U Briselu se održava nova runda dijaloga na najvišem političkom nivou, prva nakon izbijanja nasilja na sjeveru Kosova, kojim su dodatno zaoštreni odnosi između Prištine i Beograda, ali i Brisela i Prištine.
U toku je sastanak evropskih predstavnika Žozepa Borelja (Josep Borrell) i Miroslava Lajčaka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Potom se očekuje sastanak Borelja i Lajčaka sa premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem, a onda i takozvana trilaterala, koja podrazumeva zajednički sastanak predstavnika Evropske unije (EU) i lidera Kosova i Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Albin Kurti sastali su se poslednji put 2. maja ove godine.
Odgovornost za nasilje na severu je evropska strana prebacila na Kosovo, jer su novoizabrani gradonačelnici, kosovski Albanci ušli u opštnske zgrade uz pratnju policije. Oni su izabrani na izborima koji su održani krajem aprila, koje je bojkotovalo većinsko srpsko stanovništvo na severu.
Lokalno srpsko stanovništvo je protestvovalo danima protiv novoizabranih albanskih gradonačelnika opština na severu Kosova. Tokom protesta je povređeno više desetine pripadnika mirovne misije NATO. Zbog toga je NATO pojačao prisustvo na severu Kosova.
Dijalog je privremeno prekinut jer je evropska strana smatrala da ovaj proces nije moguć bez potpune uspostave mira na severu Kosova.
Krizni sastanak koji je hitno sazvao visoki EU predstavnik Borelj održan je 22. juna kako bi se razmatrali koraci ka deesakalciji ali tom prilikom su održani samo odvojeni susreti lidera sa briselskim domaćinima.
Zvaničnici EU nemaju jasnu sliku o očekivanjima. Osim ponovnog uspostavljanja dijaloga kao platforme gde bi se rešavala sva otvorena pitanja, nema mnogo naznaka da će ova runda proizvesti konkretan rezultat.
U saopštenju iz Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) se navodi da će teme rasprave biti primena dogovora koji su lideri postigli u februaru u Briselu, ukjučujući i aneks dokumenta koji je usaglašen u martu u Ohridu, ali i "tekuća pitanja" što podrazumeva trenutnu krhku situaciju na severu Kosova.
EU je sredinom juna uvela kaznene mere protiv kosvske vlade zbog nepoštovanja briselskih zahteva: potpuno povlačenje specijalnih jedinica policije iz opštinskih objekata na severu Kosova; povlačenja gradonačelnika iz ovih zgrada te raspisivanje vanrednih izbora za četiri opštine na severu Kosova.
Raspisivanje izbora je sada ključni zahtev evropskih i ostalih međunarodnih zvaničnika. Dok se kosovska strana slaže da ovaj zahtev ispuni ima različitih stajališta o modalitetima primene ovog kriterijuma.
Potom se očekuje sastanak Borelja i Lajčaka sa premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem, a onda i takozvana trilaterala, koja podrazumeva zajednički sastanak predstavnika Evropske unije (EU) i lidera Kosova i Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Albin Kurti sastali su se poslednji put 2. maja ove godine.
Odgovornost za nasilje na severu je evropska strana prebacila na Kosovo, jer su novoizabrani gradonačelnici, kosovski Albanci ušli u opštnske zgrade uz pratnju policije. Oni su izabrani na izborima koji su održani krajem aprila, koje je bojkotovalo većinsko srpsko stanovništvo na severu.
Lokalno srpsko stanovništvo je protestvovalo danima protiv novoizabranih albanskih gradonačelnika opština na severu Kosova. Tokom protesta je povređeno više desetine pripadnika mirovne misije NATO. Zbog toga je NATO pojačao prisustvo na severu Kosova.
Dijalog je privremeno prekinut jer je evropska strana smatrala da ovaj proces nije moguć bez potpune uspostave mira na severu Kosova.
Krizni sastanak koji je hitno sazvao visoki EU predstavnik Borelj održan je 22. juna kako bi se razmatrali koraci ka deesakalciji ali tom prilikom su održani samo odvojeni susreti lidera sa briselskim domaćinima.
Mala očekivanja od današnje runde
U svakoj runi dijaloga na nivou lidera dominiraju tenzije, stoga i ova nova najverovatnije neće predstavljati nikakav izuzetak.Zvaničnici EU nemaju jasnu sliku o očekivanjima. Osim ponovnog uspostavljanja dijaloga kao platforme gde bi se rešavala sva otvorena pitanja, nema mnogo naznaka da će ova runda proizvesti konkretan rezultat.
U saopštenju iz Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) se navodi da će teme rasprave biti primena dogovora koji su lideri postigli u februaru u Briselu, ukjučujući i aneks dokumenta koji je usaglašen u martu u Ohridu, ali i "tekuća pitanja" što podrazumeva trenutnu krhku situaciju na severu Kosova.
Rezultati važniji za Prištinu nego Beograd
Kosovo ima više interesa od mogućeg pozitivnog ishoda sa sastanka, ma koliko to bio mali rezultat jer bi to pokrenulo moguće promene u odnosu između Brisela i zvanične Prištine.EU je sredinom juna uvela kaznene mere protiv kosvske vlade zbog nepoštovanja briselskih zahteva: potpuno povlačenje specijalnih jedinica policije iz opštinskih objekata na severu Kosova; povlačenja gradonačelnika iz ovih zgrada te raspisivanje vanrednih izbora za četiri opštine na severu Kosova.
Raspisivanje izbora je sada ključni zahtev evropskih i ostalih međunarodnih zvaničnika. Dok se kosovska strana slaže da ovaj zahtev ispuni ima različitih stajališta o modalitetima primene ovog kriterijuma.
