Premijer Kosova Albin Kurti je postavio pitanje Evropskoj uniji "zašto se u okviru dijaloga u Briselu već nekoliko godina razgovara o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, ako je nacrt statuta unutrašnje pitanje Kosova".
Kurti se tako, odgovarajući na pitanja novinara na pres-konferenciji 27. decembra u Prištini, osvrnuo na izjavu posrednika EU u dijalogu Miroslava Lajčaka da je pitanje nacrta statuta za formiranje Zajednice isključivo "unutrašnje pitanje Kosova".
Formiranje Zajednice je dogovoreno u okviru dijaloga Prištine i Beograda a Srbima na Kosovu bi trebala da pruži veću autonomiju.
Nacrt statute za formiranje Zajednice su Prištini i Beogradu u oktobru predstavili izaslanici EU, SAD, Francuske, Nemačke i Italije.
"Sada, pored pisma premijerke (Srbije, Ane) Barnabić, postoji još jedan novi stav, kojim bi se možda trebalo pozabaviti, da je nacrt statuta unutrašnje pitanje Kosova. Pa zašto smo ga onda pominjali za pregovaračkim stolom u Briselu ako je nacrt statuta unutrašnje pitanje Kosova?", rekao je Kurti.
Postavio je i pitanje zašto se u Briselu razgovara sa Srbijom u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa ako zvanični Beograd ne želi "preko crvenih linija" i o tome EU obaveštava pismom.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je 14. decembra podnela u sedištu Evropske unije i zvanični dopis, kojim se izražavaju rezerve oko obaveza koje proizilaze iz sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa sa Kosovom, uključujući i aneks primene.
"Sporazum o putu ka normalizaciji i aneks za njegovu implementaciju, kako je navedeno u deklaraciji (sa samita), smatra se prihvatljivim isključivo u kontekstu koji se ne odnosi na de facto i de jure priznanje Kosova", navodi se u tom pismu.
Kosovo i Srbija su krajem februara prihvatili sporazum o normalizaciji odnosa a sredinom marta usaglasili i Aneks dokument za implementaciju sporazuma o normalizaciji odnosa.
"Oni sada imaju to pismo u dosijeu, tim pismom je Srbija istupila iz Osnovnog sporazuma. Ako pročitate to pismo, Srbija se odrekla Osnovnog sporazuma, ja ne bih morao time da se bavim, neka se posrednik bavi onom stranom koja je istupila iz Osnovnog sporazuma. Zašto moram da se bavim ovim? U dosijeu u Briselu to pismo je kapitalna prepreka za normalizaciju i za dalje razgovore, pa neka se bave tim pismom", rekao je Kurti.
Zvanična Priština insistira da se sporazum o normalizaciji odnosa potpiše, što Beograd odbija. S druge strane, iz EU su u nekoliko navrata naveli da je ovaj dokument i bez potpisa pravno obavezujući za obe strane.
Takođe, sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije će se uvrstiti i u pregovarački okvir Srbije u pristupnim pregovorima EU. Takođe, obaveze koje proističu iz ovog sporazuma su deo evropskog puta za Kosovo.
Formiranje Zajednice je dogovoreno u okviru dijaloga Prištine i Beograda a Srbima na Kosovu bi trebala da pruži veću autonomiju.
Nacrt statute za formiranje Zajednice su Prištini i Beogradu u oktobru predstavili izaslanici EU, SAD, Francuske, Nemačke i Italije.
"Sada, pored pisma premijerke (Srbije, Ane) Barnabić, postoji još jedan novi stav, kojim bi se možda trebalo pozabaviti, da je nacrt statuta unutrašnje pitanje Kosova. Pa zašto smo ga onda pominjali za pregovaračkim stolom u Briselu ako je nacrt statuta unutrašnje pitanje Kosova?", rekao je Kurti.
Postavio je i pitanje zašto se u Briselu razgovara sa Srbijom u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa ako zvanični Beograd ne želi "preko crvenih linija" i o tome EU obaveštava pismom.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je 14. decembra podnela u sedištu Evropske unije i zvanični dopis, kojim se izražavaju rezerve oko obaveza koje proizilaze iz sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa sa Kosovom, uključujući i aneks primene.
"Sporazum o putu ka normalizaciji i aneks za njegovu implementaciju, kako je navedeno u deklaraciji (sa samita), smatra se prihvatljivim isključivo u kontekstu koji se ne odnosi na de facto i de jure priznanje Kosova", navodi se u tom pismu.
Kosovo i Srbija su krajem februara prihvatili sporazum o normalizaciji odnosa a sredinom marta usaglasili i Aneks dokument za implementaciju sporazuma o normalizaciji odnosa.
"Oni sada imaju to pismo u dosijeu, tim pismom je Srbija istupila iz Osnovnog sporazuma. Ako pročitate to pismo, Srbija se odrekla Osnovnog sporazuma, ja ne bih morao time da se bavim, neka se posrednik bavi onom stranom koja je istupila iz Osnovnog sporazuma. Zašto moram da se bavim ovim? U dosijeu u Briselu to pismo je kapitalna prepreka za normalizaciju i za dalje razgovore, pa neka se bave tim pismom", rekao je Kurti.
Zvanična Priština insistira da se sporazum o normalizaciji odnosa potpiše, što Beograd odbija. S druge strane, iz EU su u nekoliko navrata naveli da je ovaj dokument i bez potpisa pravno obavezujući za obe strane.
Takođe, sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije će se uvrstiti i u pregovarački okvir Srbije u pristupnim pregovorima EU. Takođe, obaveze koje proističu iz ovog sporazuma su deo evropskog puta za Kosovo.
