Specijalni izaslanik njemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Sarrazin poručio je da je situacija nakon napada u Banjskoj donekle opasna i da se zato od Srbije, ali i od Kosova traže koraci u pravcu deeskalacije, i istakao da je važno da se fokus vrati na sprovođenje Ohridskog sporazuma.
Sarrazin je za Deutsche welle naveo da postoji "jasno obećanje iz Srbije da neće raditi ništa nepromišljeno kada je riječ u upotrebi vojske ili policije".
"Tako da se nadamo da će situacija sada biti pod kontrolom, ali moramo da preduzmemo dalje korake sa mjerama deeskalacije kako bismo situaciju održali mirnom i vratili se u produktivnu atmosferu", navodi Sarrazin.
On je istakao da "mora postojati krivično gonjenje počinilaca napada 24. septembra", kao i da se tako nešto ne sme ponoviti.
"Međunarodna zajednica treba više angažuje kako bi se ljudi na sjeveru Kosova osjećali bezbjedno. Naravno, imamo i otvorena pitanja sa kosovskom stranom u vezi sa gradonačelnicima i specijalnom policijom, to su stvari koje treba riješiti. Dakle, o ovim pitanjima treba razgovarati, ali samo rješavanje ovih pitanja neće riješiti problem. Dakle, moramo da se vratimo na sto sprovođenje Ohridskog sporazuma, koji je bio istorijska prekretnica, u februaru ove godine, a do sada nije sproveden. Dakle, trudimo se da uradimo i jedno i drugo: s jedne strane pritiskamo na deeskalaciju na terenu, a s druge želimo da se obe strane vrate za pregovarački sto i dogovore smernice za sprovođenje sporazuma", rekao je Sarrazin.
Povodom spekulacija o navodnoj umješanosti Rusije u podizanju tenzija na Kosovu, Sarrazin kaže da oko takvih tvrdnji treba biti vrlo pažljiv.
"S jedne strane, ne možemo potceniti teorijsku mogućnost da Rusija u izvesnoj mjeri pokušava da podstakne konflikt u regionu i da to takođe sprovede. S druge strane, to može biti i odličan izgovor za neke ljude da kažu: 'Oh, nismo mi, to je bila Rusija'. Tako da na kraju nećemo moći da odgovorimo na ovo pitanje. I za sada nemamo nikakav jasan signal da bi situacija od 24. septembra mogla biti ruska zavjera ili ruski plan u najmanju ruku. Naravno, pokušaće da iskoriste situaciju i postojeće linije sukoba da nas oslabe", navodi njemački izaslanik.
Podsjetio je da je Njemačka spremna da pošaljemo još trupa u okviru misije Kfora.
"Sada zavisi od partnera da odluče koji su kapaciteti potrebni i u kojoj mjeri, kao i koji je pravi trenutak. Siguran sam da jak Kfor nije samo signal, već može pomoći da se bolje zatvori granica za oružje koje iz Srbije dolazi na Kosovo. Tako da, naravno, ima smisla. Pored političkog signala i na terenu", rekao je Sarrazin.
On je uoči samita Berlinskog procesa u Tirani, koji je održava 16. oktobra, objasnio vrijednost ove platforme i u deeskalaciji i smanjenju tenzija.
"Mislim da je svaka slika na kojoj šestoro predstavnika regiona zajedno sede za stolom i govore o ekonomskim koristima za sve strane potpisivanjem sporazuma, pozitivan signal. Možda to nije konkretna deeskalacija, ali indirektno, ovo će pokazati ljudima da mogu da vjeruju da će region kao cjelina krenuti napred ka Evropskoj uniji. Iako imamo ovu veoma, veoma opasnu situaciju na terenu, u Banjskoj, poslije 24. septembra", rekao je Sarrazin.
Istakao je da bi voleo da više napretka regiona ka EU, i dodao da misli da bi i većina predstavnika zemalja na Zapadnom Balkanu volela da Evropska unija pokaže više pozitivnih signala u tom pravcu.
"I sada bi Berlinski proces, sa svojim pokušajem da se revitalizuje zajedničko regionalno tržište, mogao biti sredstvo za postizanje toga. Ali, naravno, i Evropska unija mora da se pridržava svojih obećanja. A kada se postigne napredak, mi takođe moramo preduzeti korake u procesu širenja sa naše strane", rekao je on.
Istakao je i da je, s druge strane evidentno je da tenzije usporavaju evropske integracije i da zato takva situacija može biti "toksična ne samo za Kosovo i Srbiju, već i za ceo region".
"Ljudi mogu izgubiti nadu u razvoj regiona, ako se nasilje vrati. Tako da ne možemo ovo dozvoliti, naveo je Sarrazin.
Izvor: Kosovo online/Deutsche Welle
"Tako da se nadamo da će situacija sada biti pod kontrolom, ali moramo da preduzmemo dalje korake sa mjerama deeskalacije kako bismo situaciju održali mirnom i vratili se u produktivnu atmosferu", navodi Sarrazin.
On je istakao da "mora postojati krivično gonjenje počinilaca napada 24. septembra", kao i da se tako nešto ne sme ponoviti.
"Međunarodna zajednica treba više angažuje kako bi se ljudi na sjeveru Kosova osjećali bezbjedno. Naravno, imamo i otvorena pitanja sa kosovskom stranom u vezi sa gradonačelnicima i specijalnom policijom, to su stvari koje treba riješiti. Dakle, o ovim pitanjima treba razgovarati, ali samo rješavanje ovih pitanja neće riješiti problem. Dakle, moramo da se vratimo na sto sprovođenje Ohridskog sporazuma, koji je bio istorijska prekretnica, u februaru ove godine, a do sada nije sproveden. Dakle, trudimo se da uradimo i jedno i drugo: s jedne strane pritiskamo na deeskalaciju na terenu, a s druge želimo da se obe strane vrate za pregovarački sto i dogovore smernice za sprovođenje sporazuma", rekao je Sarrazin.
Povodom spekulacija o navodnoj umješanosti Rusije u podizanju tenzija na Kosovu, Sarrazin kaže da oko takvih tvrdnji treba biti vrlo pažljiv.
"S jedne strane, ne možemo potceniti teorijsku mogućnost da Rusija u izvesnoj mjeri pokušava da podstakne konflikt u regionu i da to takođe sprovede. S druge strane, to može biti i odličan izgovor za neke ljude da kažu: 'Oh, nismo mi, to je bila Rusija'. Tako da na kraju nećemo moći da odgovorimo na ovo pitanje. I za sada nemamo nikakav jasan signal da bi situacija od 24. septembra mogla biti ruska zavjera ili ruski plan u najmanju ruku. Naravno, pokušaće da iskoriste situaciju i postojeće linije sukoba da nas oslabe", navodi njemački izaslanik.
Podsjetio je da je Njemačka spremna da pošaljemo još trupa u okviru misije Kfora.
"Sada zavisi od partnera da odluče koji su kapaciteti potrebni i u kojoj mjeri, kao i koji je pravi trenutak. Siguran sam da jak Kfor nije samo signal, već može pomoći da se bolje zatvori granica za oružje koje iz Srbije dolazi na Kosovo. Tako da, naravno, ima smisla. Pored političkog signala i na terenu", rekao je Sarrazin.
On je uoči samita Berlinskog procesa u Tirani, koji je održava 16. oktobra, objasnio vrijednost ove platforme i u deeskalaciji i smanjenju tenzija.
"Mislim da je svaka slika na kojoj šestoro predstavnika regiona zajedno sede za stolom i govore o ekonomskim koristima za sve strane potpisivanjem sporazuma, pozitivan signal. Možda to nije konkretna deeskalacija, ali indirektno, ovo će pokazati ljudima da mogu da vjeruju da će region kao cjelina krenuti napred ka Evropskoj uniji. Iako imamo ovu veoma, veoma opasnu situaciju na terenu, u Banjskoj, poslije 24. septembra", rekao je Sarrazin.
Istakao je da bi voleo da više napretka regiona ka EU, i dodao da misli da bi i većina predstavnika zemalja na Zapadnom Balkanu volela da Evropska unija pokaže više pozitivnih signala u tom pravcu.
"I sada bi Berlinski proces, sa svojim pokušajem da se revitalizuje zajedničko regionalno tržište, mogao biti sredstvo za postizanje toga. Ali, naravno, i Evropska unija mora da se pridržava svojih obećanja. A kada se postigne napredak, mi takođe moramo preduzeti korake u procesu širenja sa naše strane", rekao je on.
Istakao je i da je, s druge strane evidentno je da tenzije usporavaju evropske integracije i da zato takva situacija može biti "toksična ne samo za Kosovo i Srbiju, već i za ceo region".
"Ljudi mogu izgubiti nadu u razvoj regiona, ako se nasilje vrati. Tako da ne možemo ovo dozvoliti, naveo je Sarrazin.
Izvor: Kosovo online/Deutsche Welle
