Prema istraživanju Instituta GAP, čini se da skoro 30 odsto stanovništva planira da napusti Kosovo nakon vizne liberalizacije. Najpoželjnija destinacija je Njemačka, a od bjekstva radnika najugroženiji sektori su građevinarstvo, gastronomija i trgovina.
Osim u prvom dijelu godine, 28 odsto stanovništva starijeg od 18 godina planira da napusti Kosovo sada nakon liberalizacije viza, pokazalo je istraživanje Instituta GAP.
Najpoželjnije destinacije, prema istraživanju, su Njemačka, Švajcarska i Austrija.
Blendi Hasaj, direktor Instituta GAP, rekao je da će, pored liberalizacije viza, povećana tražnja Evropske unije za radnom snagom dodatno uticati na odlazak građana sa Kosova.
„Još jedan razlog zašto je sada 28 odsto, a ne 40 odsto, kao nekada, jeste činjenica da se sada već iselilo 338,000 građana. Iako se ne očekuje da će se u prvoj godini postići ovaj efekat, da će 28 odsto građana migrirati tokom 2024. godine, ono što ovaj rezultat pokazuje jeste to da postoji tendencija da građani emigriraju”, rekao je Hasaj.
Anisa Zogaj, istraživač u ovom institutu, istakla je sektore koji će najvjerovatnije biti pogođeni emigracijom.
„Uglavnom se radi o radnicima u građevinarstvu, gastronomiji, hotelijerstvu, turizmu, trgovini i proizvodnji. S druge strane, oni koji rade u zdravstvu i obrazovanju nemaju visoku sklonost ka emigriranju”, najavila je ona.
Kao glavni razlozi za potencijalno iseljavanje građana, prema anketi, procjenjuju se ekonomski uslovi. Istraživanja su pokazala da preko 20 odsto onih koji žele da odu imaju primanja između 300 i 450 eura mjesečno.
„Ukupno 28,2 odsto građana ocjenilo je najbolje mogućnosti za zapošljavanje kao glavni razlog koji ih podstiče da planiraju iseljavanje nakon liberalizacije viza, a zatim je tu i poboljšanje kvaliteta života za sebe i svoje porodice (obrazovanje, zdravlje, bezbjednost, itd.); za njih 26,3 odsto – veće plate, za 22,4 odsto – razvoj karijere, sa 14,1 odsto – stvaranje porodice ili spajanje porodice za njih 9 odsto“, navodi se u izvještaju.
Demograf Sami Behrami izrazio je uvjerenje da će liberalizacija viza umnogome olakšati odlazak mladih sa Kosova, za šta je istakao da će biti socijalnih i ekonomskih posljedica.
„Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Bugarska udvostručile su broj imigranata u periodu liberalizacije viza, pa se sličan trend može očekivati i za Kosovo, što će dodatno otežati demografski, društveni i ekonomski razvoj Kosova, jer ovi ljudi koji emigriraju su uglavnom mladi ljudi koji su nosioci svih dešavanja na Kosovu“, rekao je Behrami.
Prema podacima GAP-a, samo 2022. godine Kosovo je napustilo preko 41.000 građana.
Izvještaj je pokazao da ako ne dođe do aktiviranja neaktivne radne snage, zamjena radne snage iz stranih zemalja, poput Bangladeša, Turske, Nepala, neće biti dovoljna. Međutim, procjenjeno je da ukoliko ne dođe do zamjene zaposlenih koji su emigrirali, to može uticati na izraženije povećanje zarada.
Najpoželjnije destinacije, prema istraživanju, su Njemačka, Švajcarska i Austrija.
Blendi Hasaj, direktor Instituta GAP, rekao je da će, pored liberalizacije viza, povećana tražnja Evropske unije za radnom snagom dodatno uticati na odlazak građana sa Kosova.
„Još jedan razlog zašto je sada 28 odsto, a ne 40 odsto, kao nekada, jeste činjenica da se sada već iselilo 338,000 građana. Iako se ne očekuje da će se u prvoj godini postići ovaj efekat, da će 28 odsto građana migrirati tokom 2024. godine, ono što ovaj rezultat pokazuje jeste to da postoji tendencija da građani emigriraju”, rekao je Hasaj.
Anisa Zogaj, istraživač u ovom institutu, istakla je sektore koji će najvjerovatnije biti pogođeni emigracijom.
„Uglavnom se radi o radnicima u građevinarstvu, gastronomiji, hotelijerstvu, turizmu, trgovini i proizvodnji. S druge strane, oni koji rade u zdravstvu i obrazovanju nemaju visoku sklonost ka emigriranju”, najavila je ona.
Kao glavni razlozi za potencijalno iseljavanje građana, prema anketi, procjenjuju se ekonomski uslovi. Istraživanja su pokazala da preko 20 odsto onih koji žele da odu imaju primanja između 300 i 450 eura mjesečno.
„Ukupno 28,2 odsto građana ocjenilo je najbolje mogućnosti za zapošljavanje kao glavni razlog koji ih podstiče da planiraju iseljavanje nakon liberalizacije viza, a zatim je tu i poboljšanje kvaliteta života za sebe i svoje porodice (obrazovanje, zdravlje, bezbjednost, itd.); za njih 26,3 odsto – veće plate, za 22,4 odsto – razvoj karijere, sa 14,1 odsto – stvaranje porodice ili spajanje porodice za njih 9 odsto“, navodi se u izvještaju.
Demograf Sami Behrami izrazio je uvjerenje da će liberalizacija viza umnogome olakšati odlazak mladih sa Kosova, za šta je istakao da će biti socijalnih i ekonomskih posljedica.
„Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Bugarska udvostručile su broj imigranata u periodu liberalizacije viza, pa se sličan trend može očekivati i za Kosovo, što će dodatno otežati demografski, društveni i ekonomski razvoj Kosova, jer ovi ljudi koji emigriraju su uglavnom mladi ljudi koji su nosioci svih dešavanja na Kosovu“, rekao je Behrami.
Prema podacima GAP-a, samo 2022. godine Kosovo je napustilo preko 41.000 građana.
Izvještaj je pokazao da ako ne dođe do aktiviranja neaktivne radne snage, zamjena radne snage iz stranih zemalja, poput Bangladeša, Turske, Nepala, neće biti dovoljna. Međutim, procjenjeno je da ukoliko ne dođe do zamjene zaposlenih koji su emigrirali, to može uticati na izraženije povećanje zarada.
