Na inicijativu ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Prištini 31. januara predstavnici Vlade i predsjedništva Kosova, te opozicionih političkih partija i civilnog društva, diskutuju o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.
Do ovog sastanka dolazi nakon insistiranja međunarodne zajednice da Kosovo započne proces formiranja Zajednice, što je aktuelna Vlada na čelu sa premijerom Aljbinom (Albin) Kurtijem uporno odbijala, uz obrazloženje da ona nije u skladu sa Ustavom Kosova, te da ne mogu biti formirana monoetnička udruženja.
Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom je najpre dogovoreno 2013. godine u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, kojim posreduje Evropska unija. Potom su 2015. godine utvrđeni principi, ali je Ustavni sud Kosova konstatovao da oni nisu u skladu sa 23 člana Ustava Kosova uz zaključak da ipak mogu biti prilagođeni statutom ili nekim podzakonskim aktom.
Portparolka ambasade SAD na Kosovu je za Radio Slobodna Evropa navela da je cilj diskusije da se unapredi međusobno razumevanje o Zajednici opština sa srpskom većinom, te da se pruži podrška dijalogu Kosova i Srbije.
"Ovu diskusiju organizujemo u skladu sa našim trajnim ciljem da unapredimo integraciju Kosova u evropske i evroatlantske strukture i kao odraz našeg dugogodišnjeg prijateljstva i podrške narodu Kosova", navodi se u odgovoru portparolke Katherine Judd.
Visoki zvaničnici SAD su tokom januara u nekoliko navrata istakli da Kosovo mora da formira Zajednicu ali su istovremeno naveli da neće podržati bilo kakvu ideju o stvaranju nove Republike Srpske, entiteta u Bosni i Hercegovini. Takozvana "bosnizacija" Kosova takođe je jedan od razloga što Priština odbija da realizuje sporazum o Zajednici.
Na Kosovu postoji deset opština sa srpskom većinom: šest južno od Ibra - Gračanica, Štrpce, Klokot, Parteš, Ranilug i Novo Brdo - dok su četiri na severu teritorijalno povezane – Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok.
Prethodno je svoje učešće za RSE potvrdio i ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić.
Kada je reč o opozicionim partijma, učešće na diskusiji o Zajednici u organizaciji SAD su potvrdili Demokratski savez Kosova (DSK) i Demokratska partija Kosova (DPK). Iz ove dve partije su naveli da je Zajednica odgovornost Vlade, ali da su spremni da pruže podršku procesu dijaloga uz posredovanje EU i puno učešće SAD.
Iz Alijanse za budućnost Kosova je saopšteno da se zahteva da Zajednica bude u skladu sa Ustavom Kosova, te da diskusija ima za cilj otklanjanje poslednje prepreke ka "velikom sporazumu sa Srbijom uz međusobno priznanje".
RSE se obratio Srpskoj listi sa upitom da li će učestvovati na diskusiji o Zajednici, ali odgovor nije stigao. Inače, Srpska lista je najveća partija kosovskih Srba koja deluje uz podršku Beograda i konstantno insistira na formiranju Zajednice.
S druge strane, pojedini srpski opozicioni političari su za RSE potvrdili da će se odazvati pozivu SAD i učestvovati u diskusiji o Zajednici.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić često u javnosti kaže da se o njoj nije trebalo pregovarati u okviru dijaloga ako će biti "samo nevladina organizacija".
U međuvremenu je premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila da je "na stolu" obećanje Sjedinjenih Američkih Država da će u januaru početi formiranje Zajedinice.
U tekstu dvojice američkih diplomata, koji je objavljen u lokalnom mediju na albanskom i srpskom jeziku – Kossev i Koha Ditore – navodi se da je jedan od najvažnijih zadataka sprovođenje sporazuma o formiranju Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom.
Šole i Eskobar su ocenili da se formiranjem Zajednice ne ugrožava Ustav Kosova, suverenitet, nezavisnost ili demokratske institucije, te ponovili da se SAD izričito protive stvaranju bilo kakvog entiteta koji bi ličio na Republiku Srpsku u Bosni i Hercegovini.
Istog dana je nemačka organizacija Friedrich-Ebert-Stiftung predstavila u Prištini nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom, koji je usklađen sa Ustavom Kosova, ali se bazira i na sporazumu iz Brisela.
Istaknuto je da su statut izradili na sopstvenu inicijativu uz saradnju sa Evropskim institutom za mir, a u cilju javnog interesa.
Prema tom dokumentu, Zajednica bi pored ostalog imala svoje simbole, uključujući grb i zastavu, koje bi osmislio upravni odbor Zajednice i morali bi da budu u skladu sa Ustavom Kosova.
Takođe imala bi skupštinu, predsednika, potpredsednika, veće, odbor i kancelariju za žalbe.
Predviđen je i budžet Zajednice ali i ulaganja iz Srbije.
Na predstavljanju statuta je ocenjeno da je on"dobra osnova koja zaslužuje raspravu”.
Predviđeno je i da opštine učesnice imaju pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz Zajednicu, te da će ona imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.
Potom su 2015. usaglašeni principi o formiranju Zajednice, kojima se preciziraju zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podrška.
Kao neki od ciljeva navode se: jačanja lokalne demokratije; vršenja punog nadzora radi razvoja lokalne ekonomije; obrazovanje; zdravstvena i socijalna zaštita; urbano i ruralno planiranje; pružanje usluga njenim članicama u skladu sa zakonima Kosova.
Ta Zajednica bi, prema Sporazumu iz Brisela, trebalo da ima Skupštinu, predsednika koji predstavlja zajednicu pred centralnim vlastima i van Kosova, potpredsednika, Savet, Odbor, administraciju, Kancelariju za žalbe, dok bi sedište trebalo da bude određeno Statutom.
Pored ostalog, u sporazumu iz 2015. se navodi da će Zajednica promovisati interese srpske manjine u odnosu sa centralnim vlastima te da ima pravo da predlaže, u skladu sa zakonima Kosova, izmene zakona i drugih propisa koji su od važnosti za ostvarivanje njenih ciljeva.
Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom je najpre dogovoreno 2013. godine u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, kojim posreduje Evropska unija. Potom su 2015. godine utvrđeni principi, ali je Ustavni sud Kosova konstatovao da oni nisu u skladu sa 23 člana Ustava Kosova uz zaključak da ipak mogu biti prilagođeni statutom ili nekim podzakonskim aktom.
Portparolka ambasade SAD na Kosovu je za Radio Slobodna Evropa navela da je cilj diskusije da se unapredi međusobno razumevanje o Zajednici opština sa srpskom većinom, te da se pruži podrška dijalogu Kosova i Srbije.
"Ovu diskusiju organizujemo u skladu sa našim trajnim ciljem da unapredimo integraciju Kosova u evropske i evroatlantske strukture i kao odraz našeg dugogodišnjeg prijateljstva i podrške narodu Kosova", navodi se u odgovoru portparolke Katherine Judd.
Visoki zvaničnici SAD su tokom januara u nekoliko navrata istakli da Kosovo mora da formira Zajednicu ali su istovremeno naveli da neće podržati bilo kakvu ideju o stvaranju nove Republike Srpske, entiteta u Bosni i Hercegovini. Takozvana "bosnizacija" Kosova takođe je jedan od razloga što Priština odbija da realizuje sporazum o Zajednici.
Na Kosovu postoji deset opština sa srpskom većinom: šest južno od Ibra - Gračanica, Štrpce, Klokot, Parteš, Ranilug i Novo Brdo - dok su četiri na severu teritorijalno povezane – Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok.
Ko učestvuje u diskusiji o Zajednici?
Ambasada SAD u Prištini je navela da su iz kancelarije premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednice Vjose Osmani dobili potvrdu o učešću na diskusiji o Zajednici opština sa srpskom većinom.Prethodno je svoje učešće za RSE potvrdio i ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić.
Kada je reč o opozicionim partijma, učešće na diskusiji o Zajednici u organizaciji SAD su potvrdili Demokratski savez Kosova (DSK) i Demokratska partija Kosova (DPK). Iz ove dve partije su naveli da je Zajednica odgovornost Vlade, ali da su spremni da pruže podršku procesu dijaloga uz posredovanje EU i puno učešće SAD.
Iz Alijanse za budućnost Kosova je saopšteno da se zahteva da Zajednica bude u skladu sa Ustavom Kosova, te da diskusija ima za cilj otklanjanje poslednje prepreke ka "velikom sporazumu sa Srbijom uz međusobno priznanje".
RSE se obratio Srpskoj listi sa upitom da li će učestvovati na diskusiji o Zajednici, ali odgovor nije stigao. Inače, Srpska lista je najveća partija kosovskih Srba koja deluje uz podršku Beograda i konstantno insistira na formiranju Zajednice.
S druge strane, pojedini srpski opozicioni političari su za RSE potvrdili da će se odazvati pozivu SAD i učestvovati u diskusiji o Zajednici.
Stav Srbije
Zvanični Beograd uporno insistira na realizaciji Sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom, ali onako kako je dogovorena u Briselu.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić često u javnosti kaže da se o njoj nije trebalo pregovarati u okviru dijaloga ako će biti "samo nevladina organizacija".
U međuvremenu je premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila da je "na stolu" obećanje Sjedinjenih Američkih Država da će u januaru početi formiranje Zajedinice.
Poruke uoči diskusije
Savetnik Stejt departmenta Derek Šole (Chollet) i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) su 30. januara u autorskom tekstu istakli važnost formiranja Zajednice.U tekstu dvojice američkih diplomata, koji je objavljen u lokalnom mediju na albanskom i srpskom jeziku – Kossev i Koha Ditore – navodi se da je jedan od najvažnijih zadataka sprovođenje sporazuma o formiranju Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom.
Šole i Eskobar su ocenili da se formiranjem Zajednice ne ugrožava Ustav Kosova, suverenitet, nezavisnost ili demokratske institucije, te ponovili da se SAD izričito protive stvaranju bilo kakvog entiteta koji bi ličio na Republiku Srpsku u Bosni i Hercegovini.
Istog dana je nemačka organizacija Friedrich-Ebert-Stiftung predstavila u Prištini nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom, koji je usklađen sa Ustavom Kosova, ali se bazira i na sporazumu iz Brisela.
Istaknuto je da su statut izradili na sopstvenu inicijativu uz saradnju sa Evropskim institutom za mir, a u cilju javnog interesa.
Prema tom dokumentu, Zajednica bi pored ostalog imala svoje simbole, uključujući grb i zastavu, koje bi osmislio upravni odbor Zajednice i morali bi da budu u skladu sa Ustavom Kosova.
Takođe imala bi skupštinu, predsednika, potpredsednika, veće, odbor i kancelariju za žalbe.
Predviđen je i budžet Zajednice ali i ulaganja iz Srbije.
Na predstavljanju statuta je ocenjeno da je on"dobra osnova koja zaslužuje raspravu”.
Šta je dogovoreno u Briselu?
Prvi sporazum o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom je potpisan 2013. godine i predviđa da ona bude uspostavljena na osnovu Statuta, a do njenog raspuštanja bi moglo da dođe samo na osnovu odluke opština članica.Predviđeno je i da opštine učesnice imaju pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz Zajednicu, te da će ona imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.
Potom su 2015. usaglašeni principi o formiranju Zajednice, kojima se preciziraju zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podrška.
Kao neki od ciljeva navode se: jačanja lokalne demokratije; vršenja punog nadzora radi razvoja lokalne ekonomije; obrazovanje; zdravstvena i socijalna zaštita; urbano i ruralno planiranje; pružanje usluga njenim članicama u skladu sa zakonima Kosova.
Ta Zajednica bi, prema Sporazumu iz Brisela, trebalo da ima Skupštinu, predsednika koji predstavlja zajednicu pred centralnim vlastima i van Kosova, potpredsednika, Savet, Odbor, administraciju, Kancelariju za žalbe, dok bi sedište trebalo da bude određeno Statutom.
Pored ostalog, u sporazumu iz 2015. se navodi da će Zajednica promovisati interese srpske manjine u odnosu sa centralnim vlastima te da ima pravo da predlaže, u skladu sa zakonima Kosova, izmene zakona i drugih propisa koji su od važnosti za ostvarivanje njenih ciljeva.
