Nacrt teksta o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu koji je premijer Albanije Edi Rama predao Parizu i Berlinu, stigao je i na adresu Evropskog saveta, potvrdili su za Radio Slobodna Evropa (RSE) izvori iz te institucije.
Diplomatski izvori koji su imali priliku da vide ovaj nacrt su ocenili da se radi o "ozbiljnom i visokokvalitetnom dokumentu".
Iako briselski izvori potvrđuju da se tekst nacrta pažljivo analizira, ipak navode da se dokument tretira kao još jedan doprinos, sličan ostalim nacrtima koje su izradile razne organizacije i think-tankovi.
Diplomate u Evropskoj uniji navode da nije toliko važno kako se EU nosi sa ovim nacrtom "već kakav odnos prema njemu imaju Srbija i Kosovo".
"Na Prištini i Beogradu je da u okviru dijaloga napreduju ka ispunjenju ove obaveze", rekao je jedan evropski diplomata pod uslovom da ostane anoniman.
Premijer Albanije Edi Rama saopštio je na konferenciji za novinare da je 7. juna predsedniku Francuske Emanuelu Makronu i nemačkom kancelaru Olafu Šolcu prosledio nacrt za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
"Ovde sam da vas obavestim o do sada nepoznatoj činjenici. Juče sam Šolcu i Makronu prosledio nacrt Zajednice, o čemu sam obavestio i Šarla Mišela (Charles Michel, predsednik Evropskog saveta) i američku stranu", rekao je Rama.
Dodao je da je dokument poverljiv, te izrazio uverenje da je to "dokument najvišeg međunarodnog nivoa koji uzima u obzir sve razloge za stvaranje Zajednice", te da će ona biti deo Kosova.
Premijer Albanije je poručio da se o izradi nacrta statuta za formiranje Zajednice nije konsultovao sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem, te napomenuo da je veoma zabrinut zbog situacije u kojoj se Kosovo našlo.
Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena 2013. u okviru dijaloga Kosova i Srbije. Dve godine kasnije, 2015. godine, strane su usaglasile principe na osnovu kojih ona treba da bude formirana ali je Ustavni sud Kosova utvrdio da neki od njih nisu u skladu sa zakonima Kosova.
Ipak, zaključeno je da oni mogu da se usaglase sa Ustavom Kosova ali su vlasti ipak odbijale da formiraju Zajednicu.
Potom se dve strane krajem februara prihvatile Sporazum o normalizaciji odnosa na osnovu predloga EU, dok je aprila usaglašen i Aneks za njegovu implementaciju.
Osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu jedna je od obaveza Kosova na kojoj EU i Sjedinjene Američke Države najviše insistiraju.
Na poslednjem sastanku na visokom nivou u okviru dijaloga, koji je održan 2. maja u Briselu formalno je počela dikusija o formiranju Zajednice. Na tom sastanku je upravljački tim predstavio jedan nacrt koji je Kosovo odmah odbacilo.
U međuvremenu, premijer Kosova Albin Kurti je predložio svoj nacrt, po primeru položaja Srba u Hrvatskoj.
U EU kažu da je, pored raznih nacrta koje su predstavile razne organizacije, predstavljeno i mnogo "evropskih primera" koji mogu poslužiti kao model za obezbeđivanje odgovarajućeg modela samoupravljanja srpske zajednice na Kosovu.
Iako briselski izvori potvrđuju da se tekst nacrta pažljivo analizira, ipak navode da se dokument tretira kao još jedan doprinos, sličan ostalim nacrtima koje su izradile razne organizacije i think-tankovi.
Diplomate u Evropskoj uniji navode da nije toliko važno kako se EU nosi sa ovim nacrtom "već kakav odnos prema njemu imaju Srbija i Kosovo".
"Na Prištini i Beogradu je da u okviru dijaloga napreduju ka ispunjenju ove obaveze", rekao je jedan evropski diplomata pod uslovom da ostane anoniman.
Premijer Albanije Edi Rama saopštio je na konferenciji za novinare da je 7. juna predsedniku Francuske Emanuelu Makronu i nemačkom kancelaru Olafu Šolcu prosledio nacrt za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
"Ovde sam da vas obavestim o do sada nepoznatoj činjenici. Juče sam Šolcu i Makronu prosledio nacrt Zajednice, o čemu sam obavestio i Šarla Mišela (Charles Michel, predsednik Evropskog saveta) i američku stranu", rekao je Rama.
Dodao je da je dokument poverljiv, te izrazio uverenje da je to "dokument najvišeg međunarodnog nivoa koji uzima u obzir sve razloge za stvaranje Zajednice", te da će ona biti deo Kosova.
Premijer Albanije je poručio da se o izradi nacrta statuta za formiranje Zajednice nije konsultovao sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem, te napomenuo da je veoma zabrinut zbog situacije u kojoj se Kosovo našlo.
Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena 2013. u okviru dijaloga Kosova i Srbije. Dve godine kasnije, 2015. godine, strane su usaglasile principe na osnovu kojih ona treba da bude formirana ali je Ustavni sud Kosova utvrdio da neki od njih nisu u skladu sa zakonima Kosova.
Ipak, zaključeno je da oni mogu da se usaglase sa Ustavom Kosova ali su vlasti ipak odbijale da formiraju Zajednicu.
Potom se dve strane krajem februara prihvatile Sporazum o normalizaciji odnosa na osnovu predloga EU, dok je aprila usaglašen i Aneks za njegovu implementaciju.
Osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu jedna je od obaveza Kosova na kojoj EU i Sjedinjene Američke Države najviše insistiraju.
Na poslednjem sastanku na visokom nivou u okviru dijaloga, koji je održan 2. maja u Briselu formalno je počela dikusija o formiranju Zajednice. Na tom sastanku je upravljački tim predstavio jedan nacrt koji je Kosovo odmah odbacilo.
U međuvremenu, premijer Kosova Albin Kurti je predložio svoj nacrt, po primeru položaja Srba u Hrvatskoj.
U EU kažu da je, pored raznih nacrta koje su predstavile razne organizacije, predstavljeno i mnogo "evropskih primera" koji mogu poslužiti kao model za obezbeđivanje odgovarajućeg modela samoupravljanja srpske zajednice na Kosovu.
