Na šest mjeseci deset srpskih poslanika se na nekoliko minuta pojavi na sjednici Skupštine Kosova, kako im mandati ne bi bili oduzeti zbog neučestvovanja, a onda ustanu i odu. I nema ih narednih šest mjeseci.
Poslednji put su se u Skupštini pojavili 8. februara, na kratko.
Od tih deset poslaničkih mesta, koliko Ustav Kosova garantuje srpskoj zajednici, devet je u ruke Srpske liste, najveće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda. Deseti poslanik deluje kao samostalni, ali je ipak član parlamentarne grupe "Srpska lista".
Za ovakvo "strateško delovanje", kako su ranije nazvali bojkot kosovskih institucija, svaki mesec primaju poslaničku platu od oko 1.800 evra.
To znači da se iz budžeta Kosova za ove poslanike izdvaja oko 200.000 eura na godišnjem nivou.
Ovi poslanici Srpske liste su sredinom novembra 2022. godine preuzeli mandate, desetak dana nakon što su njihovi prethodnici dali ostavke u okviru istupanja Srba iz kosovskih institucija na severu u znak protivljenja odluci Vlade Kosova o preregistraciji vozila sa srpskih na kosovske tablice.
Ispostavilo se da je to bila ishitrena odluka jer bi u tom slučaju izgubili mandate u Skupštini, i ta mesta bi mogla da pripadnu Srbima iz drugih partija koje su učestvovale na izborima.
Većina pripadnika srpske zajednice severno i južno od reke Ibar, sa kojima je Radio Slobodna Evropa (RSE) razgovarao, kažu da bi srpski poslanici u ovom trenutku morali više da se angažuju, aludirajući na trenutno stanje kada se ukida srpski dinar i zatvaraju Privremeni opštinski organi koji rade u sistemu Srbije, a koje Kosovo smatra ilegalnim.
"Oni (Srpska lista) su izneverili narod više puta ali opet, oni su naši, nemamo nikoga drugog ko bi nas predstavljao. Oni bi trebali da se izbore za naša prava. Biće nas sve manje ako nema ko da nas zaštiti, da se suprotstavi za nas", dodaje on.
Slične stavove iznose Slobodan iz Leposavića, opštine sa srpskom većinom na severu, i Milan iz Gračanice kod Prištine.
"Čista demagogija, terali su narod da napuste kosovske institucije a oni (poslanici) primaju plate po 2.000 eura. Lepa je to stvar, sve po grbači naroda", navodi Slobodan i dodaje da politički predstavnici Srba "nemaju nikakav plan".
"S obzirom na okolnosti pod kojima živi srpski narod ovde (na Kosovu), ne treba ni da učestvuju u Skupštini Kosova, uzaludno primaju plate i pune svoje budžete", kaže Milan.
Ima i oni koji smatraju da aktivnija uloga srpskih poslanika u Skupštini Kosova ne bi donela nikakve promene kada je u pitanju položaj i prava srpske zajednice.
"Mislim da to ima veze sa odnosom kosovske Vlade prema Srpskoj listi ali i celokupne političke elite. Oni (srpski poslanici) imaju legitimno pravo da budu tu. S druge strane, da su svakog dana tamo i da učestvuju na sednicama, ne verujem da bi nešto promenili", smatra Danijela iz Severne Mitrovice.
I Miljana iz Gračanice ocenjuje da Srbi kroz kosovske institucije "ne mogu da se izbore za potrebe Srba na Kosovu".
Deseti, Cvetko Veljković, je nakon preuzimanja mandata napustio Građansku inicijativu za slobodu, pravdu i opstanak na čelu sa Nenadom Rašićem, aktuelnog ministra za zajednice i povratak. Danas je i on, kao samostalni poslanik, deo parlamentarne grupe Srpska lista.
Većina ovih poslanika, pored mandata u Skupštini Kosova, imaju i pozicije u institucijama Srbije a samim tim i dupla primanja.
Primera radi Milan Joksimović je predsednik Privremenog opštinskog organa Lipljan u sistemu Srbije, Radoš Mihajlović član je Privremenog organa Leposavić, a Nenad Radenković nastavnik u jednoj osnovnoj školi koja radi u sistemu Srbije.
Milan Joksimović iz Srpske liste je novembra 2022. godine, u ime srpskih poslanika, rekao kako je njihovo preuzimanje mandata bio "politički čin koji ne znači da ćemo aktivno učestvovati u radu Skupštine".
RSE je 13. i 14. februara pokušao da dobije izjavu od Joksimovića ali bezuspešno.
Bojkot Skupštine Kosova nije želeo detaljnije da komentariše ni samostalni poslanik Cvetko Veljković, koji je rekao: "Imate devet poslanika iz Srpske liste, zovite njih".
Ipak, dodao je kratko da će se bojkot nastaviti dok se ne reši pitanje formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom.
Međutim, iz ove stranke nisu odgovorili na upit RSE da li će nastaviti sa politikom bojkota kosovskih institucija ili će biti aktivniji i adresirati probleme koje pominju.
Milija Biševac, jedan od osnivača novoformirane stranke kosovskih Srba, Srpskog narodnog pokreta, kaže da su poslanici Srpske liste uvek bili "marionete" u Skupštini Kosova, te da ovo nije prvi put da se njihov glas ne čuje.
"Primaju plate a ništa ne rade, što apsolutno nije rešenje", kaže Biševac, koji je podržao istupanje Srba iz kosovskih institucija krajem 2022. godine tako što se povukao sa pozicije odbornika u Skupštini opštine Zubin Potok.
"Mi smo izabrali tu politiku bojkota institucija ali vidimo da ona skoro dve godine ne donosi rezultate, tako da smatram da treba iznositi probleme. Ako su već poslanici, njihov posao jeste da iznesu stavove Srba, da iznesu problem", kaže Biševac za RSE.
Prema njegovoj oceni "Vlada Kosova ne želi Srbe", niti želi da se bavi njihovim problemima pa je, kako kaže, upravo na političkim predstavnicima da na to ukazuju u svako vreme i na svakom mestu.
"Dužnost poslanika je da zastupa interese svih zajednica, posebno onih čije je glasove dobio. Aktivno odsustvo Srpske liste u radu Skupštine, kako na sednicama tako i u komisijama, minimizira prostor za komunikaciju i razumevanje između zajednica i vlasti", navodi Drešaj za RSE.
Na poslednjim parlamentarnim izborima, održanim 14. februara 2021. godine, Srpska lista osvojila je najviše glasova srpske zajednice na Kosovu.
Drešaj objašnjava da poslanici u Skupštini Kosova ne mogu da izgube mandat ukoliko se na svakih šest meseci pojave na sednici ali dodaje da se njihov rad može dovesti u pitanje.
"Skupština, kroz etički kodeks koji je u izradi, pokušava da (nametne) izricanje mera sankcionisanja poslanika koji ne ispunjavaju svoj mandat aktivnog učešća u radu Skupštine", dodaje ona.
Govoreći o novom etičkom kodeksu, predsednik Skupštine Kosova Gljauk (Glauk) Konjufca je 8. februara izjavio da se njime predviđaju rigoroznije mere za sve poslanike koji ne obavljaju svoju dužnost odgovorno.
Skupština Kosova ima 120 poslanika, od čega je deset mandata rezervisano za srpsku zajednicu i još deset za ostale manjinske zajednice koje žive na Kosovu.
Za usvajanje pojedinih zakona, uključujući i ustavne izmene, neophodna je dvotrećinska podrška upravo manjinskih zajednica.
Od tih deset poslaničkih mesta, koliko Ustav Kosova garantuje srpskoj zajednici, devet je u ruke Srpske liste, najveće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda. Deseti poslanik deluje kao samostalni, ali je ipak član parlamentarne grupe "Srpska lista".
Za ovakvo "strateško delovanje", kako su ranije nazvali bojkot kosovskih institucija, svaki mesec primaju poslaničku platu od oko 1.800 evra.
To znači da se iz budžeta Kosova za ove poslanike izdvaja oko 200.000 eura na godišnjem nivou.
Ovi poslanici Srpske liste su sredinom novembra 2022. godine preuzeli mandate, desetak dana nakon što su njihovi prethodnici dali ostavke u okviru istupanja Srba iz kosovskih institucija na severu u znak protivljenja odluci Vlade Kosova o preregistraciji vozila sa srpskih na kosovske tablice.
Ispostavilo se da je to bila ishitrena odluka jer bi u tom slučaju izgubili mandate u Skupštini, i ta mesta bi mogla da pripadnu Srbima iz drugih partija koje su učestvovale na izborima.
Većina pripadnika srpske zajednice severno i južno od reke Ibar, sa kojima je Radio Slobodna Evropa (RSE) razgovarao, kažu da bi srpski poslanici u ovom trenutku morali više da se angažuju, aludirajući na trenutno stanje kada se ukida srpski dinar i zatvaraju Privremeni opštinski organi koji rade u sistemu Srbije, a koje Kosovo smatra ilegalnim.
'Oni bi trebali da se izbore za naša prava'
"Trebalo bi malo više da se aktiviraju, vidite kakvo je stanje", kaže Marko iz Severne Mitrovice komentarišući pasivnu ulogu srpskih poslanika u Skupštini Kosova."Oni (Srpska lista) su izneverili narod više puta ali opet, oni su naši, nemamo nikoga drugog ko bi nas predstavljao. Oni bi trebali da se izbore za naša prava. Biće nas sve manje ako nema ko da nas zaštiti, da se suprotstavi za nas", dodaje on.
Slične stavove iznose Slobodan iz Leposavića, opštine sa srpskom većinom na severu, i Milan iz Gračanice kod Prištine.
"Čista demagogija, terali su narod da napuste kosovske institucije a oni (poslanici) primaju plate po 2.000 eura. Lepa je to stvar, sve po grbači naroda", navodi Slobodan i dodaje da politički predstavnici Srba "nemaju nikakav plan".
"S obzirom na okolnosti pod kojima živi srpski narod ovde (na Kosovu), ne treba ni da učestvuju u Skupštini Kosova, uzaludno primaju plate i pune svoje budžete", kaže Milan.
Ima i oni koji smatraju da aktivnija uloga srpskih poslanika u Skupštini Kosova ne bi donela nikakve promene kada je u pitanju položaj i prava srpske zajednice.
"Mislim da to ima veze sa odnosom kosovske Vlade prema Srpskoj listi ali i celokupne političke elite. Oni (srpski poslanici) imaju legitimno pravo da budu tu. S druge strane, da su svakog dana tamo i da učestvuju na sednicama, ne verujem da bi nešto promenili", smatra Danijela iz Severne Mitrovice.
I Miljana iz Gračanice ocenjuje da Srbi kroz kosovske institucije "ne mogu da se izbore za potrebe Srba na Kosovu".
Ko su srpski poslanici u Skupštini Kosova?
Trenutno je devet poslanika u Skupštini Kosova iz redova Srpske liste: Milan Joksimović, Nenad Radenković, Olivera Zdravković, Milan Kostić, Zoran Maksimović, Svetislav Đokić, Ksenija Božović, Radoš Mihajlović i Biljana Makšić.Deseti, Cvetko Veljković, je nakon preuzimanja mandata napustio Građansku inicijativu za slobodu, pravdu i opstanak na čelu sa Nenadom Rašićem, aktuelnog ministra za zajednice i povratak. Danas je i on, kao samostalni poslanik, deo parlamentarne grupe Srpska lista.
Većina ovih poslanika, pored mandata u Skupštini Kosova, imaju i pozicije u institucijama Srbije a samim tim i dupla primanja.
Primera radi Milan Joksimović je predsednik Privremenog opštinskog organa Lipljan u sistemu Srbije, Radoš Mihajlović član je Privremenog organa Leposavić, a Nenad Radenković nastavnik u jednoj osnovnoj školi koja radi u sistemu Srbije.
Milan Joksimović iz Srpske liste je novembra 2022. godine, u ime srpskih poslanika, rekao kako je njihovo preuzimanje mandata bio "politički čin koji ne znači da ćemo aktivno učestvovati u radu Skupštine".
RSE je 13. i 14. februara pokušao da dobije izjavu od Joksimovića ali bezuspešno.
Bojkot Skupštine Kosova nije želeo detaljnije da komentariše ni samostalni poslanik Cvetko Veljković, koji je rekao: "Imate devet poslanika iz Srpske liste, zovite njih".
Ipak, dodao je kratko da će se bojkot nastaviti dok se ne reši pitanje formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom.
Politika bojkota
Srpska lista kroz svoja saopštenja za medije redovno upozorava na težak položaj Srba, "antisrpsku" politiku Vlade Kosova na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem i "etničko čišćenje".Međutim, iz ove stranke nisu odgovorili na upit RSE da li će nastaviti sa politikom bojkota kosovskih institucija ili će biti aktivniji i adresirati probleme koje pominju.
Milija Biševac, jedan od osnivača novoformirane stranke kosovskih Srba, Srpskog narodnog pokreta, kaže da su poslanici Srpske liste uvek bili "marionete" u Skupštini Kosova, te da ovo nije prvi put da se njihov glas ne čuje.
"Primaju plate a ništa ne rade, što apsolutno nije rešenje", kaže Biševac, koji je podržao istupanje Srba iz kosovskih institucija krajem 2022. godine tako što se povukao sa pozicije odbornika u Skupštini opštine Zubin Potok.
"Mi smo izabrali tu politiku bojkota institucija ali vidimo da ona skoro dve godine ne donosi rezultate, tako da smatram da treba iznositi probleme. Ako su već poslanici, njihov posao jeste da iznesu stavove Srba, da iznesu problem", kaže Biševac za RSE.
Prema njegovoj oceni "Vlada Kosova ne želi Srbe", niti želi da se bavi njihovim problemima pa je, kako kaže, upravo na političkim predstavnicima da na to ukazuju u svako vreme i na svakom mestu.
KDI: Dužnost poslanika je da zastupa interese građana
Tringa Drešaj (Dreshaj), istraživač u nevladinoj organizaciji Kosovski demokratski institut, koja prati rad Skupštine, navodi kako je neprihvatljivo konstantno odsustvo srpskih poslanika, te dodaje kako je to loš presedan."Dužnost poslanika je da zastupa interese svih zajednica, posebno onih čije je glasove dobio. Aktivno odsustvo Srpske liste u radu Skupštine, kako na sednicama tako i u komisijama, minimizira prostor za komunikaciju i razumevanje između zajednica i vlasti", navodi Drešaj za RSE.
Na poslednjim parlamentarnim izborima, održanim 14. februara 2021. godine, Srpska lista osvojila je najviše glasova srpske zajednice na Kosovu.
Drešaj objašnjava da poslanici u Skupštini Kosova ne mogu da izgube mandat ukoliko se na svakih šest meseci pojave na sednici ali dodaje da se njihov rad može dovesti u pitanje.
"Skupština, kroz etički kodeks koji je u izradi, pokušava da (nametne) izricanje mera sankcionisanja poslanika koji ne ispunjavaju svoj mandat aktivnog učešća u radu Skupštine", dodaje ona.
Govoreći o novom etičkom kodeksu, predsednik Skupštine Kosova Gljauk (Glauk) Konjufca je 8. februara izjavio da se njime predviđaju rigoroznije mere za sve poslanike koji ne obavljaju svoju dužnost odgovorno.
Skupština Kosova ima 120 poslanika, od čega je deset mandata rezervisano za srpsku zajednicu i još deset za ostale manjinske zajednice koje žive na Kosovu.
Za usvajanje pojedinih zakona, uključujući i ustavne izmene, neophodna je dvotrećinska podrška upravo manjinskih zajednica.
