Zahtjevi za azil u zemljama Evropske unije, kao i Norveškoj i Švicarskoj, u prvoj polovini 2023. povećani su za 28 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštila je Agencija EU za azil.
Od januara do kraja juna u ovih 29 zemalja podneto je oko 519.000 zahtjeva za azil, saopštila je agencija, procenjujući da bi do kraja godine moglo da ih bude više od milion.
Najviše podnosilaca azila, 44 odsto od ukupnog broja, dolazi iz Sirije, Afganistana, Venecuele, Turske i Kolumbije.
Ovoliki broj zahtjeva za azila nije registrovan od 2015. i 2016. godine, kada je veliki broj izbjeglica stigao u Evropu bježeći od sukoba u Siriji.
Broj zahtjeva za azil dostigao je 1,3 miliona u 2015. i 1,2 miliona u 2016. godini. U 2022. godini bilo ih je 994.945.
Njemačka je zemlja koja je primila najviše zahtjeva: 30 odsto od ukupnog broja i skoro duplo više od Španije (17 odsto) i Francuske (16 odsto).
Agencija ističe da su zbog ovog povećanja mnoge evropske zemlje „pod pritiskom pri obradi prijava“ i da je broj predmeta koji čekaju odluku porastao za 34 odsto u odnosu na 2022. godinu.
Trenutno i oko četiri miliona Ukrajinaca koji su pobjegli od ruske invazije ima privremenu zaštitu u EU.
Najviše podnosilaca azila, 44 odsto od ukupnog broja, dolazi iz Sirije, Afganistana, Venecuele, Turske i Kolumbije.
Ovoliki broj zahtjeva za azila nije registrovan od 2015. i 2016. godine, kada je veliki broj izbjeglica stigao u Evropu bježeći od sukoba u Siriji.
Broj zahtjeva za azil dostigao je 1,3 miliona u 2015. i 1,2 miliona u 2016. godini. U 2022. godini bilo ih je 994.945.
Njemačka je zemlja koja je primila najviše zahtjeva: 30 odsto od ukupnog broja i skoro duplo više od Španije (17 odsto) i Francuske (16 odsto).
Agencija ističe da su zbog ovog povećanja mnoge evropske zemlje „pod pritiskom pri obradi prijava“ i da je broj predmeta koji čekaju odluku porastao za 34 odsto u odnosu na 2022. godinu.
Trenutno i oko četiri miliona Ukrajinaca koji su pobjegli od ruske invazije ima privremenu zaštitu u EU.
