstavljeno uz fusnotu koja sadrži Rezoluciju 1244 i mišljenje Međunarodnog suda pravde o deklaraciji kosovske nezavisnosti.
Kosovski premijer je postignuti sporazum ocjenio izuzetno važnim i korisnim na putu ka evropskim integracijama. On je na konferenciji za novinare kazao da će od sada Kosovo govoriti u svoje ime i da će, kao ravnopravna država, imati ovlašćenje potpisivanja dokumenata u svim multilateralnim institucijama.
Ističući da je svijestan da fusnota nije idealna, Thaçi je kazao da je ona najprihvatljivija za politički trenutak kroz koji prolazi Kosovo i zemlje u regionu.
“Dok je sporazum iz Rambujea Kosovu doneo slobodu, sporazum predsednika Ahtisarija nezavisnost, današnji sporazum donosi evropske integracije i čini Kosovo evropskom zemljom… Naglašavam da je ovo privremena formula. Svjestan sam da ovakav potez Vlade nije popularan, ali sam uvjeren da je za dobrobit zemlje. Jedan lider ili premijer nije ovlašten za donošenje samo lakih, već i teških i ozbiljnih odluka, koje nisu prijatne ali su važne za državu i njenu budućnost. Ova odluka je upravo takva, ali sam kao premijer ubeđen da smo donijeli odluku potrebnu Kosovu. Država se ovim sporazumom opredjelila za integraciju a ne izolaciju. Kosovo se opredjelilo da predstavlja samo sebe, a ne da ga predstavljaju drugi. Ovim sporazumom mi smo zauvijek odstranili UNMIK kao našeg predstavnika”, kazao je Thaçi na konferenciji za novinare.
On je dodao i da je od međunarodnih partnera dobio garancije da je postignut sporazum ključ za ulazak Kosova u euroatlanske integracije.
Ipak, njegov model da se u fusnoti pored Rezoluzije 1244 i mišljenja MSP nađe i deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prošao.
Predsjednica Kosova Atifete Jahjaga pozitivno je ocjenila postignut sporazum u Briselu o predstavljanju Kosova u regionalnim inicijativama i o integrisanom menadžiranju granica, saopšteno je iz kosovskog predsjedništva.
“Budućnost Republike Kosova je u evroatlanskim integracijama, kao članice EU i NATO-a. Put integracije je aspiracija svih građana Republike Kosovo, bez razlika, i bez druge alternative. Postignuti sporazumi pomažu ovaj proces i osiguravaju ravnopravno predstavljanje kao suverene države u regionalnim i međunarodnim organizacijama i mehanizmima”, navodi se u saopštenju predsjednice Kosova.
Jahjaga je pozvala sve institucije, političke stranke i građane Kosova da podrže ovaj sporazum i cio proces dijaloga, kao i put Kosova u procesima evroatlanskih integracija.
Premijerov lični sporazum
Na postignut sporazum reagovao je pokret Samoopredeljenje, ocjenjujući ga veoma štetnim.
Lider pokreta Albin Kurti je na konferenciji za novinare izjavio da je sporazumom Kosovo izgubilo odrednicu Republika i dodao da je brisanje Deklaracije o nezavisnosti iz fusnote neprihvatljivo za kosovske institucije i samu zemlju. On je istakao da sporazum nije samo u vezi s predstavljanjem zemlje, već da se zapravo radi o privatizaciji Republike Kosova.
“Ovo je lični sporazum kosovskog premijera prema kom institucije i naše društvo ne bi trebali imati nikakvu obavezu. Ovim sporazumom, četiri godine od proglašenja nezavisnosti, Kosovo je ponovo sa neodređenim statusom”, kazao je Kurti.
Iz ovog pokreta su najavili da će u ponedeljak, 27. februara organizovati mirne demonstracije tokom kojih će nekoliko sati blokirati rad Vlade za koju smatraju da je suspendovala džavnost i nezavisnost Kosova.
Rezultat pritisaka
Ni analitičari nisu optimisti oko postignutog sporazuma.
Behlul Beqaj u izjavi za RSE kaže da je pritisak međunarodne zajednice bio presudan u postizanju dogovora Prištine i Beograda. On ističe da je dogovor postignut na nivou predstavnika vlasti koja nije imala sluha da čuje i vidi raspoloženje javnog mnjenja.
“Objektivno gledano, budući da se su se vlasti sporazumele, dogovor će im verovatno pomoći da se i dalje održe na vlasti. Ali budući da su opozicija u Beogradu i opozicija na Kosovu, te veliki dio civilnog društva, uglavnom protiv sporazuma, mislim da će biti velikih problema oko budućih koraka i stabilizacije odnosa. Vlast, naime, može na izvestan način samo da primjeni to što je dogovoreno, ali suština primjene zavisi od društva, dakle od građana pa do političkih stranaka koje se nisu saglasile oko ovog načina dogovaranja u Briselu“, kaže Beqaj.
On smatra da je dobro što se ide napred, ali dodaje da se mora voditi računa o stvaranju ambijenta koji će podržati takva nastojanja jer u suprotnom dogovor može biti samo mrtvo slovo na papiru.
Stručnjak za evrointegracije Shenoll Muharremi ističe da je svaki napredak Kosova na evropskom putu pozitivam, te da je sigurno da će učešće Kosova na regionalnim i međunarodnim forumima donijeti zemlji dobitak. On, međutim, naglašava da što se evropske perspective tiče sporazum ne igra veliku ulogu pošto je Kosovo i ranije imalo evropsku perspektivu.
Po njegovom mišljenju, Srbija najviše dobija iz ovog sporazuma jer će i bez uklanjanja paralelnih struktura na sjeveru zemlje sigurno dobiti status kandidata u EU.
“Srbija uspjeva da sprovede svoju politiku koja se bazira na što brži napredak na putu učlanjenja u EU i držanjem otvorenim pitanje statusa Kosova. Hipotetički, kada se Srbija učlani u EU, a vjerovatno će prije Kosova, obavezaće Kosovo na još veće kompromise. Zato je veoma važno da vođstvo na Kosovu shvati da put u EU zavisi od unutrašnjeg razvoja i od poduzimanja potrebnih reforma. Priština ponekad misli da može ubrzati evropski kompromisima sa Srbijom. Međutim, fokus treba biti u unutrašnjem razvoju”, ističe Muharremi.
Radio Slobodna Evropa
