Grupa američkih senatora zatražila je od predsjednika Sjedinjenih Država Joea Bidena da "izvrši diplomatski pritisak" kako bi se okončala kriza na sjeveru Kosova.
To je poslednji u nizu predloga za smirivanje tenzija koje su podignute krajem maja, nakon što su albanski gradonačelnici ušli u opštinske zgrade u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, što je dovelo do protesta i sukoba sa vojnicima KFOR-a.
Prethodno je Evropska unija (EU) predstavila plan za rešenje krize koji uključuje povlačenje specijalne policije Kosova sa severa i prebacivanje gradonačelnika u alternativne prostorije, kao i raspisivanje novih izbora na severu i sankcionisanje demonstranata koji su napali trupe KFOR-a krajem maja.
Dušan Janjić iz nevladinog Foruma za etničke odnose ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) da EU nema kapacitet niti dovoljno jak autoritet da vodi proces deeskalacije.
"Taj problem bi trebalo da prepusti zemljama Kvinte i NATO saveza", smatra Janjić.
U pismu američki senatori pozivaju Bajdena da "izvrši diplomatski pritisak kako bi se okončala trenutna kriza".
Takođe su upozorili na preispitivanje podrške Kongresa, ukoliko se Kosovo i Srbija "ne budu uzdržavali" i ukoliko ne budu radili na deeskalaciji.
Senatori su od Bajdenove administracije zatražili da podnese izveštaj američkom Senatu o trenutnoj bezbednosnoj situaciji na severu Kosova.
"Posebno smo zabrinuti za bezbednost i dobrobit skoro 600 američkih vojnika koji služe u KFOR-u. Cenimo diplomatske napore SAD da smiri krizu, ali ti napori nisu uzvraćeni, posebno od Kosova", zaključuje se u pismu.
Plan uključuje istovremeno povlačenje kosovskih specijalnih policijskih jedinica iz opštinskih zgrada na severu Kosova, udaljavanje gradonačelnika iz ovih objekata u alternativne zgrade, raspisivanje vanrednih izbora i pokretanje sudskih procesa protiv demonstranata koji su napali trupe KFOR-a krajem maja.
Od Srbije se očekuje da omogući učešće Srba na izborima i obezbedi da oni neće biti zastrašivani zbog ličnog izbora da glasaju, kao i da pruži podršku nadležnim vlastima u postupcima protiv napadača tokom protesta na severu Kosova.
Rama je u Briselu, nakon susreta sa evropskim šefom diplomatije Žozepom Boreljom (Josep Borrell) izrazio nadu da će ova ideja dovesti za isti sto lidere Kosova i Srbije i njihove timove, zajedno sa timovima EU i SAD i da im se neće dozvoliti "da izađu bez dogovora".
"U suprotnom, onda će se oni suočiti sa svim posledicama toga, što bi bilo veoma tužno za sve", izjavio je Rama.
Borelj je nakon susreta sa Ramom upozorio da se situacija na severu Kosova dalje pogoršava i da Brisel gubi strpljenje.
"Situacija zahteva brze poteze, deeskalaciju i hitno traženje rešenja", podvukao je Borelj.
"Dakle, u ovom konkretnom slučaju je mnogo važnije ono što se dešava na liniji Beograd – Priština – Vašington i NATO nego ono što se dešava u Evropskom parlamentu i Evropskoj komisiji, zato što će i jedna i druga strana poslušati NATO", smatra Janjić.
On dodaje da bi u tim razgovorima trebalo uključiti i direktne predstavnike Srba na Kosovu, kao i predstavnike Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Kosovo i Srbija započeli su 2011. godine pregovore za normalizaciju odnosa uz posredovanje EU, s ciljem da se dođe do pravno-obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa.
Prema Janjićevim rečima, neophodna je hitna deeskalacija situacije, ali to u ovom trenutku predstavlja "gašenje požara" koji je nastao sa krizom oko registarskih tablica polovinom 2022. godine.
Tada je Vlada Kosova donela odluku da se registarske oznake sa gradovima na Kosovu koje i dalje izdaju organi Srbije zamene tablicama na kojima piše RKS (Republika Kosovo).
"Stalno su se tražile neke palijativne mere, kao što su i ove najnovije, a nikad se EU nije suočila sa korenom krize. Koren krize znači da su obe strane počele politiku reciprociteta koju su sveli na borbu za policijsko-vojnu kontrolu severa Kosova a ne za normalizaciju", kaže Janjić.
Prema njegovim rečima, u tome se EU nije snašla.
"Borelj i Lajčak su prošle godine govorili da se ulazi u fazu konflikt menadžmenta, ali nisu povukli nijednu meru. Nastavili su da se bave politikom normalizacije", kaže Janjić.
Janjić smatra da odgovornost snose i zemlje Kvinte koje su prihvatile legalnost lokalnih izbora na severu Kosova, koje je bojkotovala srpska zajednica u aprilu 2023. godine.
On dodaje da međunarodni faktori nisu u proteklom periodu dovoljno naglašavali i odgovornost zvaničnog Beograda za rast tenzija.
"Beograd je 2022. godine počeo da diže stepen borbene gotovosti Vojske, barikade su već tradicija. Beograd je tamo od 2017. održavao čitav jedan sistem paralelnih institucija, poput Civilne zaštite. To nećete naći ni u jednom izveštaju evropskih zvaničnika", kaže Janjić.
Janjić smatra da je okvir za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, koji je ustanovljen početkom godine na sastanku u Ohridu, politički pravi put, ali napominje da "kada dobra ideja dođe u loše vreme" ona može biti upropaštena.
Tome su se Srbi oštro usprotivili jer su bojkotovali aprilske izbore i ne prihvataju rezultate.
Međunarodna zajednica je preduzela nekoliko kaznenih mera protiv Kosova zbog ignorisanja zahteva da smiri tenzije. Jedna od njih je isključenje iz velike vojne vežbe pod vođstvom SAD, dok je u međuvremenu EU ove nedelje najavila nove mere protiv Kosova.
O situaciji na Kosovu biće reči i na samitu lidera zemalja Evropske unije koji se održava 29. i 30. juna. Očekuje se da će evropski predsednici i premijeri osuditi nasilne incidente na severu Kosova i pozovu na hitnu deeskalaciju situacije.
Prethodno je Evropska unija (EU) predstavila plan za rešenje krize koji uključuje povlačenje specijalne policije Kosova sa severa i prebacivanje gradonačelnika u alternativne prostorije, kao i raspisivanje novih izbora na severu i sankcionisanje demonstranata koji su napali trupe KFOR-a krajem maja.
Dušan Janjić iz nevladinog Foruma za etničke odnose ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) da EU nema kapacitet niti dovoljno jak autoritet da vodi proces deeskalacije.
"Taj problem bi trebalo da prepusti zemljama Kvinte i NATO saveza", smatra Janjić.
Poruka američkih senatora
Osam senatora iz redova demokrata i republikanaca zatražila je od Bajdenove administracije da "prioritet stavi na rešavanje pogoršane bezbednosne situacije između Kosova i Srbije".U pismu američki senatori pozivaju Bajdena da "izvrši diplomatski pritisak kako bi se okončala trenutna kriza".
Takođe su upozorili na preispitivanje podrške Kongresa, ukoliko se Kosovo i Srbija "ne budu uzdržavali" i ukoliko ne budu radili na deeskalaciji.
Senatori su od Bajdenove administracije zatražili da podnese izveštaj američkom Senatu o trenutnoj bezbednosnoj situaciji na severu Kosova.
"Posebno smo zabrinuti za bezbednost i dobrobit skoro 600 američkih vojnika koji služe u KFOR-u. Cenimo diplomatske napore SAD da smiri krizu, ali ti napori nisu uzvraćeni, posebno od Kosova", zaključuje se u pismu.
Šta predviđa plan EU?
Dan ranije, 27. juna, je specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak je u Evropskom parlamentu predstavio plan za spuštanje tenzija na severu Kosova.Plan uključuje istovremeno povlačenje kosovskih specijalnih policijskih jedinica iz opštinskih zgrada na severu Kosova, udaljavanje gradonačelnika iz ovih objekata u alternativne zgrade, raspisivanje vanrednih izbora i pokretanje sudskih procesa protiv demonstranata koji su napali trupe KFOR-a krajem maja.
Od Srbije se očekuje da omogući učešće Srba na izborima i obezbedi da oni neće biti zastrašivani zbog ličnog izbora da glasaju, kao i da pruži podršku nadležnim vlastima u postupcima protiv napadača tokom protesta na severu Kosova.
Predlog iz Albanije
Istog dana stigao je i predlog premijera Albanije Edija Rame da se organizuje međunarodne konferencije na visokom nivou za pronalazak rešenja za krizu na Kosovu.Rama je u Briselu, nakon susreta sa evropskim šefom diplomatije Žozepom Boreljom (Josep Borrell) izrazio nadu da će ova ideja dovesti za isti sto lidere Kosova i Srbije i njihove timove, zajedno sa timovima EU i SAD i da im se neće dozvoliti "da izađu bez dogovora".
"U suprotnom, onda će se oni suočiti sa svim posledicama toga, što bi bilo veoma tužno za sve", izjavio je Rama.
Borelj je nakon susreta sa Ramom upozorio da se situacija na severu Kosova dalje pogoršava i da Brisel gubi strpljenje.
"Situacija zahteva brze poteze, deeskalaciju i hitno traženje rešenja", podvukao je Borelj.
Kako se stiglo dovde?
Evropska unija nema kapacitet da sama reši krizu na Kosovu i taj problem bi trebalo da prepusti zemljama Kvinte (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija) i NATO saveza, ocenjuje u razgovoru za RSE Dušan Janjić iz nevladinog Foruma za etničke odnose."Dakle, u ovom konkretnom slučaju je mnogo važnije ono što se dešava na liniji Beograd – Priština – Vašington i NATO nego ono što se dešava u Evropskom parlamentu i Evropskoj komisiji, zato što će i jedna i druga strana poslušati NATO", smatra Janjić.
On dodaje da bi u tim razgovorima trebalo uključiti i direktne predstavnike Srba na Kosovu, kao i predstavnike Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Kosovo i Srbija započeli su 2011. godine pregovore za normalizaciju odnosa uz posredovanje EU, s ciljem da se dođe do pravno-obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa.
Prema Janjićevim rečima, neophodna je hitna deeskalacija situacije, ali to u ovom trenutku predstavlja "gašenje požara" koji je nastao sa krizom oko registarskih tablica polovinom 2022. godine.
Tada je Vlada Kosova donela odluku da se registarske oznake sa gradovima na Kosovu koje i dalje izdaju organi Srbije zamene tablicama na kojima piše RKS (Republika Kosovo).
"Stalno su se tražile neke palijativne mere, kao što su i ove najnovije, a nikad se EU nije suočila sa korenom krize. Koren krize znači da su obe strane počele politiku reciprociteta koju su sveli na borbu za policijsko-vojnu kontrolu severa Kosova a ne za normalizaciju", kaže Janjić.
Prema njegovim rečima, u tome se EU nije snašla.
"Borelj i Lajčak su prošle godine govorili da se ulazi u fazu konflikt menadžmenta, ali nisu povukli nijednu meru. Nastavili su da se bave politikom normalizacije", kaže Janjić.
Janjić smatra da odgovornost snose i zemlje Kvinte koje su prihvatile legalnost lokalnih izbora na severu Kosova, koje je bojkotovala srpska zajednica u aprilu 2023. godine.
On dodaje da međunarodni faktori nisu u proteklom periodu dovoljno naglašavali i odgovornost zvaničnog Beograda za rast tenzija.
"Beograd je 2022. godine počeo da diže stepen borbene gotovosti Vojske, barikade su već tradicija. Beograd je tamo od 2017. održavao čitav jedan sistem paralelnih institucija, poput Civilne zaštite. To nećete naći ni u jednom izveštaju evropskih zvaničnika", kaže Janjić.
Janjić smatra da je okvir za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, koji je ustanovljen početkom godine na sastanku u Ohridu, politički pravi put, ali napominje da "kada dobra ideja dođe u loše vreme" ona može biti upropaštena.
Kakvo je trenutno stanje i šta predstoji?
Najnovije tenzije na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, podignute su krajem maja kada su kosovske vlasti preuzele opštinske zgrade u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, kako bi albanski gradonačelnici imali pristup kancelarijama.Tome su se Srbi oštro usprotivili jer su bojkotovali aprilske izbore i ne prihvataju rezultate.
Međunarodna zajednica je preduzela nekoliko kaznenih mera protiv Kosova zbog ignorisanja zahteva da smiri tenzije. Jedna od njih je isključenje iz velike vojne vežbe pod vođstvom SAD, dok je u međuvremenu EU ove nedelje najavila nove mere protiv Kosova.
O situaciji na Kosovu biće reči i na samitu lidera zemalja Evropske unije koji se održava 29. i 30. juna. Očekuje se da će evropski predsednici i premijeri osuditi nasilne incidente na severu Kosova i pozovu na hitnu deeskalaciju situacije.
