.jpg)
Njemački diplomata Wolfgang Ischinger prije petnaest godina predlagao je model dvije Nemačke kao ideju za spor Srbije i Kosova. Sada se, piše "Frankfurter Allgemeine Zeitung“, ideja vraća na sto kroz njemačko-francuski prijedlog.
"Beograd i Priština se spore oko registarskih tablica. Ali, zapravo se radi o budućnosti Kosova“, piše Frankfurter Allgemeine Zeitung, pitajući se da li je moguće rješenje po njemačko-njemačkom modelu.
Kako prenosi "Deutsche Welle" u članku se opisuju maratonski pregovori Vučića i Kurtija u Briselu, za čiju je propast visoki predstavnik EU Josep Borrell okrivio kosovskog premijera Albina Kurtija.
"Potom se javno uključio američki ambasador. Kao predstavnici najvažnije sile zaštitnice Kosova, američki ambasadori u Prištini oduvek su nešto poput nezvaničnih vicekraljeva koje nijedan kosovski šef Vlade ne sme olako da ignoriše“, navodi ugledni list.
Dok su novine bile u štampi, u Briselu je obznanjeno da je pao dogovor: Srbija više neće izdavati registracije koje glase na kosovske gradove, a Priština će obustaviti sve aktivnosti oko preregistracije. Pričaće se dalje.
"Nesposobnost da se dogovori oko relativno malih tehničkih pitanja zasniva se na načelnom konfliktu“, piše frankfurtski list. Srbija uz podršku Rusije i Kine u Savjetu bezbednosti ne priznaje nezavisnost Kosova i blokira kosovsku izgradnju državnosti gdje god je moguće.
"U Prištini pak manjka uvida da sjever Kosova, u kojem dominiraju Srbi, ne želi potpuno da se integriše u državu, posebno ne prijetnjama. Kurti tvrdoglavo odbija pristanak na formiranje Zajednice srpskih opština i enklava na Kosovu, koja je zapravo potpisana sa EU“, dodaje se u članku.
"Kako bi se konflikt primirio, prenosi se da je nedavno jedan njemačko-francuski predlog podgrejao ideju koju je još 2007. na sto stavio nemački diplomata Wolfgang Ischinger. Ischinger je tada bio predstavnik EU u takozvanoj kosovskoj Trojci, koju su činili i jedan američki i jedan ruski diplomata. Ona je u poslednjem momentu trebalo da ispita da li možda ipak ima rešenja prihvatljivih i za Beograd i za Prištinu, iako je Zapad u tom trenutku već odavno bio odlučio da podrži kosovsku nezavisnost“, podsjeća se.
Ischingerje 2007. upravo za Frankfurter algemajne pomenuo primer dve Nemačke: „Postoji pristup njemačko-njemačkog temeljnog ugovora iz 1972. u kojem se nije ni pominjalo ono što je djelovalo objektivno nerješivo, to jest nacionalno pitanje. Naravno da je stanje između Srbije i Kosova drukčije, ali ne treba odbaciti misao da se iz sporazuma isključi ono što djeluje nerješivo“, rekao je tada Ischinger.
Takav model, ocijenjuje list, nudi priliku da se suprotna shvatanja o statusu Kosova presvuku u formu koja bi bila prihvatljiva obema stranama. U Osnovnom ugovoru su Zapadna i Istočna Njemačka priznale jedna drugoj poštovanje teritorijalnog integriteta, ali je zvanični Bon u pratećem "Pismu o njemačkom jedinstvu“ naglasio da se i dalje drži cilja ujedinjenja.
"Tako bi Beograd de fakto mogao da prizna Kosovo, ali da u odgovarajućem pismu naglasi pretenziju koja slijedi iz domaćeg Ustava da se ne odriče Kosova“, ocijenjuje list.
Moto takvog dogovora bi, kako je Ischinger često isticao, glasio "Slažemo se da se ne slažemo“.
"Sada je očito Ischingerova ideja u osnovnim crtama zahvaćena njemačko-francuskim prijedlogom, o kojem nema zvaničnog dokumenta, niti se zna sadržaj od reči do reči. Neizvesno je da li se taj predlog može sprovesti“, nastavlja Frankfurter Allgemeine Zeitung.
"Jedan od razloga je što EU, kao najvažnija posrednica pored SAD, trenutno ne raspolaže ni štapom ni šargarepom kako bi uticala na dvije strane. Njen nekada najvažniji mamac – perspektiva članstva u EU – više nije realan, a EU za sada nije našla novu atraktivnu ponudu. To veoma smanjuje spremnost u Beogradu i Prištini da se, ako mora, pristane i na bolne kompromise“, zaključuje se u tekstu.
Kako prenosi "Deutsche Welle" u članku se opisuju maratonski pregovori Vučića i Kurtija u Briselu, za čiju je propast visoki predstavnik EU Josep Borrell okrivio kosovskog premijera Albina Kurtija.
"Potom se javno uključio američki ambasador. Kao predstavnici najvažnije sile zaštitnice Kosova, američki ambasadori u Prištini oduvek su nešto poput nezvaničnih vicekraljeva koje nijedan kosovski šef Vlade ne sme olako da ignoriše“, navodi ugledni list.
Dok su novine bile u štampi, u Briselu je obznanjeno da je pao dogovor: Srbija više neće izdavati registracije koje glase na kosovske gradove, a Priština će obustaviti sve aktivnosti oko preregistracije. Pričaće se dalje.
"Nesposobnost da se dogovori oko relativno malih tehničkih pitanja zasniva se na načelnom konfliktu“, piše frankfurtski list. Srbija uz podršku Rusije i Kine u Savjetu bezbednosti ne priznaje nezavisnost Kosova i blokira kosovsku izgradnju državnosti gdje god je moguće.
"U Prištini pak manjka uvida da sjever Kosova, u kojem dominiraju Srbi, ne želi potpuno da se integriše u državu, posebno ne prijetnjama. Kurti tvrdoglavo odbija pristanak na formiranje Zajednice srpskih opština i enklava na Kosovu, koja je zapravo potpisana sa EU“, dodaje se u članku.
"Kako bi se konflikt primirio, prenosi se da je nedavno jedan njemačko-francuski predlog podgrejao ideju koju je još 2007. na sto stavio nemački diplomata Wolfgang Ischinger. Ischinger je tada bio predstavnik EU u takozvanoj kosovskoj Trojci, koju su činili i jedan američki i jedan ruski diplomata. Ona je u poslednjem momentu trebalo da ispita da li možda ipak ima rešenja prihvatljivih i za Beograd i za Prištinu, iako je Zapad u tom trenutku već odavno bio odlučio da podrži kosovsku nezavisnost“, podsjeća se.
Ischingerje 2007. upravo za Frankfurter algemajne pomenuo primer dve Nemačke: „Postoji pristup njemačko-njemačkog temeljnog ugovora iz 1972. u kojem se nije ni pominjalo ono što je djelovalo objektivno nerješivo, to jest nacionalno pitanje. Naravno da je stanje između Srbije i Kosova drukčije, ali ne treba odbaciti misao da se iz sporazuma isključi ono što djeluje nerješivo“, rekao je tada Ischinger.
Takav model, ocijenjuje list, nudi priliku da se suprotna shvatanja o statusu Kosova presvuku u formu koja bi bila prihvatljiva obema stranama. U Osnovnom ugovoru su Zapadna i Istočna Njemačka priznale jedna drugoj poštovanje teritorijalnog integriteta, ali je zvanični Bon u pratećem "Pismu o njemačkom jedinstvu“ naglasio da se i dalje drži cilja ujedinjenja.
"Tako bi Beograd de fakto mogao da prizna Kosovo, ali da u odgovarajućem pismu naglasi pretenziju koja slijedi iz domaćeg Ustava da se ne odriče Kosova“, ocijenjuje list.
Moto takvog dogovora bi, kako je Ischinger često isticao, glasio "Slažemo se da se ne slažemo“.
"Sada je očito Ischingerova ideja u osnovnim crtama zahvaćena njemačko-francuskim prijedlogom, o kojem nema zvaničnog dokumenta, niti se zna sadržaj od reči do reči. Neizvesno je da li se taj predlog može sprovesti“, nastavlja Frankfurter Allgemeine Zeitung.
"Jedan od razloga je što EU, kao najvažnija posrednica pored SAD, trenutno ne raspolaže ni štapom ni šargarepom kako bi uticala na dvije strane. Njen nekada najvažniji mamac – perspektiva članstva u EU – više nije realan, a EU za sada nije našla novu atraktivnu ponudu. To veoma smanjuje spremnost u Beogradu i Prištini da se, ako mora, pristane i na bolne kompromise“, zaključuje se u tekstu.
