Četiri mjeseca nakon nasilja na sjeveru Kosova, iz KFOR-a poručuju da očekuju da i Priština i Beograd privedu pravdi sve počinioce napada na njihove vojnike.
Više od 90 pripadnika Misije NATO-a na Kosovu (KFOR) povređeno je krajem maja u neredima na protestima lokalnog srpskog stanovništva protiv ulaska albanskih gradonačelnika u opštinske zgrade.
Na Kosovu je do sada uhapšeno desetak osoba zbog "učestvovanja u nasilnim protestima" i napada na pripadnike KFOR-a.
Komandant KFOR-a Angelo Ristuccia izjavio je 19. septembra da nema novih informacija o istrazi, ali da zna da kosovske vlasti rade na tome.
Poručio je da se nada da i vlasti u Beogradu istražuju one osobe koje su se posle nereda "vratile u Srbiju".
Ristuccia je rekao i da KFOR očekuje da svi počinioci budu "hitno procesuirani".
Odgovori na navode da se oni koji su učestvovali u nasilnim demonstracijama na severu Kosova nalaze u Srbiji nisu stigli ni iz Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo.
Tenzije na severu Kosova počele su 26. maja kada su se grupe lokalnih Srba okupile ispred opštinskih zgrada na severu, protiveći se ulasku novih albanskih gradonačelnika u zgrade opština.
Situacija je eskalirala 29. maja kada su se demonstranti u Zvečanu sukobili sa pripadnicima KFOR.
Teže i lakše je povređeno 93 vojnika KFOR-a, kao i desetine onih koji su učestvovali u sukobima.
"Tačno se za ko je tamo bio, šta je i odakle je. Zna se i da nisu mogli da postupaju bez koordinacije sa Srpskom listom i sa Srbijom", ocenio je za RSE Dušan Janjić iz nevladinog Foruma za etničke odnose iz Beograda.
Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba koja ima podršku vlasti u Beogradu, je posle incidenata osudila napade na KFOR, ali i sva hapšenja Srba, koja se povezuju sa napadima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon incidenta u Zvečanu 29. maja pozvao demonstrante da "ne ulaze u sukobe sa NATO" i da, kada protestuju, to čine mirno.
On je za nerede optužio premijera Kosova Albina Kurtija uz poruku da Kurtiju "odgovara da dođe do sukoba NATO-a i Srba".
Sa druge strane, Vlada Kosova je u nekoliko navrata saopštila da iza poslednjih nemira na severu Kosova stoji zvanični Beograd i "kriminalne grupe bliske predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću".
Od desetak osoba, koliko ih je uhapšeno od izbijanja krize, neki su pušteni da se brane sa slobode, dok su dvojica pripadnika srpske zajednice proterana sa Kosova.
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je 2. juna pred poslanicima u Skupštini Kosova rekao da su institucije identifikovale 45 pojedinaca koji su povezani sa nemirima i napadima na KFOR, te javno pročitao njihova imena.
Rekao je i kako je među okupljenima na protestu u Zvečanu 29. maja bilo i navijača beogradskog kluba "Crvena zvezda".
Ehat Miftaraj, direktor Kosovskog instituta za pravdu koji prati rad policije, tužilaštva i sudova, u izjavi za RSE kaže da je pokrenuto nekoliko slučajeva povodom napada na KFOR.
"Takvi slučajevi se istražuju, a nekoliko uhapšenih osoba se istražuje kroz redovne sudske procedure", navodi on.
A kao jedan od lidera "nasilnih demonstranata" i organizatora napada na KFOR, označen je Milun Milenković – Lune, koji je uhapšen 13. juna i još uvek se nalazi u pritvoru.
Njemu se na teret stavljaju tri krivična dela: terorizam, nasilna promena ustavnog uređenja Kosova i ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom.
Kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) je rekao da je Milenković "jedan od vođa kriminalne formacije 'Civilna zaštita' i vođa kriminalnih grupa koje su godinama terorisale građane, napadale pripadnike Policije Kosova i institucije Republike Kosovo".
S druge strane, u Severnoj Mitrovici su povodom hapšenja Milenkovića održani protesti uz skandiranje "Pravda za Luneta", "Lune Srbine" i "Ne damo te Lune".
Srpska lista je zatražila amnestiju svih uhapšenih Srba koji su učestvovali na bilo kakvim protestima protiv odluka Vlade Kosova.
Kosovo i Srbija direktno ne sarađuju u istragama.
RSE se obratio misiji Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) sa upitom da li su dobili zahtev da posreduju između Kosova i Srbije u slučaju istrage oko napada na KFOR, ali nisu odgovorili.
Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu smatra da je Srbija "raj za pojedince koji počine krivična dela na Kosovu" jer Beograd odbija saradnju oko izručenja ili procesuiranja.
"Takav pristup predstavlja i kršenje standarda vladavine prava. Zaista bi trebao da postoji veći pritisak od strane EU", smatra ovaj stručnjak.
I Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose navodi da bi Srbija trebalo da dostavi informacije i isporuči odgovorne za napad na vojnike NATO-a.
"Ako u to treba javno da vas ubeđuje KFOR, onda imate veliki problem u državi i još veće političke posledice svog nečinjenja", rekao je Janjić.
Janjić je rekao i da je Srbija izbegla "žestoku reakciju" KFOR-a samo zato što, i pored teških povreda, nijedan vojnik NATO-a nije preminuo.
"Ovo je jedna vrlo ozbiljna kriza nepoverenja u Beograd. Očigledno ne postoji jedna šira svest da smo u opasnoj igri koja se zove bezbednosna kriza", rekao je on.
Ovo nije prvi i jedini slučaj da se učesnici u neredima ili optuženi za krivična dela na Kosovu sklanjaju u Srbiju, gde žive slobodno.
Milan Radoičić, potpredsednik vodeće srpske stranke na Kosovu, već godinama je u Srbiji gde učestvuje na sastancima sa najvišim zvaničnicima, iako ga Priština tereti za umešanost u slučaj "Brezovica", koji se tiče nelegalne gradnje.
Za Radoičićem je ranije bio raspisan nalog za hapšenje zbog sumnje da je povezan sa ubistvom opozicionog političara sa Kosova Olivera Ivanovića.
Međutim, taj nalog je bez objašnjenja povučen marta 2021 godine, a Radoičić se i do tada nalazio u Srbiji.
Milan Radoičić se nalazi i na crnoj listi SAD zbog sumnje da, zajedno sa biznismenom sa severa Kosova Zvonkom Veselinovićem i još desetak drugih Srba, pripada koruptivnim mrežama povezanim sa međunarodnim organizovanim kriminalom.
"Takvo ponašanje bi moglo da se shvati kao uticaj na nezavisnost rada pravosuđa, ali i da utiče na nepristrasnost i poverljivost istrage", ukazuje on.
To se, kako kaže, odnosi na premijera Kurtija koji je javno čitao imena navodno umešanih u napade, ali i Srpsku listu, koja redovno osuđuje hapšenja.
"Borbu protiv bilo koga ko čini krivična dela, posebno nasilno delo protiv KFOR-a, ne treba koristiti kao argument za amnestiju. Političari na Kosovu treba da šalju poruke koje promovišu mirno okruženje na Kosovu i doprinose suživotu, a ne suprotno", zaključuje on.
KFOR i dalje čuva zgrade tri opštine na severu Kosova.
Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak je 27. juna predstavio plan za spuštanje tenzija.
Plan uključuje istovremeno povlačenje kosovskih specijalnih policijskih jedinica iz opštinskih zgrada na severu Kosova, udaljavanje gradonačelnika iz ovih objekata u alternativne zgrade, raspisivanje vanrednih izbora i pokretanje sudskih procesa protiv demonstranata koji su napali trupe KFOR-a krajem maja.
Od Srbije se očekuje da omogući učešće Srba na izborima i obezbedi da oni neće biti zastrašivani zbog ličnog izbora da glasaju, kao i da pruži podršku nadležnim vlastima u postupcima protiv napadača tokom protesta na severu Kosova.
Neredi i nasilje zaustavili su dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, koji se od 2013. vodi uz posredovanje Evropske unije.
Susret premijera Kosova i predsednika Srbije 14. septembra u Briselu završen je bez napretka.
Na Kosovu je do sada uhapšeno desetak osoba zbog "učestvovanja u nasilnim protestima" i napada na pripadnike KFOR-a.
Komandant KFOR-a Angelo Ristuccia izjavio je 19. septembra da nema novih informacija o istrazi, ali da zna da kosovske vlasti rade na tome.
Poručio je da se nada da i vlasti u Beogradu istražuju one osobe koje su se posle nereda "vratile u Srbiju".
Ristuccia je rekao i da KFOR očekuje da svi počinioci budu "hitno procesuirani".
Šta kažu u Beogradu?
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) da li rade na ovom slučaju i da li će počinioci koji se nalaze u Srbiji biti uhapšeni.Odgovori na navode da se oni koji su učestvovali u nasilnim demonstracijama na severu Kosova nalaze u Srbiji nisu stigli ni iz Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo.
Tenzije na severu Kosova počele su 26. maja kada su se grupe lokalnih Srba okupile ispred opštinskih zgrada na severu, protiveći se ulasku novih albanskih gradonačelnika u zgrade opština.
Situacija je eskalirala 29. maja kada su se demonstranti u Zvečanu sukobili sa pripadnicima KFOR.
Teže i lakše je povređeno 93 vojnika KFOR-a, kao i desetine onih koji su učestvovali u sukobima.
"Tačno se za ko je tamo bio, šta je i odakle je. Zna se i da nisu mogli da postupaju bez koordinacije sa Srpskom listom i sa Srbijom", ocenio je za RSE Dušan Janjić iz nevladinog Foruma za etničke odnose iz Beograda.
Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba koja ima podršku vlasti u Beogradu, je posle incidenata osudila napade na KFOR, ali i sva hapšenja Srba, koja se povezuju sa napadima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon incidenta u Zvečanu 29. maja pozvao demonstrante da "ne ulaze u sukobe sa NATO" i da, kada protestuju, to čine mirno.
On je za nerede optužio premijera Kosova Albina Kurtija uz poruku da Kurtiju "odgovara da dođe do sukoba NATO-a i Srba".
Sa druge strane, Vlada Kosova je u nekoliko navrata saopštila da iza poslednjih nemira na severu Kosova stoji zvanični Beograd i "kriminalne grupe bliske predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću".
Šta kažu u Prištini?
Ministarstvo unutrašnjih poslova i tužilaštvo Kosova do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na upit RSE dokle se stiglo sa istragom oko napada na vojnike NATO-a, koliko se osoba istražuje i da li su svi dostupni pravosudnim organima.Od desetak osoba, koliko ih je uhapšeno od izbijanja krize, neki su pušteni da se brane sa slobode, dok su dvojica pripadnika srpske zajednice proterana sa Kosova.
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je 2. juna pred poslanicima u Skupštini Kosova rekao da su institucije identifikovale 45 pojedinaca koji su povezani sa nemirima i napadima na KFOR, te javno pročitao njihova imena.
Rekao je i kako je među okupljenima na protestu u Zvečanu 29. maja bilo i navijača beogradskog kluba "Crvena zvezda".
Ehat Miftaraj, direktor Kosovskog instituta za pravdu koji prati rad policije, tužilaštva i sudova, u izjavi za RSE kaže da je pokrenuto nekoliko slučajeva povodom napada na KFOR.
"Takvi slučajevi se istražuju, a nekoliko uhapšenih osoba se istražuje kroz redovne sudske procedure", navodi on.
Ko su ljudi koji napali vojnike NATO-a?
Kosovske vlasti su za glavne učesnike u napadima na KFOR navele pripadnike "Civilne zaštite" i organizacije "Severna brigada", koje je Kosovo proglasilo terorističkim organizacijama.A kao jedan od lidera "nasilnih demonstranata" i organizatora napada na KFOR, označen je Milun Milenković – Lune, koji je uhapšen 13. juna i još uvek se nalazi u pritvoru.
Njemu se na teret stavljaju tri krivična dela: terorizam, nasilna promena ustavnog uređenja Kosova i ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom.
Kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) je rekao da je Milenković "jedan od vođa kriminalne formacije 'Civilna zaštita' i vođa kriminalnih grupa koje su godinama terorisale građane, napadale pripadnike Policije Kosova i institucije Republike Kosovo".
S druge strane, u Severnoj Mitrovici su povodom hapšenja Milenkovića održani protesti uz skandiranje "Pravda za Luneta", "Lune Srbine" i "Ne damo te Lune".
Srpska lista je zatražila amnestiju svih uhapšenih Srba koji su učestvovali na bilo kakvim protestima protiv odluka Vlade Kosova.
Ima li saradnje Kosova i Srbije?
Premijer Kosova je od Srbije krajem juna zatražio da povuče "svoje nasilne demonstrante ispred zgrada opština i okolnih mesta", te da se obaveže da će sarađivati oko procesuiranja onih koji su prekršili kosovske zakone.Kosovo i Srbija direktno ne sarađuju u istragama.
RSE se obratio misiji Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) sa upitom da li su dobili zahtev da posreduju između Kosova i Srbije u slučaju istrage oko napada na KFOR, ali nisu odgovorili.
Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu smatra da je Srbija "raj za pojedince koji počine krivična dela na Kosovu" jer Beograd odbija saradnju oko izručenja ili procesuiranja.
"Takav pristup predstavlja i kršenje standarda vladavine prava. Zaista bi trebao da postoji veći pritisak od strane EU", smatra ovaj stručnjak.
I Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose navodi da bi Srbija trebalo da dostavi informacije i isporuči odgovorne za napad na vojnike NATO-a.
"Ako u to treba javno da vas ubeđuje KFOR, onda imate veliki problem u državi i još veće političke posledice svog nečinjenja", rekao je Janjić.
Janjić je rekao i da je Srbija izbegla "žestoku reakciju" KFOR-a samo zato što, i pored teških povreda, nijedan vojnik NATO-a nije preminuo.
"Ovo je jedna vrlo ozbiljna kriza nepoverenja u Beograd. Očigledno ne postoji jedna šira svest da smo u opasnoj igri koja se zove bezbednosna kriza", rekao je on.
Ovo nije prvi i jedini slučaj da se učesnici u neredima ili optuženi za krivična dela na Kosovu sklanjaju u Srbiju, gde žive slobodno.
Milan Radoičić, potpredsednik vodeće srpske stranke na Kosovu, već godinama je u Srbiji gde učestvuje na sastancima sa najvišim zvaničnicima, iako ga Priština tereti za umešanost u slučaj "Brezovica", koji se tiče nelegalne gradnje.
Za Radoičićem je ranije bio raspisan nalog za hapšenje zbog sumnje da je povezan sa ubistvom opozicionog političara sa Kosova Olivera Ivanovića.
Međutim, taj nalog je bez objašnjenja povučen marta 2021 godine, a Radoičić se i do tada nalazio u Srbiji.
Milan Radoičić se nalazi i na crnoj listi SAD zbog sumnje da, zajedno sa biznismenom sa severa Kosova Zvonkom Veselinovićem i još desetak drugih Srba, pripada koruptivnim mrežama povezanim sa međunarodnim organizovanim kriminalom.
Kosovski institut poziva političare da ne komentarišu istragu
Ehat Miftaraj podvlači da Kosovski institut za pravdu konstantno traži da političari javno ne komentarišu predmete koji su u toku, koji su predmet krivične istrage ili sudskog postupka."Takvo ponašanje bi moglo da se shvati kao uticaj na nezavisnost rada pravosuđa, ali i da utiče na nepristrasnost i poverljivost istrage", ukazuje on.
To se, kako kaže, odnosi na premijera Kurtija koji je javno čitao imena navodno umešanih u napade, ali i Srpsku listu, koja redovno osuđuje hapšenja.
"Borbu protiv bilo koga ko čini krivična dela, posebno nasilno delo protiv KFOR-a, ne treba koristiti kao argument za amnestiju. Političari na Kosovu treba da šalju poruke koje promovišu mirno okruženje na Kosovu i doprinose suživotu, a ne suprotno", zaključuje on.
KFOR i dalje čuva zgrade tri opštine na severu Kosova.
Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak je 27. juna predstavio plan za spuštanje tenzija.
Plan uključuje istovremeno povlačenje kosovskih specijalnih policijskih jedinica iz opštinskih zgrada na severu Kosova, udaljavanje gradonačelnika iz ovih objekata u alternativne zgrade, raspisivanje vanrednih izbora i pokretanje sudskih procesa protiv demonstranata koji su napali trupe KFOR-a krajem maja.
Od Srbije se očekuje da omogući učešće Srba na izborima i obezbedi da oni neće biti zastrašivani zbog ličnog izbora da glasaju, kao i da pruži podršku nadležnim vlastima u postupcima protiv napadača tokom protesta na severu Kosova.
Neredi i nasilje zaustavili su dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, koji se od 2013. vodi uz posredovanje Evropske unije.
Susret premijera Kosova i predsednika Srbije 14. septembra u Briselu završen je bez napretka.
