Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, trgovinski deficit u 2022. godini iznosio je 4,7 milijardi eura, što je za gotovo dve milijarde više u odnosu na 2022. godinu. Predsjednik Kosovske alijanse Agim Shahini smatra da Vlada Kosova nema strategiju za razvoj ekonomije, dok ekonomista Safet Gërxhaliu ističe da je politička stabilnost ključ razvoja.
Dok poslanici opozicije kritikuju Vladu Kosova da je u protekle dvije godine uništila ekonomiju, premijer Albin Kurti i ministar finansija Hekuran Murati koriste svaku priliku da naglase da je Kosovo u tom periodu zabilježilo ekonomski razvoj.
Međutim, poslanik LDK Avdulah Hoti nedavno je skrenuo pažnju na to da se Vlada ne bavi ekonomskim razvojem dodajući da je zabilježen pad sa deset na tri odsto. Često navodi i da je Kosovo povećalo uvoz robe iz Srbije, dok sa druge strane ne promoviše otvaranje novih fabrika i dolazak stranih investitora.
Ekonomisti sa Kosova ističu da je inflacija dostigla najviši nivo, a prema podacima Agencije za statistiku, ona je u januaru 2023. godine iznosila 12,1 odsto, a kao uzrok tome navodi se rast cijena osnovnih namirnica.
Struja je od 1. aprila ponovo poskupela za 15 odsto, a plate su, iako je stupio na snagu Zakon o platama, ostale iste, a za pojedine kategorije su čak i smanjene.
Shahini: Vlada Kosova nema strategiju kako da pomogne preduzeća
Sve to, kažu poznavaoci ekonomskih prilika, utiče na privredu Kosova, kao i ekonomska situacija u zemljama u regionu, jer kako navode, Kosovo uvozom robe, uvozi i inflaciju.
Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Shahini istakao je da Kosovo ima najveći deficit na Balkanu, jer Vlada Kosova nema odgovarajuću strategiju za pomoć preduzetnicima.
"Kosovo je i dalje država sa najvećim deficitom, jer nema strategiju o razvoju domaće proizvodnje i ekonomije. Prvi put od rata imamo deficit smanjen na 18 odsto na cjelokupni uvoz. Uvozimo oko 82 odsto, a izvozimo 18 odsto, to je velika cifra u odnosu na prethodne godine, ali i dalje imamo najveći deficit, jer Vlada Kosova nema strategiju kako da pomogne domaću proizvodnju i ostale preduzetnike na Kosovu", rekao je Shahini.
Shahini smatra da sve to utiče jako loše na ekonomiju, jer se Kosovo nalazi na prvo mjesto na Balkanu po izvozu novca.
"A taj gotovi novac Kosovu kupuje po najvećim kamatama na Balkanu i u Evropi. Privreda Kosova, bez obzira što postoji ekonomski rast, i dalje je najsiromašnija na Balkanu, ako posmatramo BDP u ostalim zemljama", dodao je on.
Istakao je da i pored toga što zvaničnici vlade govore o ekonomskom razvoju, osnovica rasta BDP je veoma niska.
"Vlada govori o ekonomskom rastu, međutim, ako gledamo taj rast po glavi stanovnika, imamo tri do četiri odsto na osnovicu od 5.000 dolara. To znači da ekonomski rast po glavi stanovnika iznosi pet eura godišnje. Ako gledamo BDP Srbije, to iznosi oko 10 eura po glavi stanovnika, i to nije dobro, jer je osnovica rasta dosta niska", rekao je Shahini.
Postoje mnoge stvari koje utiču na strane investitore, kaže Shahini, i dodaje da Kosovo zavisi od kapitala dijaspore.
"I dalje imamo najvišu cijenu struje, što je veliki problem, struja je na Kosovu najskuplja na Balkanu. Investitori vide kolika je cijena struje, drugo kakvi su benefiti i fiskalna politika. Na sve ovo Kosovo nije u dobroj poziciji i nema strategiju. I dalje zavisimo od kapitala dijaspore i bez nje bi Kosovo teško prećivelo što se tiče unutrašnjeg razvoja", naglasio je Shahini.
Povodom poziva na bojkot proizvoda iz Srbije, Shahini kaže da to ne utiče na razmjenu, s obzirom na to da da Kosovo najviše robe uvozi iz Srbije.
"Poziv na bojkot robe je marketing određene grupe koja nema autoritet na Kosovu, jer ne predstavlja nikoga, to su građani koji su napravili svoju grupu. Ako gledamo statistiku razmene robe sa Srbijom, imamo 432 miliona prošle godine koja je uvećana u odnosu ne godinu ranije. Statistika ne pokazuje da je razmena opala. Postoje građani koji smatraju da ne treba kupovati proizvode iz Srbije, ali ti artikli su veoma prisutni na Kosovu, i sa državama članicama CEFTA, Kosovo ima najveću razmjenu sa Srbijom", zaključio je Shahini.
Gërxhaliu: Politička stabilnost je ključ razvoja ne samo Kosova, već cijelog Zapadnog Balkana
Ekonomista Safet Gërxhaliu istakao je za Kosovo onlajn da se na Kosovu ne može pričati o čistim ekonomskim problemima bez političke konotacije, jer politička konotacija usporava ekonomske projekte i razvoj.
"Ako će se po nečemu obeležiti ovaj period od prošle godine do sada, to je jedna distanca između javnog i privatnog sektora a ono što je najgore i što najviše šteti jeste da budžet koji je predviđen za određene projekte nije iskorišćen ili je iskorišćen samo 13 odsto. Mi imamo veliku inflaciju, imamo rekord uvoza od prošle godine od oko 5,8 milijardi dolara pa nema razloga za euforiju jer što se više troši više se gradi, što ima više projekta tu dobijaju građani, dobija i biznis. U kontekstu moderne ekonomije je iskorišćavanje i kontrolisanje od velikog značaja a ne da se kaže da mi nismo ulagali. Bolje je iskoristiti taj novac na različite načine, na javni i privatni dijalog i partnerstvo, da ima dijalog sa opštinama i da što više ima perspektive za mlade. Zajednički imenitelj rješavanja aktuelnih problema na Kosovu jeste postizanje političke stabilnosti jer bez toga i bez dijaloga sa Srbijom biće teško da se govori o nekom ekonomskom prosperitetu i o stranim ulaganjima na Kosovu", rekao je Gërxhaliu.
Kako je dodao, potrebno je da vlada pozitivne rezultate koje je ostvarila u nekim sektorima usmeri na poboljšanje života građana.
"Politika je ta koja treba prologirati neke pozitivne rezultate, imamo rast prihoda u carini, u upravi prihoda ali nemojte zaboraviti da živimo u vreme inflacije i kroz sve te projekte mi uvozimo inflaciju. Tako da ono što ste kupili preprošle godine za 100 eura sada ne možete za 200 i ako je to pozitivan rezultat onda treba da prostudiramo ekonomiju i da je stavimo u neke druge dimenzije. Imamo nezadovoljstvo građana, nezadovoljstvo privatnog sektora tako da te pozitivne rezultate treba da osjete građani Kosova a ne da kroz investicije Kosovo postane socijalna država jer je pitanje kakva će onda biti perspektiva. Mi imamo potrebu za ekonomskim razvojem, za jačanje privatnog sektora, za povećanje plata jer smo postali uvozno-zavisna država", dodao je Gërxhaliu.
Istakao je da se proizvodi iz Srbije ne mogu nacionalizovati i dobijati posebne epitete kada na Kosovu postoji mnogo svjetskih brendova.
"Ono što je najgore, ne samo na Kosovu, nego na Blakanu uopšte postojanje tog pseudopatritizma praćenog nacionalizmom i u tom kontekstu nacionalizam se primjenjuje i u ekonomske tokove. Moramo shvatiti da je Zapadni Balkan dio Evropske unije i što prije to shvatimo biće nam brži put do Evrope. A sa druge strane trgovina je kao voda i sama nalazi svoje puteve. A da ima barijera ima, ne samo između Kosova i Srbije već vidimo i između Bosne i Hercegovine i Kosova, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, između Albanije i Sjeverne Makedonije pa moramo svi raditi na ukidanju istih. Moramo ispuniti sporazume Berlinskog procesa, slobiodan protok robe, usliga i ljudi i kapitala. Na kraju krajeva, moramo shvatiti da je potrošač taj koji sam odlučuje šta će da kupi a ne šta mu se nameće pa samim tim trgovina ima sasvim drugi značaj i samim tim što danas cijena diktira moć kupovine, to je jedan sasvim drugi indikator. Ne možete sa druge strane nacionalizovati i davati epitet proizvodima iz Srbije kad imamo toliko svjetskih brendova na Kosovu", rekao je Gërxhaliu.
Prema njegovim riječima, Kosovu je hitno potrebna politička stabilnost, kako bi se obezbjedio ekonomski prosperitet.
"Ono što je hitno potrebno na Kosovu to je politička stabilnost. Kad to imate onda imate vremena za ekonomski prosperitet koji možete graditi kroz zajednička ulaganja, kroz kapital dijaspore i kroz jačanje privatnog sektora na Kosovu. Prioritet svih prioriteta treba da bude politički razvoj ali u nekim normalnim uslovima i da shvatimo da regionalna saradnja nema alternativu. Nije to samo Berlinski proces, nije samo Ohrid, nije Vašington. Dijalog nema alternativu i mogućnost za zamenu. Dati priliku da se razgovara, da se skinu barijere, da sarađujemo, jer samo tako možemo biti ozbiljni prema našim građanima i prema EU i ostalim svjetskim silama", zaključio je Gërxhaliu.
Izvor: Kosovo Online
Međutim, poslanik LDK Avdulah Hoti nedavno je skrenuo pažnju na to da se Vlada ne bavi ekonomskim razvojem dodajući da je zabilježen pad sa deset na tri odsto. Često navodi i da je Kosovo povećalo uvoz robe iz Srbije, dok sa druge strane ne promoviše otvaranje novih fabrika i dolazak stranih investitora.
Ekonomisti sa Kosova ističu da je inflacija dostigla najviši nivo, a prema podacima Agencije za statistiku, ona je u januaru 2023. godine iznosila 12,1 odsto, a kao uzrok tome navodi se rast cijena osnovnih namirnica.
Struja je od 1. aprila ponovo poskupela za 15 odsto, a plate su, iako je stupio na snagu Zakon o platama, ostale iste, a za pojedine kategorije su čak i smanjene.
Shahini: Vlada Kosova nema strategiju kako da pomogne preduzeća
Sve to, kažu poznavaoci ekonomskih prilika, utiče na privredu Kosova, kao i ekonomska situacija u zemljama u regionu, jer kako navode, Kosovo uvozom robe, uvozi i inflaciju.
Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Shahini istakao je da Kosovo ima najveći deficit na Balkanu, jer Vlada Kosova nema odgovarajuću strategiju za pomoć preduzetnicima.
"Kosovo je i dalje država sa najvećim deficitom, jer nema strategiju o razvoju domaće proizvodnje i ekonomije. Prvi put od rata imamo deficit smanjen na 18 odsto na cjelokupni uvoz. Uvozimo oko 82 odsto, a izvozimo 18 odsto, to je velika cifra u odnosu na prethodne godine, ali i dalje imamo najveći deficit, jer Vlada Kosova nema strategiju kako da pomogne domaću proizvodnju i ostale preduzetnike na Kosovu", rekao je Shahini.
Shahini smatra da sve to utiče jako loše na ekonomiju, jer se Kosovo nalazi na prvo mjesto na Balkanu po izvozu novca.
"A taj gotovi novac Kosovu kupuje po najvećim kamatama na Balkanu i u Evropi. Privreda Kosova, bez obzira što postoji ekonomski rast, i dalje je najsiromašnija na Balkanu, ako posmatramo BDP u ostalim zemljama", dodao je on.
Istakao je da i pored toga što zvaničnici vlade govore o ekonomskom razvoju, osnovica rasta BDP je veoma niska.
"Vlada govori o ekonomskom rastu, međutim, ako gledamo taj rast po glavi stanovnika, imamo tri do četiri odsto na osnovicu od 5.000 dolara. To znači da ekonomski rast po glavi stanovnika iznosi pet eura godišnje. Ako gledamo BDP Srbije, to iznosi oko 10 eura po glavi stanovnika, i to nije dobro, jer je osnovica rasta dosta niska", rekao je Shahini.
Postoje mnoge stvari koje utiču na strane investitore, kaže Shahini, i dodaje da Kosovo zavisi od kapitala dijaspore.
"I dalje imamo najvišu cijenu struje, što je veliki problem, struja je na Kosovu najskuplja na Balkanu. Investitori vide kolika je cijena struje, drugo kakvi su benefiti i fiskalna politika. Na sve ovo Kosovo nije u dobroj poziciji i nema strategiju. I dalje zavisimo od kapitala dijaspore i bez nje bi Kosovo teško prećivelo što se tiče unutrašnjeg razvoja", naglasio je Shahini.
Povodom poziva na bojkot proizvoda iz Srbije, Shahini kaže da to ne utiče na razmjenu, s obzirom na to da da Kosovo najviše robe uvozi iz Srbije.
"Poziv na bojkot robe je marketing određene grupe koja nema autoritet na Kosovu, jer ne predstavlja nikoga, to su građani koji su napravili svoju grupu. Ako gledamo statistiku razmene robe sa Srbijom, imamo 432 miliona prošle godine koja je uvećana u odnosu ne godinu ranije. Statistika ne pokazuje da je razmena opala. Postoje građani koji smatraju da ne treba kupovati proizvode iz Srbije, ali ti artikli su veoma prisutni na Kosovu, i sa državama članicama CEFTA, Kosovo ima najveću razmjenu sa Srbijom", zaključio je Shahini.
Gërxhaliu: Politička stabilnost je ključ razvoja ne samo Kosova, već cijelog Zapadnog Balkana
Ekonomista Safet Gërxhaliu istakao je za Kosovo onlajn da se na Kosovu ne može pričati o čistim ekonomskim problemima bez političke konotacije, jer politička konotacija usporava ekonomske projekte i razvoj.
"Ako će se po nečemu obeležiti ovaj period od prošle godine do sada, to je jedna distanca između javnog i privatnog sektora a ono što je najgore i što najviše šteti jeste da budžet koji je predviđen za određene projekte nije iskorišćen ili je iskorišćen samo 13 odsto. Mi imamo veliku inflaciju, imamo rekord uvoza od prošle godine od oko 5,8 milijardi dolara pa nema razloga za euforiju jer što se više troši više se gradi, što ima više projekta tu dobijaju građani, dobija i biznis. U kontekstu moderne ekonomije je iskorišćavanje i kontrolisanje od velikog značaja a ne da se kaže da mi nismo ulagali. Bolje je iskoristiti taj novac na različite načine, na javni i privatni dijalog i partnerstvo, da ima dijalog sa opštinama i da što više ima perspektive za mlade. Zajednički imenitelj rješavanja aktuelnih problema na Kosovu jeste postizanje političke stabilnosti jer bez toga i bez dijaloga sa Srbijom biće teško da se govori o nekom ekonomskom prosperitetu i o stranim ulaganjima na Kosovu", rekao je Gërxhaliu.
Kako je dodao, potrebno je da vlada pozitivne rezultate koje je ostvarila u nekim sektorima usmeri na poboljšanje života građana.
"Politika je ta koja treba prologirati neke pozitivne rezultate, imamo rast prihoda u carini, u upravi prihoda ali nemojte zaboraviti da živimo u vreme inflacije i kroz sve te projekte mi uvozimo inflaciju. Tako da ono što ste kupili preprošle godine za 100 eura sada ne možete za 200 i ako je to pozitivan rezultat onda treba da prostudiramo ekonomiju i da je stavimo u neke druge dimenzije. Imamo nezadovoljstvo građana, nezadovoljstvo privatnog sektora tako da te pozitivne rezultate treba da osjete građani Kosova a ne da kroz investicije Kosovo postane socijalna država jer je pitanje kakva će onda biti perspektiva. Mi imamo potrebu za ekonomskim razvojem, za jačanje privatnog sektora, za povećanje plata jer smo postali uvozno-zavisna država", dodao je Gërxhaliu.
Istakao je da se proizvodi iz Srbije ne mogu nacionalizovati i dobijati posebne epitete kada na Kosovu postoji mnogo svjetskih brendova.
"Ono što je najgore, ne samo na Kosovu, nego na Blakanu uopšte postojanje tog pseudopatritizma praćenog nacionalizmom i u tom kontekstu nacionalizam se primjenjuje i u ekonomske tokove. Moramo shvatiti da je Zapadni Balkan dio Evropske unije i što prije to shvatimo biće nam brži put do Evrope. A sa druge strane trgovina je kao voda i sama nalazi svoje puteve. A da ima barijera ima, ne samo između Kosova i Srbije već vidimo i između Bosne i Hercegovine i Kosova, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, između Albanije i Sjeverne Makedonije pa moramo svi raditi na ukidanju istih. Moramo ispuniti sporazume Berlinskog procesa, slobiodan protok robe, usliga i ljudi i kapitala. Na kraju krajeva, moramo shvatiti da je potrošač taj koji sam odlučuje šta će da kupi a ne šta mu se nameće pa samim tim trgovina ima sasvim drugi značaj i samim tim što danas cijena diktira moć kupovine, to je jedan sasvim drugi indikator. Ne možete sa druge strane nacionalizovati i davati epitet proizvodima iz Srbije kad imamo toliko svjetskih brendova na Kosovu", rekao je Gërxhaliu.
Prema njegovim riječima, Kosovu je hitno potrebna politička stabilnost, kako bi se obezbjedio ekonomski prosperitet.
"Ono što je hitno potrebno na Kosovu to je politička stabilnost. Kad to imate onda imate vremena za ekonomski prosperitet koji možete graditi kroz zajednička ulaganja, kroz kapital dijaspore i kroz jačanje privatnog sektora na Kosovu. Prioritet svih prioriteta treba da bude politički razvoj ali u nekim normalnim uslovima i da shvatimo da regionalna saradnja nema alternativu. Nije to samo Berlinski proces, nije samo Ohrid, nije Vašington. Dijalog nema alternativu i mogućnost za zamenu. Dati priliku da se razgovara, da se skinu barijere, da sarađujemo, jer samo tako možemo biti ozbiljni prema našim građanima i prema EU i ostalim svjetskim silama", zaključio je Gërxhaliu.
Izvor: Kosovo Online
