Međunarodni monetarni fond objavio je da je sa Kosovom postignut dogovor o ekonomskoj politici Kosova koji će biti podržan dvoogodišnjim stend baj aranžmanom (SBA) od oko 100 miliona eura i aranžmanom u okviru Fonda za otpornost i održivost (RSF) ) od oko 78 miliona ezra, koji će Izvršni odbor MMF-a razmotriti krajem maja.
Očekuje se da će SBA obezbjediti likvidnost u slučaju da se materijalizuju negativni rizici, uključujući one koji proističu iz tekućeg rata Rusije u Ukrajini, a RSF će obezbjediti pristupačno finansiranje za podršku kosovskim naporima za ublažavanje klimatskih promjena i prilagođavanje, proizvodnju zelenije električne energije i dugoročne izglede za rast i očekuje se da će katalizirati druga finansiranja klimatskih promjena.
Ovakav RSF je prvi u Evropi, napominje MMF.
Pregovori su održani od 8.marta do 14. aprila, a obuhvatlli su makroekonomsku politiku, energetski sektor, agendu reformi, politiku ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanja, i moguću podršku MMF-a.
„Novi aranžmani će ublažiti negativne rizike i podržati napore Kosova da ojača kapacitete za očuvanje makroekonomske stabilnosti, zatvori praznine u politici i omogući zeleniji rast. Nakon snažnog oporavka od pandemije, rast je usporen u 2022. nakon viših međunarodnih cijena roba. Preliminarni podaci sugerišu da je realni BDP porastao za 3,5 odsto u 2022. godini, dok je inflacija dostigla više od 11 odsto. Kako cijene roba padaju, a fiskalna politika postaje sve efikasnija, predviđa se da će se privredni rast popeti na četiri do pet procenata u 2023. godini. Pad cijena roba će obezbjediti preko potrebno olakšanje domaćinstvima i firmama. Pored toga, snažnija apsorpcija programa javnih investicija obezbediće dodatni podsticaj potražnji. Predviđa se da će umereni rast zatvoriti relativno mali jaz u proizvodnji na Kosovu. Niže cijene roba će takođe smanjiti inflaciju na pet do šest procenata tokom 2023. godine", izjavio je šef pregovaračkog tima MMF-a Gabrijel di Bela.
On je upozorio da bi u slučaju ponovnog rasta cijena roba moglo doći do nepovoljnijeg razvoja ekonomske situaciije, odnosno nižeg rasta privrede i više inflacije, jer je Kosovo neto uvoznik hrane i energije.
Di Bela je upozorio i da bi problema sa bankama u SAD i Evropi mogli utiicati na kvalitet aktive i likvidnost banaka, te da će program koji podržava MMF ublažiti negativne uticaje u slučaju da se ovi ili drugi rizici materijalizuju.
"Sa druge strane, snažnija implementacija javnih investicija može podstaći rast na viši nivo. Izvoz roba i usluga pokazao se veoma otpornim i mogao bi ponovo iznenaditi na gore”, procjenio je Di Bela.
On smatra da su rješavanje strukturnih pitanja i unapređenje zelene tranzicije i dalje od ključne važnosti za oslobađanje većeg i zelenijeg rasta, povećanje produktivnosti i privlačenje privatnih investicija.
MMF napominje da ključni elementi aranžmana sa Kosovom uključuju fiskalno upravljanje, što podrazumeva jačanju poreske administracije, poboljšanje upravljanja javnim finansijama i daljem jačanju fiskalne transparentnosti.
Finansijsku stabilnost, koja znači jačanje upravljanja politikama Centralne banke Kosova, potom zatvaranje nedostataka u infrastrukturi, upravljanju, javnim ulaganjima i jačanje poslovanja javnih preduzeća i strategiju energetike i klime, što znači podršku naporima za ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje, a konkretno, program će podržati napore za povećanje udjela obnovljivih izvora energije u proizvodnji energije, smanjenje zagađenja, jačanje regionalne energetske integracije, povećanje energetske efikasnosti i zaštitu ugroženih potrošača energije.
Izvor: Kosovo Online
Ovakav RSF je prvi u Evropi, napominje MMF.
Pregovori su održani od 8.marta do 14. aprila, a obuhvatlli su makroekonomsku politiku, energetski sektor, agendu reformi, politiku ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanja, i moguću podršku MMF-a.
„Novi aranžmani će ublažiti negativne rizike i podržati napore Kosova da ojača kapacitete za očuvanje makroekonomske stabilnosti, zatvori praznine u politici i omogući zeleniji rast. Nakon snažnog oporavka od pandemije, rast je usporen u 2022. nakon viših međunarodnih cijena roba. Preliminarni podaci sugerišu da je realni BDP porastao za 3,5 odsto u 2022. godini, dok je inflacija dostigla više od 11 odsto. Kako cijene roba padaju, a fiskalna politika postaje sve efikasnija, predviđa se da će se privredni rast popeti na četiri do pet procenata u 2023. godini. Pad cijena roba će obezbjediti preko potrebno olakšanje domaćinstvima i firmama. Pored toga, snažnija apsorpcija programa javnih investicija obezbediće dodatni podsticaj potražnji. Predviđa se da će umereni rast zatvoriti relativno mali jaz u proizvodnji na Kosovu. Niže cijene roba će takođe smanjiti inflaciju na pet do šest procenata tokom 2023. godine", izjavio je šef pregovaračkog tima MMF-a Gabrijel di Bela.
On je upozorio da bi u slučaju ponovnog rasta cijena roba moglo doći do nepovoljnijeg razvoja ekonomske situaciije, odnosno nižeg rasta privrede i više inflacije, jer je Kosovo neto uvoznik hrane i energije.
Di Bela je upozorio i da bi problema sa bankama u SAD i Evropi mogli utiicati na kvalitet aktive i likvidnost banaka, te da će program koji podržava MMF ublažiti negativne uticaje u slučaju da se ovi ili drugi rizici materijalizuju.
"Sa druge strane, snažnija implementacija javnih investicija može podstaći rast na viši nivo. Izvoz roba i usluga pokazao se veoma otpornim i mogao bi ponovo iznenaditi na gore”, procjenio je Di Bela.
On smatra da su rješavanje strukturnih pitanja i unapređenje zelene tranzicije i dalje od ključne važnosti za oslobađanje većeg i zelenijeg rasta, povećanje produktivnosti i privlačenje privatnih investicija.
MMF napominje da ključni elementi aranžmana sa Kosovom uključuju fiskalno upravljanje, što podrazumeva jačanju poreske administracije, poboljšanje upravljanja javnim finansijama i daljem jačanju fiskalne transparentnosti.
Finansijsku stabilnost, koja znači jačanje upravljanja politikama Centralne banke Kosova, potom zatvaranje nedostataka u infrastrukturi, upravljanju, javnim ulaganjima i jačanje poslovanja javnih preduzeća i strategiju energetike i klime, što znači podršku naporima za ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje, a konkretno, program će podržati napore za povećanje udjela obnovljivih izvora energije u proizvodnji energije, smanjenje zagađenja, jačanje regionalne energetske integracije, povećanje energetske efikasnosti i zaštitu ugroženih potrošača energije.
Izvor: Kosovo Online
